Iskusni pomorac i profesionalni ronilac Savo Kaluđerović iz Kotora istrajan u afirmaciji brodova na solarni pogon u Boki Kotorskoj – Brodićima bez buke i talasa zaštititi prirodno i kulturno nasleđe i opšte interese zajednice
Mali gliseri koji u sezoni prevoze turiste, nudeći im da u dva-tri sata obiđu PortoMontenegro, PortoNovi, Plavu špilju, Mamulu i da se brzo vrate nazad, na kruzer ili autobus, iz godine u godinu su sve popularniji i sve brojniji. To je dobro za turiste i vlasnike glisera, ali ne i za opšte dobro, za cjelokupnu životnu sredinu koja je uz to i pod zaštitom UNESCO-a. Kada poput eskadrile “prolete” površinom mora kroz Bokokotorski zaliv, ovi gliseri stvaraju veliku buku, talasaju more i često dovode u pitanje bezbjednost plivača i rekreativaca koji plove na supovima ili u kajacima. Nije malo onih koji su pod naletom glisera ostali bez vesla ili su u zadnji čas okrenuli pramac čamca-kajaka da bi se sklonili sa putanje glisera… Ova plovila kroz zaliv idu brzinom većom od dozvoljene, a to im dozvoljava „rupa u zakonu“, smatra skiper Savo Kaluđerović iz Kotora, direktor firme “Bella Boka”.
– Ako gliser registrujete za privredne svrhe, on treba da „glisira“, da izađe na površinu i da klizi po moru, a da bi to uradio, mora da uhvati određenu brzinu. Ako ne izglisira po površini, onda su ti putnici u opasnosti, jer onda gliser „kopa“ i to je jako rizično. Za glisere je dozvoljeno nekih 15 čvorova, ali to nije dovoljno za neke glisere, a za one koje je to dovoljno, oni ne voze tom brzinom, nego 20-25 čvorova (gliseri sa više putnika i ne mogu ispod te brzine). Oni kroz zaliv idu brzinom većom od dozvoljene, a to im dozvoljava „rupa u zakonu“. Taj zakon o pomorstvu su pisali ljudi koji ne znaju ništa, kaže Kaluđerović i dodaje da je najbolje da se vožnja glisera u Zalivu zabrani, ili da se nađe prava mjera njihove frekvencije, uz strogu kontrolu brzine kretanja u Zalivu.
Isto tako, ovaj “morski vuk” je protiv toga da tenderi (manji brodovi koji su dio opreme velikih putničkih brodova i služe za transport putnika i u vanrednim uslovima) sa brodova iskrcavaju svoje putnike i prevoze ih do Luke Kotor.
-Takav prevoz tenderima je strogo zabranjen u svim lukama, jedino je dozvoljen kod nas. To su brodići, koji nisu platili ni vinjetu kod nas, niti su platili da mogu da plove u naše vode, a drugo, to su brodovi napravljeni za okeane, za velika nevremena, đe oni imaju veliki gaz i oni kopaju more i prave ogromne valove koji razbijanu ponte. Veliki sam protivnik toga. Zagovaram da naši brodovi, crnogorski, iskrcavaju putnike- zaposlićemo 30 ljudi, naši ljudi će dobijati plate, a zaštitićemo i obalu. Sigurno da imamo koristi od kruzera i treba ih zadržati, ali treba da postavimo i svoje standarde – možda bismo bili jedinstveni u svijetu kada bismo im ponudili solarne brodove za transport putnika sa broda na obalu, a stranci to znaju da prepoznaju, poručuje Kaluđerović, koji je na moru 20 godina, a već niz godina profesionalno se bavi i ronjenjem. Kao jedan od kvalifikovanijih ronilaca u Crnoj Gori do sada je desetak puta učestvovao u akcijama čišćenja Bokokotorskog zaliva.
Suočavanje
“Ogromna je opasnost od kruzera za Stari grad, za ponte, parapete, za sami otok Gospe od Škrpjela. Bavim se ronjenjem i upoznat sam sa tim. Kad brod uđe u Kotor, napravi ogromne struje pod vodom, gdje iskopava sve ispod grada, koji leži na galerijama. To su problemi sa kojima, ako ne mi, neke generacije iza nas će morati da se suoče”.
-Da vidite što smo sve izvukli iz mora, morate vidjeti to „groblje“ na morskome dnu. Kao ronilac, kad hoćete da iskopate neku rupu pod vodom, da nešto stavite, samo vrtite rukom i za pet minuta ćete napraviti rupu oko metar sa metar. A zamislite, što radi propela kad vrti, što napravi u ovu našu „kadu“ ovdje (zaliv).
