Muo – Mjesna zajednica sa punom kasom

Prethodni saziv mjesne uprave ostavio je skoro 30 hiljada eura i sada u kasi MZ Muo ima ukupno 57. 300 eura, a sa toliko novca mi smo najbogatija mjesna zajednica u Crnoj Gori, kaže za Dan, Milorad Mišo Krivokapić, predsjednik MZ.

Mještani su napravili rivu i trebalo bi da imamo prioritet za koncesiju, da nam luka šalje manje brodove, da njima ide 70, a nama 30 odsto zarade, da se zaposle dvojica mještana, ali ukoliko se luka privatizuje, to ne dolazi u obzir – kaže Krivokapić

Mje­sna za­jed­ni­ca Muo, po­zna­ta po tra­di­ci­o­nal­nom ri­bar­skom na­se­lju, na­do­ve­zu­je se od­mah na Ko­tor i pro­te­že se duž tri ki­lo­me­tra. Mje­sto sa cen­tral­nom cr­kvom „Po­moć­ni­ca kr­šća­na“ i žup­nom ku­ćom, jed­nom pro­dav­ni­com, ho­te­lom „Sind“, ima oko hi­lja­du sta­nov­ni­ka.. Sta­ro je­zgro sa ka­me­nim ku­ća­ma i pa­la­ta­ma uz oba­lu po­sled­njih go­di­na je mo­der­ni­zo­va­no izgradnjom ci­je­lih apart­man­skih na­se­lja, no­vih ku­ća ko­je se iz­di­žu ka br­du, što je uti­ca­lo na iz­grad­nju no­ve in­fra­struk­tu­re, ali i na struk­tu­ru sta­nov­ni­ka na­se­lja­va­njem stra­na­ca.

– Ka­sa mje­sne za­jed­ni­ce je pu­na pa­ra, što Mu­lja­ni­ma da­je mo­guć­nost da pr­ven­stve­no ri­je­še tri go­ru­će po­tre­be-sa­na­ci­ju ri­ve, pro­bi­ja­nje pu­ta do gro­blja i as­fal­ti­ra­nje spo­red­nog pu­ta – ka­že Mi­lo­rad Mi­šo Kri­vo­ka­pić, ko­ji je već go­di­nu da­na pred­sjed­nik MZ.

On na­gla­ša­va da je pret­hod­ni sa­ziv mje­sne upra­ve osta­vio sko­ro 30 hi­lja­da eura i sa­da u ka­si MZ ima ukup­no 57. 300 eura.

– Sa to­li­ko nov­ca u ka­si mi smo naj­bo­ga­ti­ja MZ u Cr­noj Go­ri. To je no­vac za­ra­đen od na­kna­de za vez jah­ti i naj­ve­ćim di­je­lom sta­rog voj­nog bro­da, ko­ji je šest go­di­na sta­jao uz mu­ljan­sku ri­vu i na kra­ju je za­vr­šio u sta­ro gvo­žđe- is­ti­če Kri­vo­ka­pić i na­gla­ša­va da je MZ pri­o­ri­tet da as­fal­ti­ra put du­ži­ne oko 800 me­ta­ra od pa­la­ca Ra­ma­da­no­vi­ća (sta­rog ma­ga­ci­na) do ku­će Đu­ra Pe­ro­vi­ća.

– Ve­li­ko na­se­lje je na­sta­lo go­re, pu­no no­vih zgra­da, te­ren je već je po­ko­šen, sni­mljen i ta ce­sta tre­ba da poč­ne da se sre­đu­je ovih da­na. Tre­ba da pro­bi­je­mo i put do mje­snog gro­blja kod cr­kve Sv. Da­mja­na i Ku­zme (oko 800 me­ta­ra), jer je po­sto­je­ći ka­me­ni put ra­đen u vri­je­me Austri­je, nji­me mo­gu sa­mo pje­ša­ci i pro­blem je ka­da tre­ba ne­ko da se sa­hra­ni. U toj cr­kvi se ču­va­ju mo­šti Bla­že­nog Gra­ci­je, za­štit­ni­ka mje­sta. Ta­ko­đe, pri­o­ri­tet ima i sa­na­ci­ja pri­sta­ni­šta na ri­vi či­ji vanj­ski dio ima pet pu­ko­ti­na. Unu­tra­šnji man­drać re­zer­vi­san je za mje­šta­ne, a taj vanj­ski uze­će Mor­sko do­bro, sa ko­jim ugo­va­ra­mo po­prav­ku – ob­ja­šnja­va Kri­vo­ka­pić, i do­da­je da će usko­ro bi­ti ras­pi­sa­na kon­ce­si­ja za mu­ljan­sku ri­vu.

