U zadnjih godinu dana u Crnoj Gori su počele da se dešavaju lijepe i pozitivne stvari u vezi revitalizacije gradnje drvenih barki, a za to je zaslužna porodica Bokovac iz Bara.
Kada sam se neki dan čuo sa Nenadom Bokovcem rekao mi je: „Zamisli, Zorane, prošle godine u ovo doba nisam imao čak ni materijal za izradu barki ispred kuće, a ovih dana smo završili sezonu jednom veoma uspješnom regatom tzv. Match race trka drvenih barki ojedrenih latinskim jedrom“.
Od Arsenala do „arsenalke“
No, idemo redom. Za nepunu godinu dana izgrađene su četiri pasare tipa „arsenalka“ (sa blagim modifikacijama), sve četiri su dobije jarbole i latinska jedra, učestvovale na svim regatama po Boki, pokupile jako puno trofeja, ali i velikih simpatija organizatora i publike. Bokovac je barku prikazao i na izložbi pod nazivom „Život drvenih barki“ koju je upriličila naša poznata umjetnica Maja Đurić. Tada su izloženi njeni foto radovi uz priču o svakom pojedinom vlasniku i njegovoj barki.
Tako nešto može da uradi samo čovjek koji je svim srcem želio da doprinese obnovi tradicionalne drvene brodogradnje u Crnoj Gori, posebno što je izabrao da napravi replike poznate tivatske „arsenalke“, pravljene u nekadašnjem Arsenalu, počevši od 1970. godine. Neke od njih su još u životu i plove Bokom, ali sve ih je manje iz prostog razloga što je održavanje tih drvenih ljepotica jako skupo za prosječnog stanovnika Crne Gore.
Budućnost regate
Posljednja regata održana u Baru je, po Nenadovim riječima, prva ovakve vrste uopšte na Jadranu. Sudeći po interesovanju svi su izgledi da će postati tradicionalna, a u budućnosti i međunarodna, sa većim brojem takmičara.
Čitav događaj imao je izuzetnu pažnju medija.
U razgovoru sa Nenadom saznao sam da on ima još dobrih ideja o revitalizaciji drvene gradnje i neće se zaustaviti na ovome.
Njegova supruga Lala je osnovala i nevladinu organizaciju „Kalafatska radionica Bokovac“ preko koje je išla sva organizacija regate.
Neumorni Pero
Moram na kraju napomenuti da je Nenad imao od koga naučiti i savladati umjetnost izrade drvenih brodica – njegov otac Pero koji, iako ima preko 80 godina, po cijeli dan provodi na škveru radeći kao mladić.
Nadam se da ćemo dogodine imati još više prilika da pišemo o ovoj izuzetnoj porodici kojoj ne nedostaje energije za nove projekte.
