U Velikoj sali Centra za kulturu Tivat u petak, 17. februara u 20 sati biće izvedena pozorišna predstava Crnogorskog narodnog pozorišta “SOULFOOD” po tekstu Žane Poliakov, u adaptaciji i režiji Slavka Kalezića, koji je i protagonista komada.
Kostim: Gordana Bulatović, scenografija: Ivanka Vana Prelević, izbor muzike: Slavko Kalezić, šminka: Vukica Čabarkapa, video: Dušanka Belada.
Monodrama „Soulfood“ je nastala po romanu Žane Poliakov, a Slavko planira da je zaigra širom svijeta. Kako kaže, više ni jezik nije barijera jer postoji titl, a upravo u njegovoj cjelokupnoj kreaciji mogu se ogledati narodi svih boja, nacija, kultura i da u njoj jednako uživaju. Spremajući ovu predstavu, Kalezić ne krije da je uživao u svakom detalju, ali i vodio računa o najmanjoj sitnici, kao i da mu je baš monodrama “Soulfood” bila neka vrsta iscjeliteljske psihoterapije tokom pandemije. Siguran je da će se tako osjećati i gledaoci.
“Knjigu ‘Soulfood’ sam otrkio prije tačno 10 godina. Otišao sam u Novi Sad i dok sam prolazio pored jednog kioska, zapazio sam magazin ‘Sensa’. Dizajn me je privukao, kupio sam ga i vidio da je glavna i odgovorna urednica Žana Poliakov. To je jedini magazin koji kupujem punih deset godina, imam svaki broj od tog dana”, priča Kažezić dodajući da kada se pozabavio likom i djelom Žane Poliakov odlučio da kupi njenu knjigu „Soulfood”.
“Monodrama je najteži pozorišni žanr, a ja sam godinama maštao o njoj. To je forma u kojoj do kraja mogu da se izrazim, a moja glumačka sredstva i kapaciteti mi to dozvoljavaju. S druge strane, krajem godine ulazim u 36. godinu života i mislim da sam poslije 15 godina aktivnog bavljenja pozorišnim stvaralaštvom i multimedijalnom umjetnošću, spremniji nego ikad za ovaj izazov. Počeo sam na vrijeme da je spremam i mislim da je to ono što je ključ kad je u pitanju ova monodrama što nisam olako shvatio, jer su bili potrebni mjeseci pripreme”, iskren je Kalezić koji ne krije da je želio da do kraja uživa u procesu koji je počeo prvim lockdawnom.
“Sam sam režirao, pravio sam koncept, stvarao ideju… Umjetnik sam koji je mnogo samokritičan i idem do svih mogućih detalja. Kako sam godinama maštao da se pokažem u ovom pozorišnom žanru, bilo mi je jasno da ne mogu suštinski da omanem. Kad čovjek nešto zna onda je jak, a u mom slučaju, s obzirom na to koliko sam stvari iskusio kad je umjetnost u pitanju i svjetskih projekata i produkcija, mislim da sam se oprobao u svakom žanru kad je u pitanju multimedija, tako da nijesam imao potrebu da se sa bilo kim konsultujem. U tom smislu bilo mi je baš u naljepšem smislu te riječi izazovno da stvaram, da se upustim u ovu magiju zvanu „Soulfood““, kaže Kalezić koji je od Žane dobio i dozvolu za ovo djelo. Slavko je imao želju da ona napravi adaptaciju, no na kraju je i taj posao odradio sam.
