Građanska inicijativa Stop krivolovu – Zašto sramota, koga i zašto, da probamo da objasnimo…
Ako treba, a izgleda da treba, krenućemo mi ponovo od početka, kao i te davne 2017. godine, kada smo za kratko vrijme podigli na noge kritičnu masu u Crnoj Gori, kojoj je više preko glave bilo i dinamitašenja, i strujarenja, i krađe, i preprodaje ribe, kako na moru tako i na slatkim vodama, devastacije podmorja, rečnih tokova, jezera, i svih ostalih prirodnih lepota, koje realno jedino imamo, jer od industrije, proizvodnje, poljoprivrede i stočarstva, nemamo ni jotu koja bi nam budžet popunila, i prevelikom i ne funkcionalnom aparatu želje podmirila, a kamo li socijalne kategorije održala na nogama!
Tada, a i u mnogim sazivima Vlade naše zemlje kasnije, svi su prihvatili naše viđenje toga gde je problem, koliko je golem i bolan, i koliko nas košta, podržali su nas.
Krenuli smo zajedno sa državom, radili, i uspeli, uspeli nezamislivo,uspeli ono što su nam svi govorili da nikada uspeti nećemo! Ali, vodili smo se zapisima naših starih!
Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može…
Dinamit je prestao da puca od Bojane, Valdanosa, Ulcinja, Bara, preko Budve, Platamuna, Krimovice, Žukovice pa do Arze! Mnogi su procesuirani, čak i kažnjeni zatvorskim kaznama!
Rak rana kontinetalnih voda, Skadarsko jezero, dovedeno je u red, gde je takođe više lica zaglavilo robiju, a mnogi novčano (debelo) kažnjeni!
Dičili su se nama svi, od vrha, do dna, zvali nas na tv, radija, dodeljivali plakete, zahvalnice, imali smo sponzore (marketinške), što od oba Saveza za ribolov, klubova, pojedinaca, privatnika, Vlade, ministarstava, štampali majice, kačkete, plakate, nalepnice, delili ih narodu, podizali svest svima, i bili strah i trepet za krivolovce…
I ono najvažnije, otvorili oči narodu, podigli svest, ljudi počeli da prijavljuju krađu, prevaru, dinamit, agregate, koordinirane akcije na sve strane, što na nelegalni izlov, što na uništavanja podmorja i svih ostalih ekosistema!
Policija, najbliži saradnik, od vrha na dole sa nama, rame uz rame, na desetine kilograma eksploziva oduzimano na mesečnom nivou, agregati, sonde, plovila….
O tome, a i o svemu drugom što govorimo, svedoci su građani, naša stranica i youtube kanal, gostovanja na televizijskim, radijskim i internet emisijama, kako kod nas, tako i u okruženju!
Inspektori, postali smo prijatelji, radili zajedno, družili se, dogovarali, planirali, bili na sastancima radnih grupa, u svakodnevnom kontaktu sa čelnim ljudima naše zemlje, u svim resorima i sektorima bezbednosti…
Zemlje okruženja su nas kontaktirale, tražile recept-kako? Svima smo davali iste odgovore- jedino uz pomoć države, i jasnu volju da se problem reši!
Svetski poznati ribolovci, bez nadoknade, snimali su nam promotivna videa i klipove, i sve to u svrhu popularizacije zaštite mora, reka i jezera, posebno života u njima!
Najveće svetske organizacije za zaštitu prirode i životinja, tipa WWF i slične, lično nas kontaktirale, sastajale se sa nama, nudile državi pomoć…. i tako dalje, i tako dalje….
Toliko poverenja u nas država je imala i za vreme onih velikih požara, sličnih ovim sadašnjim, kada su nam tražili mišljenje, gde su štekovi dinamitaški, da vatrogasci tamo ne idu, da život ne rizikuju….
Bili smo bitni, bili smo faktor, jer smo znali sve, jer mi smo narod, moramo znati!
A bližilo se i pristupno poglavlje vezano za ovu temu, naš pritisak je bio toliki, da su i zemlje EU uvidele problem, pa je naša granična Policija opskrbljena novim plovilima iz donacija, a onda je država kupila još specijalizovanih plovila, pa smo onda inicirali i izmenu prastarog i ne funkcionalnog zakona…
Ma, svašta smo uradili ili pokrenuli!
