U utorak 30. avgusta na sceni Marina naselje – Maslina bazen – Radovići u 20 sati, u okviru 11. Festivala mediteranskog teatra “Purgatorije” održaće se promocija knjige “LIBER DE BELILA” autora Zorana Mujbegovića, u organizaciji NVO Matica Boke – Tivat.
Prevoz je obezbijeđen, u 19 sati sa stare autobuske stanice u Tivtu.
Na promociji će govoriti Slavica Milić iz Luštica Bay-a, predsjednik UO Matice Boke Željko Komnenović, akademski slikar iz Krtola Vaso Stanjević i autor. U muzičkom dijelu programa nastupiće Ivana Starčević na gitari, a odlomke iz romana čitaće Sara Kostić.
Knjiga „Liber de Bellila“ štampana je u tiražu od 700 primjeraka, a finansijsku podršku za njeno štampanje obezbijedila je Luštica Bay i opština Tivat.
„Liber de Bellila – Krtoljske priče“ je knjiga koja na encikopledijski način, romanesknim dokumentarizmom na ćirilici i latinici prenosi priče o etnologiji, duhovnosti i tradiciji Krtola, donosi priče o stvarnim ličnostima i događajima. U njoj autor objavljuje rječnik krtoljskih izraza, pa čak i kuvar krtoljskih jela. Zoran Mujbegović, akademski slikar, dizajner, urbanista, astrolog i izdavač objedinio je u knjizi „Liber de Bellila“ sjećanja na odrastanje u Bjelilima prenoseći priče o krtoljskim običajima, kapetanima, ribanju, bokeljskim brodskim linijama i brodovima.
„Knjiga LIBER DE BELILLA je rukopis koji je nastajao godinama, menjao svoj sadržaj i stil, da bi se napokon 2014. godine desio neki ’’klik’’ i u nekoliko dana sam spoznao da je jedini mogući način da se napravi ’k’o roman’’.jer je godinama odbijao da bude roman. LIBER DE BELILLA je skup razlićitih delova istorije, tradicije, kulture i običaja naselja KRTOLI na poluostvu Luštica u Boki Kotorskoj, upetljanih u pripovesti koje su se godinama, tačnije rečeno, ceo moj život, slagale i taložile u mom biću., pa se samim tim može reći da su autori knjige više osoba, a da sam ja uspeo da sve to objedinim u jedan rukopis koji može biti i ’’Mala Enciklopedija Krtola’’, ’’Zapisi o Krtolima’’ ili ’’Drugi o Krtolima’’. Knjiga je objedinila originalne zapise i dokumenta sa pričama i krtoljskom fantazmagorijom.
„Kada sam razmišljao šta je to što je mene pobudilo da napišem ’’K’o Roman o Krtolima’’ došao sam do jedinog mogućeg odgovora, a to je činjenica da su Krtoli, baš u toku mog višedecenijskog boravka u njima, doživeli najveće promene od svog nastajanja pa sve do današnjih dana. Od jednog mirnog, autentičnog i po mnogo čemu jedinstvenog ambijenta, Krtoli, a samim tim i meštani, su doživeli samo u toku dve do tri decenije promene kakve se moguće u mnogo, mnogo dužem periodu. Pred mojim očima su nestajala guvna, rušile se kamene kuće, zatrpavale se bistjerne, rušili se visoki kameni zidovi koji su okruživali dvorišta krtoljskih kuća, prekopavani su vinogradi, nestajale su konobe, betonirala se kamenom popločana dvorišta, a mnogobrojni putevi (omeđani visokom međom i popločani kamenom) koji su spajali zaseoke Krtoljske su nestajali u bršljenu. Mlinovi za masline su se zatvarali, a veliki maslinjaci su postali mesto na kome najbolje uspeva bršljan i kupina…“, zapisao je Zoran Mujbegović o knjizi „Liber de Bellila- Krtoljske priče“.
