Evropska komisija je objavila da će njene članice imati dovoljno vakcina da do kraja juna vakcinišu većinu svoje populacije. Doduše, u ovoj preraspodjeli vakcina nisu sve države Unije bile ravnopravne, pa su tako neke dobile i više nego što im treba, a neke nedovoljno da se približe kolektivnom imunitetu.
Njemačka, Francuska, Italija i Holandija trebalo bi da dobiju dovoljno doza da vakcinišu više od 55 odsto svojih građana. Neke male zemlje dobiće i više, ali ima i onih koje u ovom pogledu znatno zaostaju.
U dokumentu koji je objavljen početkom ovog mjeseca, EU je precizirala koliko će tačno vakcina dobiti svaka njena zemlja. Te brojke ne odgovaraju uvjek broju stanovnika pomenutih država, pa će tako Danska i Malta dobiti toliko vakcina da će do kraja juna moći da vakcinišu respektivno 93,1 odsto, odnosno 79,9 odsto populacije. S druge strane, Austrija, Hrvatska i Češka Republika će imati manje doza na raspolaganju pa bi mogle vakcinisati tek oko polovine svog stanovništva, neke od njih ni toliko.
Inače, cilj Evropske unije, bar deklarativni, je da se u njenim državama do kraja leta vakciniše 70 odsto odraslih što odgovara brojci od 55 do 60 odsto ukupne populacije.
Šta koči vakcinaciju?
Jedino što za sada može da ugrozi proces masovne imunizacije su nesigurnosti vezane za vakcinu koja je, iako je promijenila ime, i dalje poznata kao AstraZeneka. Ova vakcina je privremeno zabranjena u nekoliko evropskih država da bi potom nastavila da se primjenjuje ali za određene grupe ljudi, pri čemu svaka država ima svoje ideje koga treba vakcinisati njom.
Dodatni udarac bila je jučerašjna objava Marka Kavalerija, zvaničnika Evropske agencije za lijekove, da postoji veza između slučajeva tromboze i ove vakcine, mada ona još nije objašnjena.
Iz tog razloga se javilo veliko nepovjerenje prema AstraZeneki, koja je pogodna za masovnu imunizaciju i zato što je jeftina ali i zato što se jednostavnije skladišti od mnogih drugih vakcina. Čelnici EU i dalje tvrde da je korist od vakcinacije veća od rizika. Mišljenja su i da problemi sa AstraZenekom ne bi trebalo značajno da utiču na sprovođenje masovne imunizacije, budući da će u evropskim zemljama građanima na raspolaganju biti više vakcina.