I nikada kao NVO! Uvek kao građani Crne Gore, jer ne možemo mi, iz duše i srca, kao neprofitabilna građanska inicijativa raditi sa nekim drugim, već sa svojom državom, svojom Vladom, Ministarstvima, svojim ljudima…
Sada, skoro da priznajemo da smo se prevarili! Da smo se tada registrovali kao Ne Vladina organizacija, dobili bi smo sredstva, nezamisliva sredstva, koja bi smo zasigurno upotrebila na pravi način, i rešili problem još tada, ali, naše srce je kucalo drugačije!
Vrhunac naših finansija je bio kada su neke od vladajućih struktura podržavale naš rad sa bar 200 do 300 eura mesečno, da ne trošimo više svoj novac na gorivo, trajekte, tunele, lanč pakete i vodu za aktiviste na terenu, za dopune pripejd telefona, za isečene gume i razbijene glave naših aktivista…
I da sada ne plačemo previše, ali do neba im hvala! Jer smo do tada, realno, državni posao, finansirali iz svojih džepova, jer zamislite, volimo ovu zemlju!
Bez barjačenja, podela, verskih zavrzlama, bez zadnjih namera, i bez želje da iko od nas i cent profitira na dugogodišnjoj muci koju je krivolov pričinjavao našoj zemlji, uništavajući jedini resurs, koji turizam kao primarna privredna grana koristi…
Verujte, od Plava i Gusinja, preko Nikšića, Danilovgrada, preko Podgorice pa do Ulcinja, Bara, Budve, Tivta, Kotora i Herceg Novog!
I sve uz policiju, inspektore, domicilno stanovništvo, naše aktiviste i njihove članove porodica!
Sve to, pratio je neko spolja! Pomnije nego većina iznutra! Zamislite i taj paradoks!!!
Da nas kontaktiraju velike evropske televizijske kuće, kao što su Euronews i Deutche welle, da nas “zamole” da naprave reportaže i svetu dodatno pokažu naš problem! Zamislite to?
Ne naše medijske kuće? Ne naša država, nego neki drugi, tamo neki… Te emisije i reportaže je video ceo svet!!!
I zamislite, ponovo smo mi “prodrmali kavez”, ponovo je preko te “male” građanske inicijative, svet dodatno saznao da nama turisti beže zbog detonacija na moru!
Jer verujte, današnji moderni svet ne razume izlov ribe dinamitom, devastaciju podmorja na decenije samo jednom eksplozijom, lupanje stena zbog prstaca, izlov hobotnica od po 300 grama, vongola i pelegrina uz boce sa kiseonikom, kilometarske mreže bez dozvola, i na nedozvoljenim mestima, kao što su plovni putevi, luke, plaže…
Koče na zakonski nedozvoljenim lokacijama, struju po rekama i jezerima koja ubija sve, od žabe, kasoranje, lokvanja, zmije, raka, pelikana, šljuke, ribe, riblje mlađi, i sve to zajedno, naravno, preti da ubije i nevina ljudska bića koja su u blizini!
Horor! 21. vek ! Evropa čiji smo deo! Sprda li se neko sa nama?
A gdje smo sada?
Reći ćemo Vam nekom drugom prilikom, ako već sami niste zaključili zašto je ovakav jedan pokret, ovakva jedna efikasna inicijativa, skrajnuta!
Zašto je točak koji su građani Crne Gore pokrenuli i koji je dao toliko rezultata, usporen i marginalizovan? Zašto više ne postoji radna grupa Vlade za borbu protiv krivolova, čiji smo mi bili inicijatori i noseći stub godinama?
Zašto nismo bili aktivni učesnici rasprave o novom zakonu vezanom za morsko ribarstvo i marikulturu?
Ko bio bio merodavniji nego mi, čiji sastav čini 95% ribolovaca, ribara, ronilaca, sportista, i reprezentativaca koji su ovoj zemlji doneli neke medalje, pehare i titule koje nisu ni fudbal, ni košarka, ni vaterpolo, ni rukomet?
Zašto Direktorat za ribarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede čiji smo neizostavni član bili skoro osam godina više ne pokazuje interesovanje za sve ovo o čemu govorimo?
Previše pitanje, ali odgovora, ne premalo, nego ni jedan! Na obraz vam gospodo i gospođe!
Kome se žuri, neka pošalje upit nadležnom Ministarstvu, vodi ga ministar sa inicijalima V.J. a mi se tom gospodinu, koji je svoj stav prema nama i ovom problemu promenio već u drugoj godini svog ministrovanja više obraćati nećemo!
