Za haos u taksi prevozu krivce treba tražiti u interesnim grupama povezanim sa inspekcijama i policijom, tvrde neki od oko 400 registrovanih taksista u Budvi. To je duplo više od taksista u Dubrovniku, većem i turisticki prometnijem gradu od Budve. Nedavni incident kada je jedan Italijan prebio taksistu zbog previsokog računa, samo je poslednji u nizu slučajeva koji su ovog ljeta bili najveća medijska antireklama gradu i domaćem turizmu.
Opština Budva već četiri godine ne uspijeva da uvede red u poslovanje taksi službi. Ilegalni prevoznici i paprene cijene ne štete samo turističkom imidžu, nego i većini taksista koji pošteno odradjuju svoj posao.
“Masa je ilegalnih taksista, ali to nije krivica nas taksista. Donijeli su neke zakone koje ne sprovode. Čak komunalna inspekcija ne izlazi previše na teren. Teško je to objasniti”, kažu nam taksisti na jednom od najprometnijih stajališta u gradu.
“Taksista ojadio turiste”, “Papreno ljetovanje”, “52 EUR za kilometar i po” – to su samo neki od naslova koji godinama prate budvanske sezone. Ipak, Nikola Divanović, nadležan za taksi prevoz, zadovoljan je učinkom Sekretarijata za gradsku infrastrukturu i ambijent.
“Osim toga što smo uveli obaveznu bijelu boju taksija, obavezne tx tablice, kao i zamrzli izdavanje novih licenci, postigli smo jedan jedini cilj za sada: suzbili smo sivu ekonomiju. Danas se tačno zna ko je legalan, a ko ilegalan taksi prevoznik”, kaže Divanovć.
Kako je onda moguće da pojedini ilegalno taksiraju Budvom i izdaju račune taksi službi koje već godinama ne postoje? U taksi udruženjima upiru prstom u interesne grupe povezane sa policijom, te u neefikasnu komunalnu policiju.
“Za 24 sata je moguće sve to riješiti, samo ako oni ‘oće. Ali, tu je veliki problem između komunalne policije i policije, velika su tu drvljenja, i najviše interesi. I onda, jedni druge ‘pokrivaju’. Ima tu dosta vozila čiji su vasnici službenici, pa se tome ne može stat na kraj. Svi znaju sve, ko radi, kako radi i što radi, a niko ništa ne čini da se priječi to naplaćivanje 100 EUR, 50 EUR po vožnji”, pričaju nam taksisti i dodaju da se cijene mogu slobodno formirati, ali da se moraju istaći na vidno mjesto, te da se mora imati baždaren taksimetar.
Slične tvrdnje o odgovornima za haos na budvanskim ulicama taksi udruženja su iznosila i prosle i pretprošle, i godinu prije toga. Konačno, nadležni kažu da imaju plan.
“Kao prvo, radikalizovaćemo kaznenu politiku. Drugo, našli smo model kako da na bazi naftnih derivata pokušamo da limitiramo maksimalnu cijenu taksi prevoza”, najavljuje Divanović.
Na ove mjere se nije moralo čekati od 2012, od kada Opština pokušava da uvede red u haos taksi prevoza, smatraju taksisti. Trebalo je samo pogledati kako su to odavno učinile turističke zemlje u kojima se zna red i postuju pravila, a za što ne treba ići daleko: već u Dubrovniku se može vidjeti kako funkcioniše sistem sa duplo manje taksi vozila, a puno više turista. Zato ključni problem saobraćajnog haosa u Budvi nisu taksisti, već oni koji su plaćeni da ih kontrolisu i sprovedu zakone.
A oni ili ne znaju, ili neće da rade svoj posao.
Jasna Vukićević
RFE
