Nakon nešto više od godinu dana od dolaska na funkciju izvršne direktorke dr Gordane Rajović, u intervjuu za Dnevne novine, kaže da je Institut planirano ostvario, ali i više od toga i to mimo svih očekivanja.
U Institutu nikada nije bio problem kadar. Pacijenti su zadovoljni, ali je problem, nakon 70 godina postojanja, oprema. Medicina napreduje velikim koracima, ali je oprema u Institutu zastarjela.
“Meni, dobronamjerno, prebacuju da sam kardiolog, pa sam pokrenula obnavljanje prvo kardiološke opreme. Naravno da nijesam to uradila zbog toga. Oprema za fizikalnu medicinu je stalno kupovana i obnavljana koliko je to moglo u tim vremenima. Jedino, iz svog tog korpusa, ništa se nije kupovalo od opreme za kardiološku rehabilitaciju. To je za mene bilo strašno jer sam tu najstručnija. Sada smo potpuno opremili kardiologiju sa najnovijim aparatima. Tu je ultrazvučni aparat za sve oblasti, a ne samo za ultrazvuk srca, a imamo i ljekare svih specijalnosti i subspecijalnosti. Jedan dio smo dodali i za dijagnostiku. To je ergometrija sa treadmilom trakom, holter EKG koji ima mogućnost dijagnostike sleep apnee i elektromiografiju iz oblasti neurologije”, kazala je Rajović.
To je, dodaje, najsavremeniji aparat.
“Nakon nabavke i instaliranja opreme krenuli smo sa edukacijom kadra. Specijalizacija je zahtijevala visokoobrazovane stručnjake koji su nam došli sa Vojno-medicinske akademije sa Dedinja, jer imaju licencirane škole. Mi imamo ovdje pacijente iz Norveške, Danske, Holandije, Švedske i mnogih drugih zemalja, dakle iz zemalja EU i koji za svaku dijagnostičku metodu koju im radite zahtijevaju pokriće. Zbog toga smo se odlučili za VMA jer, nakon obuke, naši ljekari dobijaju licencu za rad na tim dijagnostičkim aparatima”, kazala je Rajović.
U Institutu ima gostiju koji nemaju terapije, već su u Igalu turistički. Prošle godine su imali 220. 000 noćenja i to je bio rekord.
“Prošla godina je bila izuzetno dobra. Mnogo bolja od mnogih prethodnih. Ove godine imamo, do sada, još 6.000 noćenja više. Naporno smo radili i trudili se da izađemo na tržište. Otišli smo na velike sajmove, selektivno, zbog finansijske situacije. Tu smo vidjeli našu šansu da povećamo broj gostiju”, navodi Rajović.
Povećan broj turista iz Rusije
Ističe da je povećan broj ruskih gostiju.
“Značajno i to onih individualnih gostiju i nekih sportskih ekipa. Statistika sve pokazuje. Gdje god smo bili na sajmovima, kao što je to bio slučaj sa Norveškom i Rusijom, mi smo značajno povećli broj individualnih gostiju. Mi već više od 20 godina imamo Holanđane za stalne goste, zatim Dance, Šveđane i Njemce. Što se tiče Norvežana, u više navrata sam ponovila, da smo mi aplicirali kod njihove Vlade i prvi smo rangirani na norveškom tenderu. Do sada smo uvijek dobijali šest grupa gostiju, a sada smo, prvi put poslije 40 godina, dobili i sedmu grupu od po 140 gostiju. Trudila sam se da u razgovorima sa predstavnicima norveških bolnica i Vlade ispunim sva njihova očekivanja, i ispunimo neke male zahtjeve koje su imali, što je rezultiralo dobijanjem još jedne grupe gostiju, odnosno 980 pacijenata svake godine u narednom četvorogodišnjem periodu”, kazala je Rajović.
Iako ne može učestvovati u privatizaciji Instituta, ona ga preporučuje investitorima.
“Ovo je dragulj. Cjelokupna imovina Instituta je očuvana i imamo veliki potencijal. Samo nam nedostaju investicije. Sve ovo što se sada radi ima za cilj samo održavanje. Mi nemamo mogućnosti da krenemo dalje jer nemamo novca. Ovom Institutu je potrebno da napravi iskorak i svi oni koji ulože novac shvatiće da je Institut zaista pravi dragulj na Mediteranu. I u ovoj situaciji, uspjeli smo ove godine, nakon 10 godina, da povećamo plate zaposlenima za sedam odsto. Uz porast PDV i troškova, mi pozitivno poslujemo i sada smo na bijeloj poreskoj listi”, ističe Rajović.
Potrebne su investicije
Da li Institut može bez investitora i bez većih ulaganja?
Bez investitora će stagnirati.
“Imamo obrt od deset miliona, ali treba imati u vidu da održavanje je jako skupo. Preko 400.000 eura je bilo investicija za ovih godinu dana od kada sam ja na čelu Instituta. Ranija politika je bila da se ne ulaže, jer će Institut dobiti investitora. Ne slažem se sa tim. Naprotiv. Treba ulagati i zbog pacijenata, ali i zbog investitora koji će se lakše odlučiti da kupi dobru firmu. Puno je uloženo u renoviranje, čišćenje i održavanje. Možda je dovoljno reći samo da u Institutu ima oko 550 raznih pumpi. One se kvare, neke su dotrajale… Kada dođe do havarije, kao što se dešavalo, na pumpi za mineralnu vodu, to dovodi do zaustavljanja 2000 terapija i toliko nezadovoljnih pacijenata. Dakle, pored planiranih, imamo i neplanirane troškove, a to odnosi veliki dio novca. Oba objekta zahtijevaju veliku rekonstrukciju i zato je neophodan investitor”, ističe Rajović.
