Ko god je prethodnih dana trgovao u samoposlugama i mega-marketima, a malo je onih koji nisu imali tu potrebu, zbog većeg broja neradnih dana uslovljenih prvomajskim, uskršnjim praznicima i neradnom nedeljom, suočio se sa činjenicom da će morati da odvoji dvadeset do četrdeset minuta čekanja u redovima koji su vodili do kasa za naplatu. Prije nešto više od četiri godine, u Crnoj Gori je stupio na snagu zakon da sve prodavnice nedeljom treba da budu zatvorene, a on je odnedavno ponovo aktualizovan preporukom Socijalnog savjeta.
Preporuka Socijalnog savjeta koja će se naći u zakonskoj regulativi je da trgovine treba da rade nedeljom, bar u vrijeme turističke sezone i za vrijeme novogodišnjih praznika. To bi podrazumijevalo da zaposleni koji rade nedeljom, imaju uvećanu dnevnicu i pravo na dodatni slobodan dan.
Sve ove okolnosti, podstakle su nas da istražimo što o ovoj temi misle zaposleni trgovci, a što potrošači.
Zaposleni u trgovini smatraju da je pitanje radnog vremena i prava zaposlenih na odmor i slobodno vrijeme, istovremeno i etičko i društveno pitanje. Nedelja se tradicionalno smatra danom odmora i porodičnih aktivnosti, a otvaranje prodavnica nedeljom može dovesti do preopterećenja zaposlenih i narušavanja ravnoteže između posla i privatnog života, pa je zato donesen zakon da se nedeljom ne radi. Što se tiče moguće promjene odluke i otvaranja radnji, kažu da ih za to niko nije pitao.
Anketa u prodavnici jednog velikog trgovinskog lanca, ali i malim radnjama u Herceg Novom, pokazala je da su zaposleni radnici izričito protiv uvođenja radne nedelje. Ovo su neki od njihovih odgovora:
– Šta turistima realno treba? Otvoreni su restorani, otvorene su apoteke, benzinske stanice, supermarketi nisu baš toliko neophodni. Nisam za rad nedeljom.
– Ako turisti mogu da dođu na sedam dana, mogu sve da kupe za tih par dana, nedelja stvarno nije toliko neophodna.
– Ne treba uvoditi radnu nedelju, zato što i mi imamo pravo da jedan slobodan dan provedemo sa porodicom. Neće se propasti za taj jedan dan. Na benzinskoj imate sve.
– Ja sam protiv radne nedelje. Želim jedan dan odmora. Niko od kolega nije za radnu nedelju.
– Ne, stvarno, neću da radim nedeljom. Onaj što to predlaže ne radi ni subotom.
Radnica u jednoj hercegnovskoj trafici kaže da se u trafikama nedeljom pazar ne uvećava, iako prodavnice ne rade. Prodaja je približno ista kao i svakog radnog dana.
Što se tiče mišljenja potrošača, ona su podijeljena i čini se da je veći broj onih koji bi nedeljom ostavili vrata prodavnica zatvorena.
Neki od anketiranih potrošača su odgovorili:
– Ne, nikako ne treba uvoditi radnu nedelju. Žene treba da odmaraju, da uživaju, da budu zdrave.
– Ja jesam za to da rade prodavnice nedeljom. Smeta turistima, eto zbog toga.
– Neka imaju i zaposleni u trgovini svoj dan kao i ostali, pogotovu oni što imaju porodicu. To je jedini dan koji mogu da budu zajedno. Ja ne kažem za sezonu, tada može da radi dežurna prodavnica, jedan put „Idea“, jedan put „Aroma“ i to ne mora puno radno vrijeme, već od 10 do 18h. Jer… ljudi nemaju što kupiti kad je sezona, a trgovci kada nije sezona, neka odmaraju kući. Ali, nas ne pita niko.
– Jesam da se radi nedeljom, ali i taj koji pristane, neka se dobro plati. Ranije, kad su imali razvijen turizam Opatija, Dubrovnik, Herceg Novi radilo se nedeljom, eventualno do 9h, pa smo svi preživjeli.
– Ukrajinac sam. Živim tu više godina. Tamo kod nas u Ukrajini je sve radilo dan-noć, nedeljom, svaki dan. Sada je to normalno.
Ako se osvrnemo na rad prodavnica nedeljom u zemljama u okruženju, Zapadnoj Evropi i širom svijeta, možemo zaključiti da praksa varira od zemlje do zemlje.
U Srbiji trgovine rade i nedeljom i za vrijeme praznika. Evropske zemlje imaju različitu praksu. U Hrvatskoj trgovine mogu raditi samo 16 nedjelja u godini, a samostalno biraju kad će raditi. U Njemačkoj i Austriji postoji strogo regulisanje radnog vremena nedeljom i trgovine su, uglavnom, zatvorene. U Velikoj Britaniji i Francuskoj trgovine često rade nedeljom, posebno u većim gradovima i turističkim područjima.
U Skandinavskim zemljama – Švedskoj, Norveškoj i Danskoj nedelja je rezervisana za odmor i porodične aktivnosti, pa su trgovine često zatvorene ili rade skraćeno.
U mnogim dijelovima SAD-a prodavnice rade i nedeljom. Međutim, u nekim manjim gradovima ili ruralnim područjima trgovine mogu imati skraćeno radno vrijeme ili biti zatvorene, što je slučaj i u Australiji.
Pitanje radnog vremena trgovina nedeljom, u turističkim mjestima u Crnoj Gori, vrlo je kompleksno i zahtijeva razmatranje različitih faktora.
S jedne strane, turizam predstavlja važan segment ekonomije Crne Gore, posebno u ljetnjim mjesecima. Upravo nedelja može biti ključni dan za kupovinu suvenira, poklona i drugih proizvoda od strane posjetilaca koji borave u primorskim mjestima. Zbog toga, otvaranje prodavnica nedeljom može biti korisno kako bi se zadovoljile potrebe turista i omogućila dodatna ekonomska aktivnost. Takođe, time bi se smanjile pretjerane gužve početkom vikenda koje se uočavaju kako u prodavnicama, tako i u saobraćaju.
Sa druge strane, nedelja je dan tradicionalno rezervisan za porodična okupljanja, odmor i predah od svakodnevnih obaveza, što može imati uticaj na odluku o otvaranju trgovina u tom danu.
Konačno donošenje zakona bi trebalo bi da bude rezultat šire društvene rasprave i uzme u obzir interese svih relevantnih strana – turista, zaposlenih, lokalne zajednice i poslodavaca. Potrebno je usaglasiti ekonomsku korist sa socijalnim i kulturnim vrijednostima, ali i sa uvećanim potrebama kupaca za vrijeme turističke sezone i praznika, kako bi se postigao najbolji mogući rezultat za sve.
