Predstavnici više ribarskih udruženja i primorskih opština prisustvovali su danas konsultacijama o pregovaračkom poglavlju 13 – Ribarstvo, gdje su sa predstavnicima državnih institucija i stručnjacima razmijenili stavove o značaju usklađivanja sa evropskom politikom u toj oblasti. Događaj je organizovalo Ministarstvo evropskih poslova, u okviru projekta EU4ME koji finansira Evropska unija.
Sa predstavnicima nekoliko udruženja ribara razgovarali su državna sekretarka u Ministarstvu evropskih poslova Biljana Papović, šefica Pregovaračke radne grupe i generalna direktorica Direktorata za ribarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Katarina Burzanović i naučni savjetnik u Institutu za biologiju mora i član Pregovaračke radne grupe za poglavlje 13, Aleksandar Joksimović.
Državna sekretarka Papović podsjetila je da pregovaračko poglavlje 13 uređuje oblast ribarstva i usklađivanje sa Zajedničkom ribarskom politikom EU (ZRP). Papović je kazala da je, u cilju privremenog zatvaranja ovog poglavlja, Crna Gora ispunila dva završna mjerila, koja se odnose na unapređenje administrativnih, inspekcijskih i kontrolnih kapaciteta, kao i usklađivanje zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU. S tim u vezi istakla je da je Vlada Crne Gore usvojila Akcioni plan za jačanje administrativnih, inspekcijskih i kontrolnih kapaciteta koji se zahtijevaju Zajedničkom ribarskom politikom.
„Mnogo je važnog posla odrađeno u prethodnom periodu, kako bismo ispunili uslove za privremeno zatvaranje ovog poglavlja. Ti rezultati nisu samo tehnički. Oni su suštinski za politiku ribarstva jer, osim što pružaju garanciju da će građani imati bezbjednu ribu na trpezi, uvode i mjere za zaštitu mora i ribljeg fonda, kako bi ribe i morskih plodova bilo dovoljno i za naredne generacije. Članstvom u EU crnogorski proizvodi iz mora dobijaju ulaznicu za tržište EU, uz državnu podršku ribarima i zajedničko upravljanje morem sa evropskim partnerima. Uz sve to, članstvo će donijeti bolje uslove za rad ribara i veći pristup EU fondovima“, kazala je Papović.
Šefica Pregovaračke radne grupe Katarina Burzanović istakla je da je poseban akcenat stavljen na zakonodavni okvir.
„Usvojeni su Zakon o morskom ribarstvu, Zakon o akvakulturi, Zakon o strukturnim mjerama i dodjeli državne pomoći u ribarstvu i akvakulturi, kao i Zakon o organizaciji tržišta u ribarstvu i akvakulturi. Ovi propisi u velikoj mjeri usklađeni su sa regulativama Evropske unije i predviđaju donošenje obimnog seta podzakonskih akata, koji će do 2027. omogućiti punu primjenu pravne tekovine“, pojasnila je Burzanović.
Ona je istakla da je, u oblasti upravljanja resursima i flotom, Crna Gora uvela elektronske sisteme za izdavanje dozvola i evidentiranje ulova, kao i da se, u saradnji sa Institutom za biologiju mora definišu mjere zaštite resursa i planovi upravljanja.
Naučni savjetnik u Institutu za biologiju mora dr Aleksandar Joksimović ukazao je na važnost zajedničkog plana upravljanja resursima u Jadranu, i u tom kontekstu istakao značaj doprinosa nauke procesu pregovora i približavanja EU.
„Ulaskom u EU otvaraju se značajne mogućnosti za finansijsku podršku iz evropskih fondova, a do tada ribari moraju da budu strpljivi. Važno je dodatno osnažiti sektor ribarstva kako bi položaj ribara u Crnoj Gori bio unaprijeđen”, istakao je Joksimović.
Tokom konsultacija, predstavnici ribarskih udruženja ukazali su na svakodnevne probleme sa kojima se suočavaju, naglašavajući da nemaju osnovne uslove za rad i opstanak ove privredne grane.
„Imamo nelojalnu konkurenciju u cijenama otkupa ribarskih proizvoda i predlažemo da država odredi zaštitne otkupne cijene ispod kojih ne bi mogla da se obavlja prodaja ribarskih proizvoda. Osim toga, problem je i krivolov i nedovoljan inspekcijski nadzor“, naglasili su iz ribarskih udruženja.
Predstavnici ribarskih udruženja posebno su istakli nedostatak vezova za svoje brodove, naročito u Boki kotorskoj.
„Nemamo osnovne uslove za opstanak ribarstva. Mi u Boki držimo brodove na vez ili u neki mandrać“, naglašavaju bokeški ribari.
Ribari su akcentirali, da i pored dobro usklađenog crnogorskog sa EU zakonodavstvom, ostaju nezadovoljni.
„Problemu ribara se mora prići ozbiljno i ne samo administrativno. Imaćemo more, a nećemo imati ribare“, zaključuju iz udruženja.
Sastanku su u ime udruženja ribara prisustvovali predstavnici Nacionalnog udruženja proizvođača ribe Crne Gore, Udruženja plivaričara Crne Gore, Udruženja profesionalnih ribara „Sveti Nikola“, NVO „Mladi ribari Crne Gore, Udruženja ribara Ulcinj i Sidro, kao i predstavnici opština Bar i Ulcinj.
