Dinko Gruhonjić, novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao uvodničar redovne sesije ANI “Krug 99 o temi “Kuda vodi generisanje mržnje?” govorio je o konstantnim prijetnjama i priticima kojima je izložen u Srbiji
Ja sam na meti torture velikosrpskih nacionalista već tri decenije. Napadaju me jer sam novinar i jer imam “sumnjivo ime”. Na ulazu u našu zgradu (u Novom Sadu) drugi put u tri godine ispisani su grafiti kojim se poziva na moje ubistvo. Za ovih nekoliko dana dobio sam hiljade pretnji smrću i ogavnih šovinističkih uvreda, poručio je Dinko Gruhonjić, novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, javlja Anadolu.
Gruhonjić je u nedjelju bio uvodničar redovne sesije Asocijacije nezavisnih intelektualaca “Krug 99″ o temi “Kuda vodi generisanje mržnje?”, na kojoj je govorio o konstantnim prijetnjama i priticima kojima je izložen u Srbiji.
Odgovarajući na pitanje kuda vodi generisanje mržnje, Gruhonjić kaže kako je odgovor, nažalost, vrlo jednostavan.
„Generisanje mržnje vodi u nove progone neistomišljenika u Srbiji, pre svega svih nezavisnih novinara, potom slobodno mislećih intelektualaca i opozicionara. Nažalost, posao im je olakšan i jer nas je ostalo veoma malo nakon 35 godina torture velikosrpske nacionalističke propagande“, kaže Gruhonjić.
Podvlači kako je lično “na meti torture velikosrpskih nacionalista već tri decenije”.
„Napadaju me jer sam novinar i jer imam ‘sumnjivo ime’. Situacija je nedavno eskalirala kada su u klasičnom maniru ministra ratne propagande Aleksandra Vučića izmontirali delić moga izlaganja sa Festivala Rebedu u Dubrovniku od pre ravno godinu dana. Ispalo je da sam rekao da sam sretan što nosim ime Dinko po ustaškom krvniku Dinku Šakiću“, kaže Gruhonjić.
Kazao je kako mu je teško da shvati da čak i dragi ljudi još uvijek mogu da “poveruju u montaže”. Zbog svih tih dragih ljudi odgovorio je javno i na takvo pitanje: „Ne, nisam slavio ustaškog koljača Dinka Šakića, da, cijela priča je u gebelsovskom maniru izvučena iz konteksta.“
Gruhonjić dodaje kako su slične montaže namještali i njegovoj koleginici novinarki Ani Lalić, kao i aktivistkinji Aidi Ćorović, te nastavlja:
“A čemu je zapravo bila posvećena moja autoironija iz Dubrovnika? Kao prvo, referisao sam se na netom predstavljeno novo izdanje knjige ‘Točka na U’ Viktora Ivančića u kojoj se govori o suđenju Dinku Šakiću, reviziji istorije i kritikuje ustaštvo u Hrvatskoj. Kao drugo i najvažnije, ja sam se sprdao sa nacionalistima koji su mi nadenuli ime Sabahudin, pa sam im rekao da nije bilo potrebe da se trude, pošto se već zovem Dinko kao Dinko Šakić o kojem se govorilo na prethodnoj tribini“, rekao je Gruhonjić.
Uslijedile su prijetnje smrću preko društvenih mreža.
“Sve je kulminiralo ispisivanjem grafita na ulazu u našu zgradu drugi put u tri godine kojim se poziva na moje ubistvo. Za ovih nekoliko dana dobio sam valjda hiljade pretnji smrću i ogavnih šovinističkih uvreda. Kao i Ani Lalić, objavili su i moj broj mobilnog telefona i neprestano me zovu, pišu, vređaju, prete. Ali sam istovremeno dobio najvažniju stvar, podršku sa svih strana ovog našeg regiona i diljem merdijana”, kaže Gruhonjić, te zaključuje:
“Dobio sam najvredniju podršku od svih, podršku mojih studenta. Nemoguće je rečima opisati koliko mi to znači i koliko mi je to pomoglo da se ne slomim. Isto kao što je nemoguće rečima opisati koliko sam besan jer su sada ti divni mladi ljudi koji su svoju podršku meni potpisali svojim imenima i prezimenima na meti slične harange ovih Vučićevih zlih botova. Mogu im poručiti, pa dobro, pucajte, mi i dalje držimo čas, ali decu nam nećete proganjati. Ja sam Dinko Gruhonjić, a vama što biste da nas koljete, mogu poručiti i ovo, zar se ne prepoznajete, pa vi ste Dinko Šakić.”
