Brisel (dpa) – Litvanija, Češka, Rumunija i druge članice Evropske unije sve glasnije traže embargo na ruske energente. Udarac na glavni izvor prihoda Moskve treba da poveća pritisak na predsednika Vladimira Putina da okonča sve intenzivniji rat u Ukrajini.
Šefovi diplomatija EU sastali su se u Briselu pred niz važnih sastanaka ove sedmice. Naime, samit održavaju EU, NATO i G7.
Tema je ruska invazija Ukrajine 24. februara i sve žešća borba, uz sve veće stradanje stanovništva.
EU ne sme da ostavi utisak da se “umara od sankcija,” rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis u ponedeljak u Briselu.
Ruski napad na Marijupolj, grad na obali Azovskog mora koji stoji na priobalnom koridoru između teritorija pod ruskom okupacijom, šef diplomatije EU Žosep Borel (Josep Borrell) opisuje kao “veliki ratni zločin” i “uništavanje stanovništva koje neverovatno pati.”
Razmere razaranja u Ukrajini ubrzano otežavaju argumente protiv sankcija koje ciljaju ruske naftu i gas, ocenio je irski ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni (Simon Coveney).
Slično su se izjasnili njegove kolege iz Rumunije i Češke, Bogdan Auresku (Aurescu) i Jan Lipavski.
EU mora biti spremna da proširi sankcije, rekao je Auresku, a Lipavski da to “treba da podrije sposobnost Rusije da vodi rat,” uz primedbu da i da rupe u već postojećem zidu sankcija treba zatvoriti.
Članice EU na istoku, baltičke države i Poljska, odranije pozivaju na oštrije sankcije, uključujući embargo na energente.
Mnoge zemlje u EU, posebno Nemačka, zavise od ruskog gasa i protive se embargu. Brisel za sada sankcijama nije gađao ruski energetski sektor, plašeći se nestašica i enormnog poskupljenja.
Ponavljanje zahteva unutar EU upravo za tim korakom ne iznenađuje.
Jedan diplomata iz bloka je pred sastanak u ponedeljak predvideo da će “rasprava o tome dominirati i da neće biti laka.”
Šefovi diplomatije članica EU trebalo je da razgovaraju i o strategiji buduće vojne saradnje, kao i o podršci zemljama koje se graniče sa Ukrajinom i muče se da zbrinu ogroman broj izbeglica, poput Moldavije i Poljske.
“Treba da smo svesni da je više od tri miliona ljudi već izbeglo i da će milioni tek krenuti u izbeglištvo,” rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) na margini sastanka u Briselu.
Sada se procenjuje da Evropa treba da se pripremi za prijem osam miliona ukrajinskih izbeglica. Pre dve nedelje, Borel je rekao da se računa na pet miliona ljudi.
Prvih dana rata, međutim, bežali su uglavnom oni sa sopstvenim automobilom i rođacima ili prijateljima u drugim evropskim državama.
“Uz rastuću brutalnost ruskog napada, za njima sada kreću oni koji u Evropi nemaju nikoga i koji ništa svoje ne mogu da ponesu,” rekla je Berbokova, predloživši da se ljudi direktno sa spoljne granice EU “humanitarnim mostom” prebacuju tamo gde ih čeka smeštaj.
Uz te teme, Varšava želi i da raspravlja o ulozi NATO u zajedničkoj odbrani, naveli su diplomatski izvori dpa. Radi se o strategiji čija je izrada počela dugo pre invazije Ukrajine, odnosno planu brze zajedničke reakcije na krize, navode izvori dpa u Briselu.
U NATO, 21 država EU čini većinu, a Nemačka, Francuska i Italija su i članice Grupe sedam industrijalizovanih država.
