Elektroprivreda (EPCG) je svjesna procesa dekarbonizacije i ide u tom pravcu, ali je potrebno još neko vrijeme oslanjati se na proizvodnju električne energije iz uglja, saopštio je izvršni direktor elektroenergetske kompanije (EPCG), Ivan Bulatović.
On je na panelu izdanja jednog od najeminentnijih energetskih skupova u regionu jugoistočne Evrope – EPCG NET u Budvi, koji je bio posvećen primjeni CBAM mehanizma i EU ETS sistemu trgovine emisijama, kazao da je CBAM mehanizam nešto što im uslovno rečeno “visi nad glavom”.
“To je najviše problem energetskih kompanija koje su u većinskom ili čitavom vlasništvu države Crne Gore ili država regiona. Rekao bih da smo konačno ozbiljno krenuli da se bavimo ovim pitanjem iz razloga što smo vidjeli da Evropa ne odustaje od CBAM-a. Mislim da je CBAM problem svih onih elektroprivreda koje se dominantno oslanjaju na ugalj, a takav slučaj je sa većinom zemalja iz regiona WB6”, rekao je Bulatović.
Iz EPCG je objašnjeno da je električna energija dobijena iz uglja jedan od izvoza sa najvećim ugljeničnim otiskom u regionu Zapadnog Balkana i biće obuhvaćena novim mehanizmom EU za prekogranično usklađivanje cijena ugljenika (CBAM), koji će nametnuti dažbine na uvoz proizvoda s velikim ugljeničnim otiskom.
Evropska mreža operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) predložila je Evropskoj komisiji (EK) da produži prelazni period za Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) do 1. januara 2027. godine.
“U Crnoj Gori proizvodnja električne energije iz uglja je 40 odsto na godišnjem nivou, u ljetnjim mjesecima čak i 70 odsto kada je sušan period. CBAM koji bi bio namet na čitav izvoz svakako bi situaciju u Crnoj Gori dodatno otežao”, smatra Bulatović.
On je skrenuo pažnju na kratkoročne i dugoročne izazove.
“Kratkoročni izazovi bi definitivno uticali na ekonomsko poslovanje elektroprivreda iz regiona uvođenjem CBAM-a. S druge strane, mislim da ne bismo pospješili razvoj novih obnovljivih izvora iz razloga što bi novca bilo sve manje. Dugoročni izazov predstavlja dekarbonizacija energetskog sektora koja nije lak proces, za izgradnju jedne vjetroelektrane potrebno je tri do četiri godine”, naveo je Bulatović.
On je rekao da imaju problem sa solarnim elektranama u smislu izdavanja dozvola i kompletiranja elektro i građevinskih radova.
“Mi smo kao region spremni za dekarbonizaciju, ali nam treba vremena”, kazao je Bulatović.
Maja Rašović iz EFT grupe rekla je da je CBAM zamišljen kao jednostavan princip: onaj ko emituje ugljen-dioksid treba da plati za svoje emisije.
“Cilj je da se uvoznicima u EU naplati ekvivalentna cijena za emisije CO₂ sadržane u proizvodima, ukoliko te emisije nijesu već oporezovane u zemlji porijekla ili proizvodnje”, objasnila je Rašović.
Međutim, u sektoru električne energije, CBAM je naišao na određene izazove. Naime, mehanizam predviđa naplatu za emisije koje se nisu nužno dogodile, što se smatra značajnim nedostatkom. Rašović je navela da su obnovljivi izvori električne energije posebno pogođeni: ne samo da će platiti za emisije koje nijesu proizveli, već će snositi i dodatne troškove. Ova situacija proizlazi iz trenutnih pravila CBAM regulative, koja ne pravi jasnu razliku između izvora električne energije.
“Nadamo se da će 1. jul biti prilika da se Evropskoj komisiji ukaže na ove nesavršenosti, te da će doći do izmjena u implementacionim aktima. Cilj je da se CBAM racionalizuje i prilagodi stvarnosti tržišta električne energije”, rekla je Rašović.
Generalni direktor Elektroprivrede Bosne i Hercegovine, Sanel Buljubašić, govorio je o mehanizmima CBAM-a – Mehanizma za prilagođavanje ugljika na granici – kao i o EU ETS sistemu trgovine emisijama.
„Na državi je da hitno donese zakone o regulisanju emisija ugljenika u međunarodnoj trgovini, kako privreda, a posljedično i stanovništvo ne bi imali još veće troškove i probleme. Naši izvoznici od 1. januara naredne godine moraju plaćati CBAM taksu za svaki euro proizvoda koji se iz BiH izvoze u zemlje EU”, poručio je Buljubašić.
Generalni direktor EPS-a, Dušan Živković, ukazao je na implikacije za elektroprivrede koje uvođenjem CBAM, a moraju pokrenuti strateška prilagođavanja.
“Energetske kompanije biće pod dodatnim pritiskom zbog CBAM-a i CO₂ otiska, suočiće se s izazovom finansiranja novih OIE projekata. Potreban nam je dugoročan mehanizam finansiranja dekarbonizacije i očekujemo da Energetska zajednica i EU pronađu rješenja”, kazao je Živković.
Direktor Udruženja elektroprivreda RS (MHERS), Ivan Koprivica, poručio je da se u Republici Srpskoj ne mijenja osnovni problem – nedostatak podrške iz EU.
“Ono što se ne mijenja u Republici Srpskoj jeste da nema pomoći od EU. Zbog finansijskih ograničenja, sarađujemo s kineskim partnerima – ovu tranziciju jednostavno sami ne možemo završiti”, kazao je Koprivica.
On je naveo da su finansijski resursi iz EU i drugih zapadnih institucija presudni kako bi se podržala dekarbonizacija i modernizacija elektroenergetskog sektora. Budući da ta podrška izostaje, preostaje oslanjanje na finansijske aranžmane s Kinom, što otvara i pitanje dugoročne održivosti takvih partnerstava – ne samo ekonomski, već i strateški.
Šef sektora za energetiku i transport, Pablo Obrador, istakao je da problem kod CBAM-a nije mehanizam, već što pravila nijesu jasna.
“Ipak implementacija ovog mehanizma je takođe i prilika koju ne smijemo propustiti. To je prilika da ispravimo stvari i da poguramo dekarbonizaciju naprijed”, zaključio je Obrador.