Ono što se ne vidi je problem, a ne ono što se vidi gore. Brodovi više uništavaju ono pod vodom no ono što je na površini i taj dim iz ispusta, kaže Savo i dodaje da vlasnici kruzera svuda u svijetu vode računa o regularnom eliminuisanju otpada sa broda i o kvalitetu goriva dok borave u zatvorenim sredinama, kakve su zalivi, ali ne i kod nas, “zato što kod nas nije toliko rigorozno”.
-Novi kruzeri vizuelno prave viši oblak dima, ali manje zagađuju, jer oni imaju taj sistem pročišćavanja „skraber“, gdje izlazi para. To je brod generacije 2023. godišta, a njegovi konstruktori su vodili računa da ne zagađuju okolinu, jer u današnje vrijeme to je vrlo rigorozno. Više zagađuju naši stari brodovi iz 60-ih, 80-ih godina, nego taj kruzer.
Više zagađuju kruzeri onim što se ne vidi, no onim što se vidi. Kod nas u Kotor ljudi dosta uzmu za pravo da kritikuju nešto u šta se ne razumiju. Prvo kad kažu da brod izbacuje kanalizaciju – znam da imamo satelite koji prate te brodove, koji registruju svako izbacivanje nafte, otpadnih voda i jedva čekaju da ih oporezuju za to. Ima slučajeva kada manji brodovi iskrcavaju naftu na otvorenom moru, a da ih inspekcija ne primijeti, ali se dešavalo i da se direktno uhvate u marini, potsjeća naš sagovornik, koji je ovoga ljeta bio domaćin grupi crnogorskih novinara, prevozeći ih sa Rosa do Perasta svojim hibridni brodom “Graciana” , a zatim do Kotora solarnim brodom “Elettra”.
Kaluđerović je nosilac pionirskog projekta u Boki Kotorskoj, jer zagovara ekološki transport namijenjen uglavnom domaćim putnicima, mještanima Boke, sa povoljnom cijenom karte. Savremeni brod koji ima solarne panele, baterije i električni motor ne stvara buku, pogodan je za zaliv, te ima perspektive da zaživi kod nas. Projekat koji bi trebalo da broji 12 ekoloških brodova, predočen je Opštini Kotor 2018. godine. Vlasnik kompanije solarnih brodova “Bella Boka” je Italijan, koji je u njihovu izgradnju uložio milion ipo eura, sa idejom da 12 malih solarnih brodova obilaze kratke rute: Kotor-Muo – Sv. Matej- Prčanj, zatim Prčanj-Sv. Stasije- Orahovac- Dražin vrt i Perast, kao i rute Perast-Risan, Perast-Tivat i Tivat-Herceg Novi.
– Iako smo tu radi građana i projekat je za dobro Grada Kotora, za očuvanje prirode i za dobro ljudi, nemamo sluha od države: u marini isto plaćamo kao i neki stranci, milioneri, vlasnici jahti. Marina nas za dva broda košta oko 25 hiljada eura godišnje, a pošto su naše karte dva-tri eura po osobi, trebalo bi da prevezemo 15.000 ljudi za sezonu da bismo isplatili samo marinu. Vrlo je teško i ako nam država ne izađe ususret, ovaj će projekat teško opstati. Lako nam je da se preorijentišemo na turiste, ali mi to ne želimo, hoćemo da se držimo naše ideje od starta, kaže Kaluđerović, čiji je đede bio kapetan broda „Barbara“. On je u bivšoj SFRJ godinama prevozio radnike iz Arsenala do Brodogradilišta, do Herceg Novog I nazad do Kotora. Tokom „korone“ Savo je svaki vikend radio besplatno, vozio pune brodove učenika osnovnih i srednjih škola i “gratis” za mnoge Kotorane/ke.
Destimulisanje
-Jednako moram da radim registraciju solarnoga broda kao i neki brod koji je građen 50-ih, 60-ih, 70-ih godina i prevozi turiste. Moderni brod koji je plaćen pola miliona eura i onaj što je plaćen pet hiljada eura, kroz iste testove prolaze i isto plaćamo i ja i on sve. Nikakvu privilegiju nemamo, a u svijet svi brodovi koji koriste sunčevu energiju imaju velike benefite – u Njemačkoj već koriste solarne automobile.
Morski “čistač” na livadi
-Vlasnik kompanije “Bella Boka” poklonio je Gradu Kotoru i „kliner“, solarni brod- čistač površinskoga smeća u zalivu, ali i za to niko nije imao sluha. Taj brod je bio ispravan i radio je kratko vrijeme. Imali smo namjeru da ga damo Pomorskom fakultetu u Kotoru da studenti vježbaju na njemu, onda smo ga nudili Luki Kotor da oni čiste s njim- niko nije htio da ga zadrži I da njime obavlja čišćenje morske površine. Taj “kliner” evo sada stoji na livadu ispred moje kuće u Dobroti, kaže Kaluđerović.
/M.D.P./
