Povlačenje niskobudžetnih kompanija iz Crne Gore ojačalo aerodrome u Tirani i Dubrovniku
Zimska IATA sezona značajno je smanjila broj letova sa aerodroma u Podgorici i Tivtu što je dodatno uticalo da se putnici okrenu aerodromima u okruženju. Niskobudžetni Ryanair ove zime iz Podgorice leti samo do Londona, dok Wizzair održava linije ka Budimpešti, Milanu, Dortmundu i Memingenu.
S druge strane, nacionalna avio-kompanija Air Montenegro sa aerodroma Tivat letika Bakuu, Beogradu, Brnu, Istanbulu, Izmiru, Ljubljani i Pragu, a iz Podgorice za Beograd, Bratislavu, Cirih, Kopenhagen, Frankfurt, Istanbul, Ljubljanu, Lion, Minhen, Nant, Ostravu, Pariz i Rim.
Jako je teško izboriti se sa konkurencijom
“Aerodromi Tivat i Podgorica okruženi su istinski velikim aerodromima, u prvom redu Tiranom koja će ove godine imati preko 10 miliona putnika, ali i Dubrovnikom (3 miliona), Prištinom (3,9 miliona – uzima putnike sa istoka Crne Gore) i Sarajevom (uzima putnika se sjevera države)”, kaže u razgovoru za Portal Analitika vazduhoplovni analitičar Alan Šćurić.
U tom kontekstu je, dodaje, jako teško izboriti se sa konkurencijom.
“Oni finansiraju nove linije i frekvencije, ulažu značajna sredstva u infrastrukturu i logistiku. Podgorica ne može napraviti ni dodatak terminalu koji je trebala izgraditi još prije dvije godine pošto je kapacitet terminala 600 putnika na sat, a Podgorica redovno ima 1.000, ne malo puta i 1.300 putnika na sat”, pojašnjava Šćurić.
Što vrijeme bude više odmicalo, problemi Podgorice će biti veći i još više će zaostajati za konkurencijom.
“Uvođenjem novih linija i frekvencija dostupnosti Crne Gore se evidentno povećava, no to povećanje je skromno i daleko manje od konkurencije, prvenstveno Dubrovnika i Tirane koji su prošle godine imali par desetina novih linija”, kaže Šćurić i dodaje da Crna Gora mora da shvati da sadašnji model nije dobar.
Izvršni direktor Aerodroma Crne Gore, Roko Tolić kazao je ranije da u ovoj kompanijiimaju ambiciozne planove, koji se posebno tiču proširenja kapaciteta i otvaranja novih linija.
“Vrijedno je poštovanja to što se dešava i što se postiglo u Tirani. Ali ja nijesam jedan od onih koji će, ako je kod komšije trava zelenija u dvorištu,tamo ući svojim automobilom. Ne, hoću da je trava i kod nas zelena. Da mi budemo zadovoljni, jer mi moramo biti servis naših građana i naše turističke privrede”, kazao je Tolić.
Kako je naveo, naručene su analize o tome koje destinacije crnogorski putnici biraju kada lete iz Tirane i zašto je tako.
“To će biti parametar kojim ćemo izaći pred avio partnere i to će biti linije koje ćemo adekvatno poduprijeti. Ali, veliko ali, Aerodromi Crne Gore ne mogu sve to sami, podrška mora da bude šira”, rekao je Tolić.
Crna Gora i dalje će stagnirati
Šćuric, pak, navodi da je Crna Gorajedina država u regionu gdje turistička zajednica i lokalna vlast ne finansiraju nove linije i frekvencije.
“Trenutno samo Aerodromi Crne Gore izdvajaju 10 miliona eura za subvencioniranje kompanija, umjesto da ulažu u toliko potrebno povećanje kapaciteta i proširenje infrastrukture. To je neprihvatljivo, to je nelogično i to nikako nema smisla. Zbog toga će Crna Gora i dalje stagnirati i zaostajati za konkurencijom. Promijeni li se to otvoriće prostor za značajno povećanje broja frekvencija i linija, a to će značiti daleko bolju povezanost Crne Gore i hvatanje koraka sa konkurencijom. Crna Gora mora napraviti sve da iskoristi maksimalno kapacitete i zadrži svoje putnike, te da isti više ne putuju preko Tirane, Dubrovnika i Prištine”, objašnjava Šćurić.
Uz to je, kako dodaje, hitno potrebno uvesti PSO za zimske letove Air Montenegra prema Frankfurtu, Parizu, Rimu, Cirhu, te za uvođenje linije prema Minhenu i Amsterdamu.
“Air Montenegro mora biti profitabilan, taj zadatak im je dala Vlada, i onda logično reže neprofitabilne zimske letove. To je nelogično, jer se tako izoluje Crna Gora, zato nema turista, dijaspore i poslovnjaka zimi.To Crna Gora mora ispraviti odmah”, kategoričan je on.
Smatra da bi davanje koncesija za Aerodrome Crne Gore vrlo brzo sredilo stanje infrastrukture, ali upozorava i na opasnosti koje takav model nosi.
“Potrebna je investicija od 150 miliona eura i koncesionar će to napraviti brzo i efikasno u manje od dvije godine. No, sve zavisi od toga kakav će koncesioni ugovor biti potpisan. Ako bude loš, Crna Gora će enormno puno izgubiti. Nažalost, svi primjeri konecesije u regionu pokazali su nam koliko ti ugovori mogu biti štetni za lokalnu zajednicu. Hoće li u Crnoj Gori biti drugačije”, pita se Šćurić.
Tolić smatra da je premijer Spajić donio racionalnu odluku kada je odlučio da pokrene priču o davanju aerodroma u zakup.
“On je pokazao ozbiljnost prema međunarodnim partnerima, uključena je Svjetska banka, IFC, pokazao je ozbiljnost. Rekao je ‘hajde da vidimo kakvu ćemo ponudu dobiti i šta će ona da sadrži, te da li je ona optimalna i može li je Vlada prihvatiti”. Premijer je svjestan da može dobiti puno, ali isto tako ako nije adekvatna, da ima informacije, i ja sam mu predočio da postoji ovdje dovoljno vlastitih snaga koje bi mogle nastaviti, doduše ne možda u takvom vremenskom periodu kao što može snažni, privatni kapital, jer moramo imati u vidu da su u drugom krugu imamo krupne igrače, sa dugim nizom godina upravljanja i koji bi to mogli omogućiti. Da ne prejudiciram, ipak”, rekao je ranije za medije Tolić.
