Evo nama priče nad pričama, a akter nam je 27-ogodišnji Damir Mišetić, mladi poduzetnik brižno njegovanog šarmerskog Zorro brka, koji je sa svojom gondolom, ali ne onom od 40-ak centimetra što se sidrila u vitrinama naših baka, digao Trogir na noge. Njegova je duga 11 metara, teška oko 600 kila, venecijanska, originalna, s bogatim masivnim ukrasima na bokovima. I po nekim saznanjima, prva je koja vozi hrvatskim morem i rijekama.
Pa kada Damir 4,5 metara dugim veslom lagano zapasa od trogirskog Velikog mosta u pravcu punte, prema Kuli Kamerlengo, ljudi, i domaći i strani skaču na noge. Dižu kamere i fotoaparate, komentiraju čudo neviđeno, pričaju o mladom poduzetniku koji je Trogirski kanal pretvorilo u venecijanski Grande canale. E, ima Damir i brk i stas, ali fali mu još nešto dok onako vesla, ona poznata gondolijerska crvena marama i neka kancona da sve bude kao po originalu.
– Majica i šešir su iz Venecije, ali na njemu će uskoro pisat Trogir. A crvenu maramu ću nabaviti odavde. Prova san ja i pivat dok veslan, ali ne kanconu nego naše klape. Onako potiho. Ali bogme nije lako veslat i pivat u isto vrime. Dok sam vježba smršavija san jedno dva tri kila. Pa san odlučija koristit blagodati moderne tehnologije, i u moju gondolu stavit nešto opreme s koje će tiho sviruckat naša glazba.
Ma znaš li da je na ovoj mojoj brodici već jedan moj prijatelj zaprosija svoju curu! A dok san vježba provoza san do Foše, znači od Kamerlenga preko kule sv. Marka i jedan talijanski par sa Sicilije. Bili su oduševljeni – kaže nam Damir, koji prije pet godina počeo razmišljati o projektu venecijska gondola u dalmatinskom UNESCO-ovom gradu.
I onda je otišao u posjet rodbini u Veneciju, susreo se s jednim rođakom gondolijerom. Pa pitanje tu, pitanje tamo, i shvatio kako obitelj ima jednu originalnu gondolu, već narušenog zdravlja od dugog stajanja vani. Cijelu smežuranu, koje im je bilo lakše prodati za simboličnu cijenu naknade za skladištenje, nego silne pare ulagati u renovaciju, u Italiji iznimno skupu.
Damir se mislio, pa je obišao male venecijanske pogone za izradu gondola, pa kalkulirao i onako inovatorski raspoložen odlučio krenuti u projekt. Kupio je ubacio u šleper, doveo do Trogira, stavio u lučicu i uhvatio se renoviranja. Sam samcat.
Turističke ture
– Bavim se modelarstvom, to mi je hobi, i shvatio sam da mi je bolje polako je srediti sam, nego bankrotirat dok je drugi dotjeruju. Pa sam zatvorio rupe, nahranio drvo, opet išao u Veneciju kupiti ovo šta je falilo od opreme. Uzeo sam tamo i boju, lakirao je, sredio joj ukrase, klupice, i bacio je u more. Malo me držala nervoza, u Veneciji je bila u tako lošem stanju da je odma tonula.
Odlično je prošlo, uz savjete starih trogirskih meštara, dobar san posal odradija. Reka san sam sebi kad sa se mislija oću li je kupit, ma jel mi to triba. Šta ću s njom. A onda sam promislija i kako imam samo dvije mogućnosti, uzet je, ili o gondoli više nikad ne mislit. Neka onda dođe, ako ništa drugo na nju ću ukrcat ekipu, pa ćemo gondolom na lignje – priča.
Damir je neće držati samo za hobi, već za koji ući će ona u turističke ture. Ima kapaciteta za osam ljudi, vozit će do Foše, ispod mostova, oko kula. Polako uz Rivu, po kanalu, da ljudi mogu uživati u pogledu na prelijepe trogirske palače, fasade. Već je našao dva buduća gondolijera koji se lagano uštimavaju u baratanje veslom. Kaže Damir kako nije teško, i da je potrebno samo uhvatiti ruku. Malo musculfibera dođe kao nuspojava, ali i to s vremenom prođe. Njega je učio rođak, čak ga u Veneciji i zasjeo za jednu gondolu, pa ga pustio da se uživi u ulogu.
-E i kada je ušla u more, pa počela svoj novi život nekoliko mi je ljudi reklo kako je i njima to s gondolom bilo palo na pamet. Ali lako je sad pričat, trebalo je to izvest. I nać je, i pronać šleper za dovest je, i sredit je, i ubacit je iz kamiona u more, a bila je veća od njega pa smo je morali nakosit. I sak kad gledan, vidin da san i ma sriće, i kako san dobar posal odradija.
A sve je počelo od toga šta Trogir zovu Malom Venecijom. Sreća prati hrabre, tako bi ja to objasnia. Ali činjenica je i da san ja takav tip da u svemu oko sebe vidim poslovni potencijal – kaže Damir koji će na gondolu zbog dalmatinskog štiha staviti grb i zastavicu Trogira, te navigacijska svjetla za noćnu vožnju.
Maranguni ko’ švicarski sat
Na putu gondola projekta obišao je i venecijanske marangune. Iako se za dolazak u pogone treba najavljivati, i tu ga je pratila sreća, pa su ga puštali, kaže, doslovce na izravan upad. Te je male škverove doživio kao male, šesne radione, kaže, lipe kao i one u Muranu, u kojima ljudi u tišini i precizno kao švicarski sat rade svoj posao.
