Na dnu mora u Crnoj Gori nalaze se brojna nalazišta, od ostataka antičkih građevina, rimskih i grčkih amfora, preko srednjevjekovnih brodova koji su potonuli zajedno sa tovarom, do ostataka olupina iz 20. veka. Sve ovo privlači veliki broj lopova arheoloških blaga.
Austrougarska krstarica „Zenta“, prvi brod potopljen u Prvom svetskom ratu, ležala je skoro ceo vek mirno na dnu Jadrana u blizini Petrovca.
Potonula je tokom borbe sa nadmoćnim sastavom ratnih brodova Francuske i Velike Britanije 16. avgusta 1914. godine, a olupina je bila neuznemiravana sve dok je 2001. nisu otkrili ronioci. Za njima su ubrzo došli i lopovi na arheloška blaga.
Dragan Gačevič, poznati ronilac iz Herceg Novog i autor knjige i TV serijala „Podmorje Crne Gore“, kaže da je za neverovati da je u međuvremenu neko pokušao da ukrade glavni kompas sa komandnog mosta „Zente“.
„Budući da olupina tog broda leži na 73 metra dubine i da je za ronjenje na njega potrebna posebna gasna mešavina, to pokazuje da su lopovi na sve spremni i dovoljno drski. Na sreću, nisu uspeli da odnesu kompas sa „Zente“, ali su na njemu primetni tragovi oštećenja nastali od pokušaja da lopovi skinu prvo čitav kotao, a onda i srce kompasa“ rekao je Gačević.
Istraživanje CIN-CG/BIRN pokazuje da slučaj Zente nije usamljen i da je podvodno arheološko blago u Crnoj Gori u najvećoj meri još nedovoljno stručno ispitano, evidentirano i iznad svega nezaštićeno.
Iako je država donela niz pravnih mera kojima se štite kulturna dobra, kadrova koji bi kontrolisali njihovo sprovođenje je malo i devastacija ili krađa kulturne baštine prolazi nekažnjeno.
Devastacije lokaliteta počele su u drugoj polovini 20. veka, a zamah su dobile krajem 90-ih kada je sve veća dostupnost ronilačke opreme omogućila širem krugu ljudi da zaroni do istorijskih nalazišta. Ono što je u početku bilo samo uzimanje po kojeg „suvenira“, sada ima obeležja prave organizovane devastacije.
„Onaj ko ima novca, može prilično jednostavno od podmorskih kradljivaca da kupi neki interesantan predmet poput antičke amfore ili atraktivnog dela brodske opreme sa neke olupine stare više od 100 godina“, kaže Gačević koji je često pod vodom i između samo dva ili tri zarona na istoj lokaciji primeti napredovanje njene devastacije.
Na dnu Risanskog zaliva, jednog od najpoznatijih nalazišta, nalaze se amfore, brodsko kuhinjsko posuđe, delovi keramike, stakla ili opeke koji datiraju od 4. veka p.n.e. do 7. veka nove ere i svedoče o trgovini i odnosima autohtonog ilirskog naroda sa Grcima i Rimljanima.
Ovaj zaliv najverovatnije je korišćen kao viševekovno kratkotrajno sidrište, prenoćište i sklonište od oluja kada su jedrenjaci prekidali plovidbe i koristili da se oslobode balasta i pokvarene robe, predmeta koji nisu imali više upotrebnu funkciju, na najlakši način – bacanjem u more.
Ovaj deo zaliva Boke ima status zaštićenog kulturnog dobra već četrdeset godina, pa su tako podvodne aktivnosti i sidrenje strogo zabranjeni kako se ne bi oštetili artefakti. Ipak, na pojedinim sajtovima mogu se pronaći ture koje nude ronjenje u ovom zalivu, a leti se ovde često mogu videti usidrene mega i super jahte, čiji se gosti kupaju u moru.