– Mje­sna za­jed­ni­ca Muo na­mje­ra­va da uzme tu kon­ce­si­ju za­jed­no sa Lu­kom Ko­tor, ali tu mo­ra­mo bi­ti opre­zni u slu­ča­ju da se Lu­ka pri­va­ti­zu­je, da nam ne bi i ovo ov­dje „obri­ja­li“. Mje­sna za­jed­ni­ca je uče­stvo­va­la u re­kon­struk­ci­ji Ri­ve, a mje­šta­ni su je i na­pra­vi­li-tre­ba­lo bi da ima­mo pri­o­ri­tet za kon­ce­si­ju – da se lje­ti ve­žu jah­te, da nam Lu­ka ša­lje ma­nje bro­do­ve, da nji­ma ide 70 od­sto, a na­ma 30 od­sto za­ra­de, da se za­po­sle dvo­ji­ca mje­šta­na. Uko­li­ko se Lu­ka pri­va­ti­zu­je, to ne do­la­zi u ob­zir – iz­ri­čit je Kri­vo­ka­pić.

Pri­je par go­di­na kroz Muo je spro­ve­de­na no­va ka­na­li­za­ci­ja, ko­ja već funk­ci­o­ni­še. Me­đu­tim, iz­grad­njom pre­liv­ne sep­tič­ke ja­me, po­red dr­vo­re­da pal­mi na sa­moj ri­vi, mje­šta­ni su us­kra­će­ni za cje­lo­vi­tost pro­sto­ra za oku­plja­nje, ri­bar­ske fe­šte, a dje­ca za igru.

To­kom po­sta­vlja­nja pump­ne sta­ni­ce bi­la je ras­ko­pa­na ci­je­la ri­va, a iz­vo­đa­či ra­do­va obe­ća­li su da će sve vra­ti­ti u pr­vo­bit­no sta­nje i on­da je ma­lo ko od mje­šta­na vo­dio ra­ču­na šta će se de­si­ti. Kad su za­vr­ši­li, ovo su na kra­ju „skr­pi­li“ i od­u­ze­li nam ovaj dio ri­ve. Muo ima pu­no dje­ce i omla­di­ne ko­ji ne­ma­ju gdje da se igra­ju i dru­že ne­go na ri­vi. I mi sta­ri­ji smo ov­dje od­ra­sta­li, igra­li se, fe­šta­li, ri­va je na­ma ono što je dru­gi­ma grad­ski park, naj­sta­ri­ja i naj­du­ža ri­va u Bo­ki ko­tor­skoj. Pro­jek­tan­ti ka­na­li­za­ci­je su nam od­u­ze­li dio nje – ka­že mje­štan­ka Zden­ka Jan­ko­vić.

Po ri­je­či­ma Mi­ša Kri­vo­ka­pi­ća, ri­va je iz­gu­bi­la ve­li­ku površinu, pre­ko 30 me­tra kva­drat­nih.

