Minhen (dpa) – Ekonomisti vodećih nemačkih univerziteta predlažu Evropskoj uniji da počne carinjenje energenata iz Rusije i tako, preko tržišta, obori uvoz bez lomova u snabdijevanju.
Institut za tržišna istraživanja Ifo i dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (Allgemeine Zeitung) su anketirali 158 profesora ekonomije, a njih 70 odsto se zalaže za carinjenje ruskih energenata.
Profesori uopšteno smatraju da je carina bolji instrument kažnjavanja od zabrane uvoza, povoljniji uvoznicima a efikasan kao mera protiv izvoznika.
Carinsko poskupljenje, naime, obeshrabruje potrošnju ali ne limitira uvoz. Istovremeno, slabija tražnja na tržištu izvoznika primorava da da obori cenu.
“To može da bude efikasan mehanizam pritiska na Rusiju”, ocenila je šefica centra Ifo za spoljne ekonomske odnose Lisandra Flah (Flach).
S druge strane, skoro četvrtina – 23 odsto – anketiranih ekonomista je iskazalo skepsu, jer nova carinska dažbina donosi novo poskupljenje koje se pšreliva na potrošače.
Skeptici ocenjuju da Rusija ima preveliki manevarski prostor u pregovorima i da će, u slučaju carinjenja, to na kraju platiti sama EU.
Pojedini profesori su odbacili sve osim trenutnog prekida uvoza i svakog plaćanja Rusiji.
Skoro tri petine ispitanika je ocenilo da Nemačka treba da ograniči spoljnotrgovinske odnose sa autokratskim zemljam, jer pokazalo se da autokratije često nisu pouzdani partneri. Osim toga, rekli su, Nemačka je suodgovorna za ljudska prava u zemljama sa kojima trguje.
