Iz Dru­štva pri­ja­te­lja gra­da Pe­ra­sta upozoravaju na…

U ovom baroknom gradiću minule turističke sezone stanje u saobraćaju bilo je haotično jer iako je tokom ljeta na snazi zabrana saobraćaja kroz Perast, u grad se, vozilima ulazilo kada je i ko htio, a dosta mještana nije imalo gdje da parkira svoje automobile, kaže Marina Brajinović.

Put kroz Pe­rast, duž ko­jeg se če­sto otva­ra­ju no­ve ru­pe, po­treb­no je de­talj­no sa­ni­ra­ti, upo­zo­ri­li su iz Dru­štva pri­ja­te­lja gra­da Pe­ra­sta.

Čla­ni­ca tog udru­že­nja Ma­ri­na Bra­ji­no­vić is­ti­če da je ri­ječ o za­htjev­nom po­slu, bu­du­ći da se is­pod pu­ta na­la­ze broj­ni bo­lju­ni (ka­na­li ko­jim se vo­da sa br­da od­vo­di u mo­re).

-Da­kle, pr­vo bi te ka­na­le tre­ba­lo sre­di­ti, a za­tim se ra­di­ti da­lje. Ka­na­li se pr­vo mo­ra­ju ogra­di­ti, jer se ne ­mo­že usu­ti pi­je­sak ko­ji po­ne­se vo­da i on­da se opet na­pra­vi ru­pa- ka­že Bra­ji­no­vi­će­va, ko­ja je du­žnost pred­sjed­ni­ka Mje­sne za­jed­ni­ce Pe­rast oba­vlja­la 12 go­di­na (do 2011. go­di­ne). Ona ka­že da se ce­sta re­dov­no „kr­pi“, te da po pi­ta­nju od­vi­ja­nja sa­o­bra­ća­ja ne­ma ve­ćih pro­ble­ma, jer je kroz Pe­rast za­bra­njen pro­laz ka­mi­o­ni­ma.

-Lje­ti sa­o­bra­ća­ju auto­bu­si či­jim se vo­za­či­ma di­vim ka­ko ih uop­šte mo­gu pro­ve­sti kroz grad od vo­zi­la ko­ja su par­ki­ra­na sa obje stra­ne pu­ta, po tro­to­a­ru. Ha­os je uglav­nom zbog re­sto­ra­na, a mi ko­ji ži­vi­mo u gra­du ima­mo naj­ma­nje pra­va i ne smi­je­mo pri­go­va­ra­ti. U Pe­ra­stu ima se­dam ili osam re­sto­ra­na, a oče­ku­jem da će po­lo­vi­nom no­vem­bra do­sta njih za­tvo­ri­ti ka­da pre­sta­nu do­la­zi­ti kru­ze­ri – ka­že Bra­ji­no­vi­će­va za „Dan“ ocje­niv­ši da je u ovom ba­rok­nom gra­di­ću mi­nu­le tu­ri­stič­ke se­zo­ne sta­nje u sa­o­bra­ća­ju bi­lo ha­o­tič­no.

Iako je to­kom lje­ta na sna­zi za­bra­na sa­o­bra­ća­ja kroz Pe­rast, u grad se, tvr­di, vo­zi­li­ma ula­zi­lo kad je i ko htio, dok do­sta mje­šta­na ni­je ima­lo gdje da par­ki­ra svo­je auto­mo­bi­le, već su mo­ra­li da pla­ća­ju par­king.

– Me­ni tu­ri­stič­ka se­zo­na zna­či sa­mo tro­šak, jer ima­mo dva auto­mo­bi­la i mje­seč­no za par­king mo­ra­mo pla­ća­ti 50 eura, što je 300 eura za po­la go­di­ne. Par­ki­ra­li smo is­pred „Ja­dran Pe­ra­sta“, ali se sa­da iz­vo­de ra­do­vi na po­prav­ci tog zda­nja, pa sa­da par­ki­ra­mo na pro­ši­re­nju kod ma­gi­stra­le, gdje po­sto­je dva par­kin­ga. Ta­mo me­đu­tim stal­no sto­je tri vo­zi­la, jer nji­hov vla­snik ne ži­vi u Pe­ra­stu, kao i jed­no ko­je se ko­ri­sti kao ma­ga­cin- po­ja­šnja­va ona. Is­ti­ču­ći da u Pe­ra­stu osim „no­vog“ pu­ta uz mo­re, po­sto­ji i sta­ri put ko­ji je ka­me­ni ploč­nik iz­me­đu pr­vog i dru­gog re­da ku­ća, na­gla­ša­va da je isti pri­je par go­di­na ure­đen u ma­njoj mje­ri.

– Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re ta­da ni­je do­zvo­lio da se ka­men fu­gu­je, ne­go se usuo pi­je­sak ko­ji je od­ni­je­la vo­da i is­pra­la ki­ša, pa su tu sa­da fu­ge od če­ti­ri san­ti­men­tra od ka­me­na do ka­me­na, a evo vi­di­mo po Ko­to­ru da je re­ci­mo uli­ca kod ne­ka­da­šnjeg za­tvo­ra sva fu­go­va­na, i tu ni­šta ne sme­ta – ka­že Bra­ji­no­vi­će­va i pod­sje­ća da pred­log mje­sne za­jed­ni­ce od pri­je vi­še go­di­na da se pri­ze­mlja ku­ća u Pe­ra­stu ne smi­ju pre­tva­ra­ti u stam­be­ne pro­sto­re, već da ona bu­du ko­ri­šće­na is­klju­či­vo kao po­slov­ni pro­sto­ri, ni­je za­ži­vio, zbog če­ga u tom gra­di­ću prak­tič­no ni­je mo­gu­će otvo­ri­ti rad­nju bi­lo ko­je dje­lat­no­sti.

