U narednih 60 dana Skupština akcionara Instituta “Simo Milošević” treba da donese odluku o dokapitalizaciji u ukupnom iznosu od 64 mil EUR i prodaji imovine vrijedne 28,2 mil EUR, dok bi se ova kompanija za medicinsku rehabilitaciju naknadno zadužila za još 14,5 mil EUR. Tako bi bio obezbijeđen novac za program investiranja od 106,8 mil EUR, koji bi trajao četiri godine i nakon kojeg bi druga faza dostigla nivo od četiri zvjezdice, kompanija postala profitabilna i za 30 godina bi vratila uloženi novac.
To je navedeno u Planu restrukturiranja Instituta koji se nalazi na dnevnom redu Skupštine akcionara zakazane za 9. januar, a kojeg je pripremila grupa profesora Univerziteta Crna Gore. Da bi bio usvojen potrebna je podrška akcionara koji imaju najmanje dvije trećine vlasništva. Kako država ima skoro 56% akcija, da bi plan bio usvojen potrebno je da njega glasa i dio malih akcionara koji imaju najmanje 10,2% akcija.
Usvajanje plana ili stečaj?
Cilj plana je da omogući Vladi da legalno pomogne ovu državnu kompaniju u skladu sa strogim EU standardima o državnoj pomoći i preduslov je za početak dokapitalizacije. Autori plana smatraju da će bez njegovog usvajanja Institut otići u stečaj, jer ima akumulirane gubitke od 30 mil EUR, i da će prekinuti da obavlja djelatnost koja je i od javnog značaja.
Plan predviđa da se u ovoj godini obezbijede 41,3 mil EUR, od toga 32,3 miliona kroz dokapitalizaciju od države i devet miliona eura prodajom dijela imovine Instituta – takozvanog Solitera i Dječjeg odjeljenja.
Za dugove 24 miliona, malim akcionarima 9,6
Taj novac, prema planu, bio bi potrošen tako što bi sa 26 mil EUR pokrila tekuća nelikvidnost, odnosno platili svi dugovi instituta od oko 24 miliona i isplatili očekivani nesaglasni akcionari koji bi glasali protiv odluke o prodaji imovine. Plan predviđa i da Vlada u ovom periodu objavi plan otkupa akcija od malih akcionara kako bi došla do najmanje dvije trećine vlasništva i za to bi bilo potrošeno 9,6 mil EUR.
U ovoj godini predviđene su i investicije od 5,5 mil EUR u blokove B i T druge faze Instituta, kao i 87.000 EUR za marketinške aktivnosti za veću vidljivost Instituta i traženje novih tržišta. U 2026. godini, prema Planu, u Institut bi bila uložena 32,2 mil EUR, i to 20 miliona u rekonstrukciju bloka T, zatim 10 miliona u blok B i dva miliona u blok D. U marketinške aktivnosti bilo bi uloženo 135.000 EUR. Ovaj novac bio bi obezbijeđen tako što bi se 20,7 miliona dobilo iz dokapitalizacije, 4,5 miliona od prodaje E odjeljenja i sa sedam miliona koliko bi Institut dobio od kredita.
U trećoj godini restrukturiranja bilo bi potrebna 28,3 mil EUR, od čega bi 12,2 mil EUR bila potrošena na blok A, 7,2 miliona u blok D, četiri miliona u blok S, tri miliona u blok T i jedan milion u blok B. U informacioni sistem bilo bi uloženo 600.000 EUR a u marketing 123.000. Ovaj novac bi se obezbijedio prodajom glavne zgrade prve faze Instituta za 14,8 mil EUR, kao i šest miliona od dokapitalizacije i 7,5 miliona iz kredita Instituta.
U četvrtoj i završnoj godini restrukturiranja 2028, bila bi uložena pet miliona eura od dokapitalizacije, i to dva miliona u blok A, dva i po miliona u blok S i 460.000 u informacioni sistem. Time bi se zaokružila ukupna investicija u objekte od 69,7 miliona, u informacioni sistem milion eura, u marketing 345 hiljada, za dugove i tekuću likvidnost 26 miliona i 9,6 miliona u otkup akcija.
Već u 2028. ozbiljniji profit
Prema projektovanju bilansa uspjeha, Institut bi već u ovoj godini imao simbolični profit od 104.000 EUR, zahvaljujući povećanju cijena za pacijente državnog Fonda zdravstvenog osiguranja, gdje će po prvi put nova cijena, utvrđena u novembru, pokrivati troškove koje Institut ima za ove korisnike, ali i racionalizaciji poslovanja i dovođenju drugih gostiju.