– Sad je ova ogra­da sa sep­tič­kom ja­mom ru­glo ri­ve i mi tra­ži­mo da ona mak­ne (kao na Pe­lu­zi­cu), ili da na­pra­ve ne­ku te­ra­su iz­nad. Raz­go­va­ra­li smo o to­me sa biv­šom pred­sjed­ni­com op­šti­ne Ma­ri­jom Ća­to­vić, ali ni­smo uspje­li da se do­go­vo­ri­mo, sa­da će­mo po­no­vo da raz­go­va­ra­mo sa no­vom pred­sjed­ni­kom Alek­san­drom Stjep­če­vi­ćem. Po­red to­ga, ni­su se sva do­ma­ćin­stva pri­klju­či­la na ka­na­li­za­ci­o­ni si­stem, ne­ka je­su, dru­ga ni­su, uglav­nom, svi­ma se uz ra­čun za vo­du na­pla­ću­je i ka­na­li­za­ci­ja, bez ob­zi­ra da li je ko­ri­ste ili ne. Ne­pri­jat­ni mi­ri­si se i da­lje osje­ća­ju, po­go­to­vu lje­ti – ka­že Kri­vo­ka­pić.

Spor sa „Sin­dom“

Mje­sna za­jed­ni­ca otvo­ri­la je no­vi pro­stor u ko­me se mje­šta­ni dru­že igra­ju­ći sto­ni te­nis, šah, kar­te, a mla­di­ma su ku­pi­li kom­pju­te­re, pa i na taj na­čin pro­vo­de slo­bod­no vri­je­me, ka­ko ne bi mo­ra­li da ra­di to­ga pu­tu­ju do Ko­to­ra. U pri­ze­mlju ho­te­la „Sind“ MZ ima dio pro­sto­ra, ali ga ne ko­ri­sti po­što je to pred­met sud­skog spo­ra.
– Zgra­da sa­da­šnjeg ho­te­la „Sind“ ne­kad je bi­la vla­sni­štvo MZ, a po­što je za­kon u me­đu­vre­me­nu iz­mi­je­njen, sa­da­šnji vla­snik, Sa­vez sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re je u sud­skom spo­ru sa MZ – če­ti­ri apart­ma­na na­pra­vlje­ni su ne­le­gal­no is­pod ste­pe­ni­šta, po­stig­nu­to je sud­sko po­rav­na­nje, oni će pri­pa­sti op­šti­ni, ali se ugo­vor sa Sin­di­ka­tom ne­će ras­ki­da­ti. Mje­sna za­jed­ni­ca ima pra­vo na jed­nu pro­sto­ri­ju, ali su nam umje­sto nje ustu­pi­li dru­gu pro­sto­ri­ju na ko­ri­šće­nje (biv­ši omla­din­ski klub). Tra­ži­će­mo tu pro­sto­ri­ju, iako je ne­u­slov­na, pu­na vla­ge – ka­že Kri­vo­ka­pić.

Ri­ba­ra sve ma­nje

Tra­di­ci­o­nal­no ri­bar­sko mje­sto ne bi bi­lo to da sva­kog da­na po ne­ki ri­bar na pon­ti is­pred ku­će ne raz­vla­či mre­že, sre­đu­je bar­ku.

Muo da­nas ima sve ma­nje ri­ba­ra, je­dan od njih sam i ja, imam dru­ži­nu za­jed­no sa Gra­ci­jom Nec­mec­kal, dru­gu dru­ži­nu vo­di Zdrav­ko Ka­lu­đe­ro­vić, tre­ću Dra­gan Sr­doč. Pra­va ri­ba­ra se ne po­štu­ju- lo­še je što sta­vlja­ju te­go­ve za bo­ve za pri­vez jah­ti, na­ba­ca­lo se ka­me­nja, šu­ta u mo­re, to naj­vi­še sme­ta ka­da ri­ba­ri iz­vla­če mre­že. Na­pra­vlje­no je do­sta no­vih pon­ti, ali one ne sme­ta­ju ri­ba­ri­ma, ko­li­ko bo­ve. Po­kre­nu­li smo ak­ci­ju da se to raš­či­sti, uklju­čio se i Sr­đan Dra­go­ma­no­vić, me­na­džer op­šti­ne Ko­tor, ali, na­ža­lost, ri­ba­ra je sva­kim da­nom sve ma­nje – ka­že Kri­vo­ka­pić.