Da je jedrenje način života, strast i ovisnost još jednom nam je potvrdio dr Nikša Gjurović Truš, koji je sa svojom jedrilicom Chita dugom 9.4 metara ove godine učestvovao na tradicionalnoj regati Barcolana u Trstu koja je održana 13. oktobra.
Barcolana se održava svake godine druge nedjelje u oktobru od 1969. godine, a ime regate potiče od tršćanske četvrti Barcola. Na prvoj Barcolani 1969. godine učestvovala je samo 51 jedrilica. U vrijeme regate Trst se pretvara u svjetsku prijestolnicu jedrenja, a bezbrojna događanja i koncerti prate regatu, ove godine program je trajao od 4. do 13. oktobra.
Ove jeseni na 56. Barcolani učestovalo je čak 1773 jedrilice i dvojac koji je stigao iz Boke Kotorske, dr Nikša Gjurović Truš i Zvjezdan Šantić.
Odlučio sam ove godine učestvovati prvi puta na toj prestižnoj regati, doživjeti taj adrenalin, taj vizuelni ugođaj kada preko hiljadu jedrilica razvije jedra, počinje razgovor za Boka News iskusni morski vuk dr Nikša Gjurović Truš.
„Nije malo od Boke do Trsta, to vam je bilo tri dana i tri noći i 350 nautičkih milja u jednom smjeru bez pauze. Kada sam razgovarao o ideji sa kolegom sa kojim često jedrim Zvjezdanom Šantićem nije bilo dileme, odluka je odmah pala, idemo. Trebalo je jedrilicu pripremiti, obezbjediti vodu, hranu, vino sve uslove za boraviti na moru desetak dana, ni to nije bio problem, jer smo iskusni dvojac, više jadranskih regata smo zajednički jedrili, recimo Brindisi-Krf, Višku regatu, Južnodalmatinsku regatu, Bari-Herceg Novi. Bilo je samo pitanje kakvo će biti vrijeme“ – kaže Truš.
Na konstataciju da neki ljudi jedre radi avanture, a drugi plove kako bi vidjeli nova mjesta, neki plove kako bi pronašli mir, a neki kako bi se povezali s drugima, a neki isplovljavaju kako bi pobjegli od svega, Truš kaže da je sebe prepoznao u svim tim situacijama, ali dodaje i da bi imali osjećaj slobode…
„Uvjek vam je za more važan „weather“, bio je ponedjeljak 7. oktobar kada smo isplovili iz Boke. Isplovili smo po velikom jugu, more pet, valovi po krmi visoki i do pet metara more nas je zasipalo, kada smo stigli u Dubrovnik da se prijavimo u Lučku kapetaniju, začudili su se kada su nas vidjeli, pitali su odakle vi po ovome vremenu. Nastavili smo dalje išli smo vanjskom stranom otoka, kroz Korčulanski kanal, između Visa i Paklenih otoka sa spoljne strane, pa do Trsta.
Tamo su nas fantastično primili. Barcolanu treba doživjeti, posebno taj start kada 1700 jedrilica dignu jedra i krenu… Za moj ukus regata je kratka samo 14 nautičkih milja, ako ima vjetra to se brzo odjedri. Na startu prvih pola sata vjetra nije bilo, vrlo slab, ali kasnije je zapuhalo. To vam je prestiž, važno je učestvovati…“ – kaže Gjurović Truš.
Nakon regate po običaju se feštovalo, a dvojac iz Boke je ostao tri-četiri dana u Trstu, spavali su u jedrilici, družili su se na našim Bokeljom Rinom Tripovićem, takođe zaljubljenikom u more i jedrenje, koji je bio pravi domaćin, a pričama nikada kraja…
„Kada smo krenuli nazad opet smo imali južinu a nije nam ni auto pilot radio. Sklonili smo se da malo padne vjetar u Mali Lošinj. Kasnije smo nastavili dalje, opet tri dana navigacije, to vam je za 24 sata oko 115 nautičkih milja. Imali smo jako jugo u provu, drugi dan je već počelo pomalo padati tako da je bilo malo lakše, čak smo i jedra podigli. I evo tu smo u Boku, doduše ove godine smo propustili Višku regatu, ali morali smo učestvovati na Barcolani, doživjeti tu regatu na kojoj dolaze jedriličari iz cijeloga svijeta, a nama je to tu pred kuću…“, u šali završava priču dr Nikša Gjurović Truš, kome je jedrenje način života…
/M.Marušić/
