Donosioci odluka favorizuju profit iznad svega, profit iznad pejzaža za odmor, profit iznad iskustva odmora, profit iznad iskustva jednog blagorodnog života na obali
Razgovor na temu “More, ako voli – voli investitore?”, održan 7. maja u Kreativnom habu u Kotoru, koji je otvorio važna pitanja o tome kome pripada obala, ko ima pravo na prostor i kakvu budućnost želimo za naše zajednice, bio je prožet pozivom na otpor, samoorganizaciju i kreativne pristupe zajedničkoj pobuni protiv transformacija obale iza kojih stoje moćni privatni interesi, špekulacije zemljištem, bespravna gradnja i urbana politika bez dugoročne vizije – osim one o maksimalnoj eksploataciji prostora.
-Hajde da artikulišemo nove ideje, nove kritike, da ljude senzibilizujemo za tu ideju pobune protiv ovakvi stvari – to nekad znači pobuniti se protiv gradonačelnika, nekad protiv ministra, nekad protiv kuma, protiv nekoga ko vam je blizak iz te zajednice, a ko želi zbog neke lične koristi da na neki način ošteti nešto što je zajedničko i javno – istupiti i reći: ”Ne, ovo je važno da ostane zajedničko, ovo je važno da se razvija kao javno dobro”, poručuju učesnici i učesnice tribine, koju su organizovale poslenice Centra za održivi prostorni razvoj Expeditio Kotor i KANA/Ko ako ne arhitekt– Podgorica. Trajala je dva sata, okupivši aktiviste za pravedni urbani razvoj, službenice sa iskustvom rada u lokalnoj samoupravi u opštinama Tivat i Kotor, kojima su se pridružili umjetnici, preduzetnici, građane/ke i predstavnica MZ Škaljari.
Izgradnjom gigantskih objekata na obali ljudima u okolnim kućama je otet pogled, podlokano je tlo, popucali su i popadali potporni zidovi, navodi Paula Petričević I dodaje da su građani navikli da gutaju taj stepen agresivnosti i da žive sa tom traumom, te rezignirano odustaju od traženja pravde ili prihvataju pravila igre. Uz opasku: “OK, ja hoću svoj dio kolača”, pozvala je na otpor otimanju prostora.
-Morsko dobro radi ono što hoće i kako hoće, otimaju nam obalu, kojoj mi više nemamo prilaz zato što mi pet godina, kakvo god mišljenje da dajemo, to su samo “mišljenja” Opštine, koja nisu obavezujuća MD, naglasila je Jelena Franović, sekretarka Sekretarijata za urbanizam, stanovanje i uređenje prostora Opštine Kotor. Poslenici lokalne uprave su u situaciji “između čekića i nakovanja” kada se radi o poštovanju zakona I zahtjeva investitora, te je “muka bila sačuvati” javne površine, zbog pritisaka “na svakom koraku”.
– Interesne grupe u gradu, direktno povezane sa opštinom, dobiće ono što hoće, boreći se protiv nekih koji to neće. Ljudi koji sjede u opštinskim ili državnim foteljama prave kontradiktorne odluke, ne za dobrobit građana, već za interese koji su u njihovoj sferi prijateljstva, kumova, pripadnosti Crkvi itd, bez diskusije u vezi s tim, istakla je Patricija Pobrić, donedavno menadžerka Opštine Tivat.
Iz NVO “Expeditio” su godinama upozoravali da Prostorno urbanistički plan opštine Kotor “ne valja” i da se ne usvaja, ali je isti usvojen uz saglasnost svih državnih institucija www.expeditio.org.
“E, sada struka treba da se bori protiv tih planova- a ne da pristaje da sprovodi loše planove”, poručuje Sandra Kapetanović.
Uvod u razgovor dale su gošće iz Hrvatske, aktivistkinje Katerina Duda, multimedijalna umjetnica i Marta Baradić, poslenica u kulturi i turizmu, obije iz Pule, koje su predstavile rezultate svog projekta „Vidim šumu, pišem pašnjak“, ostvarenog 2023. godine. Njihova autobuska tura kroz devastirano istarsko priobalje je istovremeno umjetnički rad, vid prostorne pedagogije i politička intervencija. Ovaj rad je nadahnuo prisutne da iznesu svoje stavove i podijele svoje “muke” sa njegovim autorkama u vezi sa nekontrolisanom urbanizacijom u Boki Kotorskoj.
-Radi se o tome da na Mediteranu, na Jadranu, na obali dijelimo puno problema i puno iskustava, tako da nije čudno da je u ovom smjeru otišao ovaj razgovor. Drago mi je da smo bile tu sa svojim projektom, a pogotovo zato što, bez obzira što smo mi na tako jednom mikroprostoru Istre, maltene na području jedne općine smo radile tu svoju turu, mislimo da je ona prevodiva u različite kontekste, pogotovo u ovakve prostore, s kojima dijelimo toliko puno karakteristika i koji se suočavaju sa vrlo sličnim problemima, kazala je Marta Baradić za BN. Naglasivši da na te probleme moramo reagirati, Katerina Duda poziva na “gerilske” akcije kao osnovu svakog organiziranja.
