Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je danas Zapad, pre svega Ameriku, da je započeo rat u Ukrajini, a da Rusija čini sve kako bi ga zaustavila.
Objavio je i da Rusija obustavlja učešće u Novom početku – sporazumu o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja sa SAD.
Novi početak je poslednji preostali sporazum o nuklearnom oružju Rusije i SAD i 2021. je produžen na pet godina 2021.
Prvobitno potpisan 2010. godine, ugovor ograničava svaku stranu na 1.550 nuklearnih bojevih glava dugog dometa, što je manji broj nego prema prethodnom sporazumu Start.
„Ukrajina i Donbas su postali simbol totalne laži”, kaže Putin, optužujući Zapad da se povlači iz „fundamentalnih sporazuma” i daje „licemerne izjave”, kao i da širi NATO odbrambeni savez i da želi da nas „pokrije kao kišobranom”.
„Želim da ponovim: oni su ti koji su krivi za rat, a mi koristimo silu da ga zaustavimo”, rekao je Putin uz veliki aplauz.
U prvom obraćanju federalnoj skupštini posle dve godine, često prekidan velikim aplauzom, Putin je optužio Zapad da je „otvorio put” nacistima da preuzmu vlast u Nemačkoj 1930-ih i da je Zapad od 19. vijeka pokušavao da otkine ruske „istorijske zemlje” – „ono što se sada zove Ukrajina”.
„Sve se ponavlja”, kaže Putin, dodajući da je Zapad finansirao revoluciju u Ukrajini 2014. kojom je svrgnuta proruska vlada.
On kaže da je to „dovelo do rusofobije i ekstremnog nacionalizma”.
Putin je tokom dvosatnog govora ponavljao tvrdnju da je krivica za rat na Zapadu, da „Zapad želi da lokalni sukob preraste u globalni rat” i da se „Rusija bori protiv neonacista u Ukrajini”.
Dan pre Putinovog obraćanja, u Kijev je iznenada došao američki predsednik Džozef Bajden koji je rekao da podrška Ukrajini ostaje nepokolebljiva.
„Putin je mislio da je Ukrajina slaba, a Zapad podeljen – kako je samo pogrešio”, poručio je Bajden.
Ruski predsednik odabrao je 21. februar za obraćanje, na godišnjicu priznanja nezavisnosti otcijepljenih ukrajinskih regiona – Donjecka i Luganska.
Putin je u govoru ljude iz ta dva regiona nazvao braćom i sestrama, dodajući: „Sada smo ponovo zajedno, to znači da postajemo još jači”.
Rekao je i da jedva čeka da se „dugo očekivani mir vrati u našu domovinu”.
Ta dva ukrajinska regiona su među četiri, uz Hersonsku i Zaporošku oblast, koje je Rusija pripojila prošle godine suprotno međunarodnom pravu.
Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, a iz Kijeva poručuju da će povratiti svu izgubljenu teritoriju, a pod tim podrazumevaju i Krim.
Putin se zahvalio stanovnicima četiri ukrajinske teritorije koji su prošle jeseni glasali za pridruživanje Rusiji na široko diskreditovanom referendumu.
„Nije bilo ništa hrabrije od vaše odluke da budete sa Rusijom, sa svojom maticom”, kaže on.
Prisutni u sali su potom ustali sa stolica i dugo aplaudirali.
„Za naše pretke i budućnost naše dece i unuka… da povratimo istorijsku pravdu… za to se bore naši heroji”, kaže Putin.
Potom je zatražio od prisutnih da ustanu u čast poginulim ruskim vojnicima.
Šta kaže Kijev, a šta Vašington?
Mihail Podoljak, visoki ukrajinski zvaničnik, kaže da je Putin u današnjem govoru „pokazao zbunjenost”.
Savjetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog napisao je u tvitu da Rusija nema „nema obećavajuća rešenja za ćorsokak u kojem se nalazi”.
Podoljak je za Rojters rekao: „On je u potpuno drugoj realnosti, gdje nema mogućnosti da se vodi dijalog o pravosuđu i međunarodnom pravu”.
Iz Bijele kuće su za Putinov govor rekli da je „apsurdan”.