Iznos neto profita, prema projekciji, raste u narednim godinama pa bi u 2027. iznosio 531.000 a u posljednjoj godini plana 2028. bio bi 2,9 miliona. U prvoj godini nakon završetka rekonstrukcije 2029. profit bi narastao na 4,9 miliona i nastavio bi da raste pa bi za deset godina u 2034. bio 6,6 mil EUR.
U jednačini mnogo nepoznatih
Međutim, sve ovo, ako je plan uopšte realno ostvariv, zavisi od toga da li će u narednih 60 dana biti riješena “jednačina sa više nepoznatih”, odnosno da li će plan biti usvojen, da li će država uspjeti da dokupi akcije od malih akcionara kako bi imala dvije trećine, kako će mali akcionari glasati za dokapitalizaciju, prodaju imovine i koliko će to koštati.
Autori plana navode da ne znaju koliko će akcionara da uopšte glasa za plan, kao i za odluke o dokapitalizaciji i prodaji imovine, odnosno koliko bi malih akcionara učestvovalo u dokapitalizaciji ili tražilo da im Institut isplati akcije kao nesaglasnim akcionarima. Od svega toga zavisi koliko će novca biti potrebno u ovoj prvoj godini za restrukturiranje kompanije.
Akcionari koji bi glasali protiv prodaje ove imovine Instituta, prema Zakonu o privrednim društvima, bili bi nesaglasni akcionari i imali bi pravo da zbog toga zatraže da im kompanija otkupi akcije po prosječnoj tržišnoj cijeni u posljednjih šest mjeseci prije dana kada je donijeta odluka na skupštini akcionara ili u visini srazmjernog dijela neto vrijednosti imovine društva na dan kada je skupština akcionara donijela odluku o spajanju.
Akcija Instituta na berzi je od aprila prošle godine do 20. decembra koštala je 18,2 EUR, a onda je za deset dana kroz nekoliko sitnih transakcija dostigla 29,3 eura u posljednjem radnom danu berze 31. decembru. Međutim, to je i dalje značajno niža cijena od nominalne nominalne koja iznosi 155 EUR.
U planu je navedeno da je problem i što je zemljište na kojem je izgrađen Institut u državnom, a ne njegovom vlasništvu, zbog čega autori predlažu da se zemljište uknjiži na Institut, ali da se pri tome ne prekrše pravila o državnoj pomoći. Plan kao rezervne varijante za obezbjeđivanje novca vidi i mogućnost prodaje dijela tog zemljišta.
Neizvjesno ko će Vladi činiti većinu
Autori nisu sigurni ni da li će najveći mali akcionar sa 27,44% vlasništva “Vila Oliva” suvlasnika Žarka Rakčevića glasati za plan, učestvovati u dokapitalizaciji, glasati za odluku o prodaji ili biti nesaglasan akcionar. Oni u planu navode da je “Vila Oliva” u maju prošle godine ponudila Vladi da državni paket akcija otkupi po cijeni od 70 EUR po akciji, što bi bilo 15 mil EUR, ili da država od nje otkupi akcija po 58,14 EUR, što bi bilo pet miliona. Taj dogovor nije postignut ali je Rakčević u julu prošle godine sa pozajmicom od pet miliona eura spasio da Institut tada ode u stečaj.
Kada je Vlada krajem novembra objavila djelove iz Plana restrukturiranja, Rakčević je kazao da je protiv ovakvog plana jer smatra da nije potrebna prodaja imovine Instituta kao i da su troškovi rekonstrukcije druge faze precjenjeni jer iznose preko hiljadu eura po kvadratu.
Odbor direktora Instituta je početkom decembra dao saglasnost na plan za šta u glasala tri predstavnika državnog kapitala i jedan od malih akcionara dok je član ispred “Vile Oliva” bio protiv.
Ostali mali akcionari imaju oko 16% akcija Instituta, a da bi ovaj Plan restrukturiranja bio usvojen osim glasa države potrebno je da za njega glasa i dio manjinskih akcionara koji posjeduje makar 10,2% akcija. To će biti poznato na skupštini akcionara 9. januara, a Vlada nije saopštila rezervni plan u slučaju neuspjeha.