-U kolektivnoj akciji smo puno snažniji i puno se više toga usudimo uraditi nego kada samostalno hodamo obalom i gledamo obalu koja nestaje, dodaje.
Naziv projekta „Vidim šumu, pišem pašnjak“ su posudile iz jednog novinskog članka sa portala koji prati lokalnu politiku, jer na poetičan način govori o prenamjenama zemljišta. U tom članku se aludiralo na to kada geodet dođe na teren i ima pred sobom šumu, da je on u mogućnosti da prevari ssistem na način da opiše da je to pašnjak, zato što pašnjak kao poljoprivredno zemljište nudi puno više prostora za manipulacije nego što je to šuma- da ga kasnije lakše pretvori u građevinsko ili da se na njemu nešto gradi.
– U Hrvatskoj je donesen Zakon o poljoprivrednom zemljištu gdje se to zemljište ne može prodavati ako je ono manje od neke određene kvadrature. Prije nego što je zakon donesen svako ko je vidio da mu stoji neko poljoprivredno zemljište, krenuo ga je parcelizirati. Onda je to i u Istri donjelo nekakav val prodaje sitnih parcela, koje su i agencije preuzimale i prodavale i koje su se negdje reklamirale kao vikend parcele, Vikend parcela znači da vi na njih možete da postavite kućicu i zapravo dolazite kao da vam bude nekakva vikendica. Međutim, to je potpuno problematično, zato što onda takva naselja nastaju bez infrastrukture, bez plana, bez brige o okolišu oko sebe, objasnila nam je Marta.
Naslov razgovora “More, ako voli, voli investitore?”, jedna tako upitna provokacija, je referenca na pjesmu “More za radnike” iz 1960. godine, iz zbirke “Poreklo nade” jugoslovenskog pjesnika Branka Miljkovića. Stihovi na koje su organizatori referisali u naslovu zvuče ovako:
More, ako voli, voli radnike na odmoru
koji tri noći ne spavaju dok dođu do mora;
a kad dođu, kažu: „lepo je naše more”,
požure da pocrne i da se vrate kućama.
-Ta pjesnička slika je nama poslužila da kritikujemo promijenjeni odnos prema pejzažima odmora, koji sad bivaju sve više privatizovani, čak skoro u potpulnosti privatizovani. To je neoliberalizam, čije otiske sad vidimo na našoj obali, gde, zapravo, izgleda kao da more počinje da voli samo investiture. To su oni koji donose odluke, to je čitav ekonomski sistem, koji favorizuje profit iznad svega, profit iznad pejzaža za odmor, profit iznad iskustva odmora, profit iznad iskustva jednog blagorodnog života na obali, koji ljudi više ne mogu ni da iskuse, zbog toga što su stalno pod pritiskom, bilo investicionih projekta, koji žele da im oduzmu obalu u javni prostor, bilo pod pritiskom masovnog turizma, u kome moraju da žive, ako žele da opstanu na toj obali, ističe Sonja Dragović, koja je vodila razgovore. Ove devastacije su kaže, “metastaze u prostoru” i ne služe ni za šta dobro za budućnost razvoja ove zajednice – niti za očuvanje prirode, niti za pripremu za izazove koje ćemo imati u budućnosti pod uticajem klimatskih promjena.
Poručuje da “inicijalna kapisla” za promjene nabolje treba da budu okupljanje ljudi, razgovor, društvene igre na temu devastacije prostora, stvaranje novih oblika društvenosti.
Arhitekta Sonja Dragović potsjeća da od 2017. godine pa do usvajanja novog zakona od prije par mjeseci, opštine nijesu imale nikakva ovlašćenja u rentiranju prostora, nego su bile samo jedno od pravnih lica kojima se dostavljalo šta su odlučili u Ministarstvu i JP Morsko dobro, čime potpuno isključuju primorske opštine – a to još traje. Smatra da je “posao inspektora postao opasan posao”, te da “sistem mora da bude pravedniji, da oni koji imaju previše – da imaju manje, da bi bilo dovoljno za sve ostale”.
Održivi gradovi
Aktivistkinje NVO Expeditio i KANA/ Ko ako ne arhitekt će od 9-11 maja biti učesnice III Kongresa arhitekta u Ulcinju, sa temom “Održivi gradovi”. Branša arhitektonske struke bi trebalo da usvoji Deklaraciju o zaštiti prostora Crne Gore. Predlog deklaracije i informacije su na: https://www.ingkomora.me/ikcg_mne/public/index.php/index/artikli?id=5099
/M.D.P./
