16.3 C
Kotor

Slušaj online radio

Ćelava pevačica po bokeški

Ćelava pevačica

Predstava „Ćelava pjevačica“ u režiji Jagoša Markovića premijerno je odigrana u Tivtu u produkciji lokalnog Centra za kulturu u okviru festivala mediteranskog teatra „Purgatorije“


Apsolutna je retkost, a time i veća vrednost, da jedan javni kulturni radnik ostvari svoj san, kako je to uspelo Nevenu Staničiću, koji je na scenu tivatskih Purgatorija, u kojima je do skora bio glavni i odgovorni, postigao da postavi Joneskovu “Ćelavu pevačicu”. Nekdanja evropska pozorišna avangarda lokalizovana je na bokeški dijalekt i mentalitet, oživeli su gospari kojih više nema sem u prizvuku ove regije. Svojevrsno opelo građanskom društvu, Kotoru prošlosti, u originalu kritika ispraznosti francuske buržoazije u vremenima egzistencijalizma, kao da je omaž i mladalačkim pobunama, gađenju i iskrenim oduševljenjima spiritus movensa ove postavke. Kako zanos nosi ljude…

Markovićeva postavka sa gledalištem na bini i igrom u backstageu ili na hinter bini, obrnuta postavci „Magbeta“ u Narodnom pozorištu u Beogradu, i voda do članaka aktera, kao i u takođe njegovoj prošlogodišnjoj režiji Simovićevog „Čuda u Šarganu“, duhovit je manir dodatne dramatike situacije Joneskovom i Staničićevom apsurdu. Kako se publika smanjuje, a visoka kultura uglavnom tiho tone zahvaljujući nizu negativnih društvenih faktora, za očekivati je da u sledećoj rediteljevoj postavci glumci budu u ronilačkim odelima. Već je u „Ćelavoj pevačici“ akvarijum jasna metafora. Groteska je dovedena do maksimuma u skladu sa komadom i korišćenjem glumaca poput aktera Čaplinovih slapstika. Upravo je tu ovaj višestruko nagrađivani Podgoričanin s beogradskim naglaskom najjači, u stvaranju slike i atmosfere koja se urezuje u podsvest. Sat voli da je u opoziciji

All star srpsko-Crnogorska podela u potpunosti je opravdana. Ne zbog izvornosti dijalekta, koji je povremeno upitan, koliko zbog savršenosti izvedenih karikatura. U skladu sa skandalima, koji kroje ton javnosti tako da crna hronika preuzima primat nad svim vestima, Olga Odanović, glumica u suzama nad dečjim pozorištem „Boško Buha“, i Branko Vidaković, progonjen zbog svojih loših navika, zanimljiv su izbor za stari zaljubljeni bračni par, u opoziciji ka Beogradu, a opet u stvarnoj šansi i prilici da iskažu svu raskoš svojih talenata. Nosioc prikrivenog a potpunog matrijarhata, lik Gospođe Borio je snažan stožer radnje. Vidaković kao šjor Borio preuzima binu kao pater familias, minimalnim sredstvima i lakonskom uverljivošću. Još jedan dokaz da ljudi teže da zasijaju kada ih okolnosti prikucaju uza zid. Pitanje da li se bračni par Lazari, okasneli gosti, negde već sreo, oživelo je radnju. Otašević, karakterni glumac sveden na karikaturu, grimasu i krpu na glavi, izuzetan je u svakom detalju, kao i podgorička diva Dubravka Drakić, koja tačno pogađa lukavo postavljenu scenarističku granicu između gospodstva i prostakluka. Upravo iz ruralne dinaroidne sile dolazi dva metra šefa vatrogasaca u tumačenju bivšeg ministra kulture Crne Gore Branimira Popovića, koji zatalasava, bukvalno, tiho more scene. I ponovo glumac kome je trebala ovakva uloga, njegov doprinos slici ograničenog duha sveta koji kritikuju Jonesko i Staničić. Kao mala posveta genijalnom Živku Nikoliću. Sluškinja Meri koju tumači Sandra Bugarski sveprisutna u trećem planu minimalističke scenografije, kao poza, i kao izvornost i kao prepredenost niže klase izvanredno iznosi prvi snažni akcenat predstave, pesmu kojom priziva vatru da pojede sve. Vatra u čast Kapo pompijeri…

Ćelava pevačica

Anti drama, beskrajno brbljanje postavljeno u potonuli pametno minimalistički postavljeni primajući salon građanske porodice zahvaljujući karakterima dobija potpunost i živost, bez razrešenja, do beskrajnog kruga ponavljanja životnih navika. Satira povremeno sklizne u nostalgiju, pre svega muzičku, povremeno u piljarski humor, koji lepo diše sa publikom, pojedine scene razblaži voda, ali je komad zaokružena celina, a ne primorska tezga. Jedino je mornarica poštena u Boku. Jes, al mornari nisu.

Veoma je važno da je živ i zdrav Jonesko na našim scenama. Da još jedan život započinje iz Boke Kotorske. Kao sećanje na savest Evrope koja je izgubila samokritičnost i duhovitost. ćelava pjevačica, i dalje se češlja na istu bandu

/Rastko Šejić/

Najčitanije