Jedan od osnovnih razloga za sveopšti pad zanatstva jeste ubrzan tehnološki napredak, što najviše pogađa zanatlije i male proizvođače.
U stalnoj trci za rastom i profitom, sve veći deo proizvodnje odvija se mašinski – serijska proizvodnja ubija originalnost, ali omogućava efikasnost, lakše dolaženje do finalnog proizvoda i mnogostruko veću količinu proizvedenog nakita.
Ovo je logika suprotna umetničkoj: ulaže se mnogo vremena u svaki deo kreiranja, od razvijanja ideje do dizajna, pažljivog ručnog rada i, na kraju, potrage za kupcem.
Veoma je problematično što je ručni rad nemoguće naplatiti: zadovoljavajuće slične, fabrički proizvedene artikle moguće je nabaviti po mnogo manjoj ceni, i neko ko želi da priušti sebi lepe stvari neće oklevati da kupi jeftiniju verziju. Ljude ne možemo kriviti što posežu za jeftinijim varijantama, ali u ovom procesu, smanjenje obima autentičnog zanatstva postaje neminovno.
Velika konkurencija su i modernizovne zlatare: one predstavljaju novo lice plemenitog nakita, sa velikom ponudom besprekornih proizvoda koje ljudi danas najviše i kupuju.
Mali proizvođači: čuvanje autentičnosti
Menja se tehnologija, način proizvodnje i distribucija, kao i način izlaganja nakita, ali juvelirstvo ne umire!
Ulogu čuvara juvelirskog zanata od zaborava preuzeli su uglavnom mladi, nezavisni umetnici koji u kućnim uslovima ili malim radionicama proizvode unikatne komade, koje zatim prodaju preko interneta.
U današnjim uslovima mnogo je lakše pribaviti neophodne alate i sirovine za rad, a tutorijali i korisna uputstva na internetu olakšavaju pojedincima posao: mnogi od njih nikada nisu išli u posebne stručne škole ili kod stručnjaka da izuče zanat. Potrebno je da nekoga sa umetničkim afinitetom pokrene strast i želja za stvaranjem, a zatim kreće prilagođavanje prostora, nabavka materijala, hobistička izrada i usputno učenje.
Skoro svi počinju od bižuterije, koja je danas isplativa, ali neki se upuste u ozbiljniji rad sa srebrom, zlatom i dragim kamenjem. To se dešava kada se umetnici – zanatlije dovoljno osmele nakon godina sticanja veština, ali i kada je zarada dovoljno dobra. Rad sa srebrom i zlatom je previše skup da bi neko tek tako „uleteo” u posao: potreban je veliki početni kapital za sve neophodne materijale i stvaranje uslova za rad u ozbiljnijem poslu.
Cene variraju, a prodaja se odvija globalno, preko sajtova kao što su Etsy, Amazon, Storenvy ili Bigcartel. Sistem je tako usavršen da prevara gotovo i da nema, a kada se dese, reakcije su brze.
Nekome je ovo hobi, a nekome izvor zarade; jedno je sigurno – ponuda nikada nije bila interesantnija.
Dobar dizajn ispred kvalitetnih sirovina
Iz navedenog, razumemo da je lakše nego ikada ući u posao proizvodnje nakita – ali ovo se odnosi samo na bižuteriju!
Bižuterija, ipak, nezasluženo nosi negativan prizvuk: u moru zaista neupadljivog i osrednjeg nakita izdvajaju se neverovatni dizajnerski komadi, fantastične izrade, lepote i potpuno originalni. Dizajn je ono što danas odnosi pobedu nad kvalitetom: ljude sve manje zanima da decenijama nose isti, jednostavan ali elegantan i kvalitetan nakit. Radije se kupuje nakit od manje vrednih sirovina, ali jedinstvenog izgleda – i on traje taman toliko koliko nam je zanimljiv. Kada nam dosadi, neće koštati čitavo bogatstvo kupiti nešto novo.
Juvelirstvo u izvesnom obliku opstaje, u rukama nezavisnih, malih proizvođača. Ipak, ovaj zanat uz zlatarstvo polako nestaje u obliku u kom smo ga nekada poznavali, i sve više je suvenir iz prošlosti.
/Aleksandar Pešić, Avokado/
