Država će u utorak za obje crnogorske brodarske kompanije platiti kineskoj Exim banci, prvu ovogodišnju ratu kredita, uzetog za nabavku četiri prekookeanska broda.
Državni sekretar Ministarstva pomorstva, Jovan Šćekić, rekao je za Radio Crne Gore da Barska plovidba državi, po tom osnovu, do sada duguje 7,7 miliona EUR, a Crnogorska plovidba preko 34 miliona EUR.
Crna Gora ima dvije brodarske kompanije sa po dva prekookeanska broda. Bar i Budva, su u vlasništvu Barske plovidbe, a 21. maj i Kotor Crnogorske plovidbe. Za nabavku tih plovila uzet je kredit od kineske Exim banke, za koji je garantovala država, prenosi portal RTCG.
Na naplatu, 21. januara, dospijeva prva ovogodišnja rata kredita. Izvršni direktor Barske kompanije, Boris Mihailović, rekao je da ta kompanija iz tekućeg poslovanja, zbog velikih troškova remonta oba plovila u prethodnoj godini, sama ne može obezbijediti novac za plaćanje te finansijske obaveze.
“Redovni petogodišnji remonti su plaćeni, sa izgubljenom dobiti preko tri miliona EUR, i zbog toga mi nijesmo u mogućnosti da platimo ratu, koja je sada, dolazi 21. januara, 1,64 miliona EUR. Uspjeli bismo da iz sopstvenih sredstava servisiramo i remontujemo. Tako da, što se tiče ove rate, nijesmo u mogućnosti da je platimo, a naredna koja je u julu i ona naredna u januaru prema sadašnjim projekcijama, neće biti problema da mi to servisiramo”, naveo je Mihailović.
Ščekić je potvrdio da će država i umjesto Crnogorske plovidbe obezbijediti novac za plaćanje rate kredita.
“Barska plovidba ima trenutno nekih 7,7 miliona EUR obaveza prema državi i ona neće biti u mogućnosti da u januaru plati tekuću ratu za taj kredit, a Crnogorska plovidba je u dosta težoj situaciji jer ona ima 34 miliona EUR akumuliranih obaveza prema državi po osnovu plaćanja tog kredita i ona takođe neće biti u mogućnosti da u januaru servisira te obaveze. Što se Barske plovidbe tiče, ona je većinu obaveza prema kineskoj Exim banci do sada platila samostalno iz tekućeg poslovanja, i ona je servisirala do sada preko 29 miliona USD obaveza i ostalo je još nešto preko 28 miliona EUR, a Crnogorska plovidba, kao što sam pomenuo, ona je na nekih 34 miliona EUR trenutnog duga, plus sve ono što će biti dug po osnovu nemogućnosti plaćanja obaveze koja dospijeva sada u januaru”, naveo je Šćekić.
On je objasnio da plaćanje kreditnih obaveza za dvije brodarske kompanije trenutno ne predstavlja državnu pomoć jer i jedna i druga kompanija sve to evidentiraju u svojim bilansima na obavezama.
“Država je bila garant po tom kreditu i prosto da bi sačuvali te dvije kompanije i da bi omogućili da naša pomorska tradicija živi i dalje, prosto smo kao država servisirali te obaveze, ali moramo naći način da se sve te obaveze državi vrate”, kazao je Šćekić.
U Barskoj plovidbi ne spore da se državi mora vratiti novac.
“Ono što je kamen o vrat je eventualna naplata kamate na taj dug, što država je na neki način u obavezi, ali nije dobro da naplaćuje zateznu kamatu, koja je na današnji dan 12,5 odsto godišnje. Tako da, ukoliko dogovorimo taj aspekt kamatne stope na taj dug, što se tiče duga, on neće biti sporan da se iservisira u narednom periodu, u naredne tri-četiri godine”, rekao je Mihailović.
Šćekić je poručio da treba vidjeti da se u narednom periodu napravi neka vrsta ili reprograma tog duga, ali održivog reprograma koji će, kako je kazao, zaista pokazati da će te kompanije biti sposobne. Ako se sve dobro projektuje, kako je dodao, da servisiraju svoje obaveze u narednom periodu.
Predstavnik Ministarstva pomorstva smatra da je država u startu napravila pogrešne korake. Prvo, kada je riječ o prihvatanju kreditnih uslova, koji nijesu bili povoljni, posebno za nabavku brodova Crnogorske plovidbe. Takođe i usvajanjem plana poslovanja obje kompanije, koji se isključivo oslanja na rentiranje plovila.
Šćekić je najavio da će u narednom periodu uslijediti redefinisanje poslovne politike brodarskih kompanija.
“Da sami vršimo samostalnu brokeražu i tražimo mnogo povoljnije aranžmane nego što je to situacija koju nam tržište trenutno nudi”, rekao je Šćekić.
Mihailović je kazao da ljeti očekuju dodatne prihode od prodaje karata za trajektnu liniju Bar-Bari, koju će održavati hrvatska Jadrolinja i dodao da su u toku pregovori sa italijanskom kompanijom Adria ferries za obnavljanje pomorske veze između Bara i Ankone.
