Ibica je ove godine proizvela pola tone otpada po osobi, što je za 14 odsto više od ostatka Evrope.
Prema podacima Fondacije za očuvanje prirode na Ibici, to je dvostruko više nego što cijela Španija proizvede.
Dio problema leži u tome što na Ibicu leti dolaze milioni ljudi na odmor. Aktivisti kažu da velike gužve, automobili i jahte predstavljaju veliko opterećenje za prirodne resurse Ibice, jer plastika završava na plažama i u moru i štetno deluje na morsku sredinu.
Kako riješiti ovaj problem?
Producentkinja Blondiš je poznata na Ibici po tome da zna da napravi dobru žurku, ali je znaju i po tome što se bori za održivost u muzičkoj industriji.
Kada nije za pultom, vreme koristi da obrazuje di-džejeve, klubove i mlade koji dolaze da se provedu, o plastici za jednokratnu upotrebu.
Ona kaže da je muzička industrija veliki izvor otpada, što predstavlja veliki problem tako malom ostrvu poput Ibice.
„Tokom ljeta, puštamo muziku po ceo dan. Didžejing je mali deo toga, jer smo u principu mi putnici”.
Blondiš kaže da didžejevi često putuju s ostrva na ostrvo, od zemlje do zemlje, puštaju muziku i nadaju se da će industrija doprineti da se zagađenje smanji.
„Pravimo zabave u raju, a raj ima osetljiv eko sistem, koji ne može da izdrži životni stil grada”, kaže producentiknja.
Kroz svoju kampanju, „Ćao, ćao plastiko”, Blondiš ohrabruje umetnike da u svojim rajder listama zahtevaju pakovanja bez plastike.
„Ćao, ćao plastiko” je mali korak napred i ukoliko didžejevi i klaberi ga prihvate, imaće veliki uticaj na klubove”, dodaje.
Neki klubovi na Ibici su već počeli aktivno da se bore protiv zagađenja. Poznati noćni klub Pača je prvi klub koji je prestao da koristi plastiku.
Postoji nada da će do 2023. godine na Ibici prestati da se koristi platika za jednokratnu upotrebu i da će noćni klubovi koji se zalažu za zabranu plastike biti na neki način nagrađeni.
Izvršni direktor Nik Mekejb kaže da se u klubu godišnje potroši više od 400.000 plastičnih slamki i plastičnih boca.
Za klub koji je osnovan 1973. godine, Nik kaže da je Pača kao more i pesak i da se nada će se i dalje razvijati s ostrvom.
Već su uspeli da uklone slamke, plastične pribore za jelo, kese za veš i plastične posude za hranu. Nik dodaje da još uvek traže rešenje za plastične flašice, jer ih koriste iz „bezbednosnih razloga”.
Ed Pronk je Holanđanin, ali godinama zajedno sa partnerom odmara na Ibici.
Šokirao se kada je video koliko đubreta pluta po vodi i kada su našli jednu kornjaču zapetljanu u plastiku.
Pustili smo je na slobodu, a onda videli da okolo pluta puno plastike.
Sada Ed i njegov partner sa timom volontera svakodnevno čiste vodu. Nakom samo sat vremena čišćenja, Ed kaže da se mogu naći svakakve stvari, plastične flaše, kese sa hranom, konopci, četkice za zube…”
Jednom su uspeli da da izvade i vrata od frižidera.
„Nekada uspemo da skupimo i do 30 kesa plastike”, kaže Ed.
Na ostrvu tokom cijele godine živi 130.000 ljudi i on kaže da je tuga videti na koji način se i oni i turisti ponašaju prema ostrvu.
„Svako ko ima iole savijesti, prestaće da pije iz plastične flaše”, rekao je Ed.