-U Pe­ra­stu sa­da ne­ma­te gdje da otvo­ri­te ne­ku rad­nju, jer su u svim pri­ze­mlji­ma obje­ka­ta apart­ma­ni ko­ji ima­ju sa­mo vra­ta, ne­ma­ju ni pro­zo­re, šo je gro­zno, a ar­hi­tek­tu­ra je zna­čaj­no pro­mi­je­nje­na. Ta pri­ze­mlja su ina­če, kao i u svim pri­mor­skim ku­ća­ma, ne­ka­da bi­la ko­no­be, ko­je su sa­da adap­ti­ra­ne. Ni­ko ne­će do­ći da tra­ži da otvo­ri pro­dav­ni­cu u ku­ća­ma ko­je su u br­du, ali bi u dru­gom re­du ku­ća gdje su ne­ka­da bi­li me­sa­ra, fri­ze­raj… Sa­da vi­še ne­ma ni Pe­ra­šta­na, sve­ga ih je oko 250 stal­nih mje­šta­na. Lje­ti se taj broj vi­še­stru­ko po­ve­ća, ta­ko da je gu­žva ne­mo­gu­ća, što je ustva­ri i glav­ni pro­blem. Po­sto­ji osnov­na ško­la sa sa­mo tri raz­re­da, u ko­ji­ma ne­ znam da li ima pet, šest đa­ka. Ne­ma po­tre­be za ško­lom jer ne­ma dje­ce, a onu ko­ja su sta­sa­la za ško­lu ro­di­te­lji vo­ze u Ri­san ili u Ko­tor. Ka­da sam ja išla u osnov­nu ško­lu u Pe­ra­stu on­da je bi­la ci­je­la zgra­da pr­vi i dru­gi sprat, ima­li smo če­ti­ri raz­re­da i bi­lo nas je ukup­no 40- is­ti­če Bra­ji­no­vi­će­va.

Dru­štvo pri­ja­te­lja gra­da Pe­ra­sta, osno­va­no je, po­ja­šnja­va, 1999. go­di­ne da bi svo­jim dje­lo­va­njem uti­ca­lo da se sa­ču­va­ju ar­hi­tek­tu­ra i ukup­no kul­tur­no na­sle­đe Pe­ra­sta, uklju­ču­ju­ći tra­di­ci­o­nal­ne obi­ča­je, i u toj je mi­si­ji, ka­že, u zna­čaj­noj mje­ri uspje­lo. Dru­štvo, ka­že Bra­ji­no­vi­će­va, po spi­sku ima pre­ko 400 čla­no­va, od ko­jih je ma­nji broj ak­tiv­nih.

– Svo­je pro­sto­ri­je ne­ma­mo, a ka­da nam je po­treb­no ko­ri­sti­mo pro­stor Mje­sne za­jed­ni­ce. Sa pro­jek­tom iz­da­va­nje i pre­zen­ta­ci­ja knji­ge „Pe­ra­ški obi­ča­ji“ Dru­štvo je kon­ku­ri­sa­lo za do­bi­ja­nje sred­sta­va po kon­kur­su za NVO ko­ji je za­klju­čen 19. ok­to­bra. O pri­sti­glim za­htje­vi­ma od­lu­či­va­će nad­le­žna op­štin­ska ko­mi­si­ja i na­dam se da će ima­ti slu­ha za naš pro­je­kat.

Pe­rast ina­če ima 17 obi­ča­ja, ali nje­gu­je tri, ta­ko da na­kon što iz­da­mo ovu knji­gu si­gur­no da će­mo pre­po­zna­ti još ne­ke ko­ji će bi­ti in­te­re­sant­ni i ste­ći ne­ku po­pu­lar­nost – za­klju­ču­je Ma­ri­na Bra­ji­no­vić.

Na­da u po­dr­šku lo­kal­ne upra­ve

– Za oču­va­nje ar­hi­tek­tu­re Pe­ra­sta bo­ri­li smo se svih ovih go­di­na ka­da je na sce­ni bi­la eks­pan­zi­ja grad­nje, re­sta­u­ri­ra­nja ili adap­ti­ra­nja… i pri­lič­no smo u to­me uspje­li, jer ni­su is­pu­nje­ne baš sve že­lje onih ko­ji su ne­što ra­di­li. Ono u če­mu us­pje­va­mo i odr­ža­va­mo je nje­go­va­nje na­ših obi­ča­ja i to; Ki­će­nje ma­đa 1. ma­ja, Ga­đa­nje ko­ko­ta 15. ma­ja i Fa­ši­na­da 22. ju­la ko­ja je ina­če rje­še­njem Mi­ni­star­stva kul­tu­re ušla u spi­sak kao ne­ma­te­ri­jal­no kul­tur­no bla­go od in­te­re­sa za Cr­nu Go­ru. Pret­hod­nih go­di­na sve to smo odr­ža­va­li uz po­moć Op­šti­ne Ko­tor, Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Ko­tor i po­je­di­nih spon­zo­ra, dok smo ove 2017. naj­ve­ćim di­je­lom to obi­lje­ži­li uz po­moć sred­sta­va ko­je je obez­bi­je­di­la Op­šti­na Ko­tor. Za sve te tri ma­ni­fe­sta­ci­je smo do­bi­li ono­li­ko ko­li­ko smo i tra­ži­li; oko tri hi­lja­de eura ukup­no- pre­ci­zi­ra­la je Bra­ji­no­vi­će­va iz­ra­ziv­ši oče­ki­va­nje da će i lo­kal­na upra­va i na­red­ne go­di­ne po­dr­ža­ti odr­ža­va­nje ovih pe­ra­ških obi­ča­ja.

/B.M./