Neka se on samo slika i dalje, neka se drži svoje teze da ne možemo sarađivati jer smo mi neformalni, i da trebamo biti NVO da bi sa nama razgovarao, mi sa njime više nećemo!
Neka radi kako misli da treba, možda je čovek i u pravu, ali, vreme nam je isteklo, odavno, a naše skromno mišljenje je da se on ne razume u ovo o čemu mi, građani Crne Gore sabrani u akciju Stop Krivolovu, govorimo već više od osam godina!
Mi nećemo blokirati plovne puteve ili zaliv kao neka nazovi legitimna udruženja, mi ćemo sačekati pravi trenutak da nas neko sa više svesti i savesti vrati tamo gde smo i nastali i gde nam je mesto, na branik otadžbine, jer nas samo to zanima, da sačuvamo ovo što je naše, i da ono što nas čini Crnom Gorom i Crnogorcima, i dalje bude naš obraz, a njega i poštenje smo pokazali i dokazali, a da li su oni koji nas vode?
Pozdrav svim našim prijateljima, a mnogi su i dalje u UP Crne Gore, posebno granične Policije, plovnih jedinica Ulcinj, Bar, Budva i Herceg Novi!
Pozdrav dobrim ljudima iz Saveza za sportski ribolov na moru, klubovima iz Ulcinja, Bara (posebno Pristan, Lampuga i Rumija), Sutomora, Budve (posebno Budva, Tuna i Širun), Tivta, Kotora i Herceg Novog (posebno Igalo), pozdrav za Savez sa sportski ribolov Crne Gore, za Nacionalne parkove Crne Gore, posebno NP Skadarsko Jezero, za Institut za biologiju mora Kotor, i pozdrav za samo par osoba iz Direktorata za ribarstvo!
A do neba pozdrav svim aktivistima Stop krivolovu i našim prijteljima, simpatizerima iz Srbije, Hrvatske, BiH, Grčke i Slovenije, kao i svim novinarima i ribolovcima, našim prijateljima, čija imena bi od ove tužne objave napravile spektakl, a to nam nije cilj, jer njihova imena bi ceo tekst učinila senzacionalističkim, a nije nam cilj da postane zbog njihovih imena i karijera, no zbog onoga što Stop krivolovu predstavlja, čemu teži, i rezultata koje smo postigli, a toliko je očito kako je bilo do 2017. godine, pa onda uz nas do skoro, a kako je sada, poslednjih godinu i kusur, od kada nas nema!
Kuda ide ovaj svet? Ne znamo, teška je to priča, globalna, nama daleka i nedokučiva!
Ali, kuda ide Crna Gora po pitanju zaštite mora, reka i jezera, i naravno života u njima, verujte, to je naš teren, i naš odgovor je, Crna Gora srlja u propast, jer gubimo sve!
I obalu, i more, i živi svet u njemu, samim tim i turiste, u koje se vladajuća nomenklatura kune kao u oslonac naše ekonomije!
Jer, neće nas zaobići niko zbog dojča od četiri eura, ležaljki od 40 eura za komplet, parkinga od 20 eura za prvi sat, pice od 25 eura, razrovanih puteva, itd…
Zaobići će nas ako čuje da niz obalu puca dinamit, da niz reke “teče” napon iz agregata!
Zaobići će nas ako čuju da ubijamo sve pod morem dinamitom, da nam struja plovi rekama i jezerima, da ubijamo ono što oni nemaju i čemu zavide, zbog čega dolaze, a to je priroda, ono što imamo samo mi!
Snijeg na sat vremena do mora, Plavu Špilju koju biju čekićima, marine opasane mrežama, i nacionalne parkove gde je dozvoljen privredni ribolov i plovila sa pogonom na motore sa unutrašnjim sagorevanjem, na porcije pastrmki gde ih je pet u 400 grama, itd, itd…
Ti ljudi vole prirodu, i ne pitaju šta košta, a mi, koji živimo od nje, gubimo i nju, i gubimo sebe, jer je ne čuvamo, a to nam se svima o glavu obija na kraju! 1 i 1 mogu biti samo 2, računica je prosta, ali ovde izgleda neko ne zna da računa …
Ne mi, mi želimo da je sačuvamo, samo nas izgleda vode i predstavljaju ljudi koji to ne shvataju, koji u nama vide smetnju, koji imaju svoju viziju Crne Gore, a od vode, slane ili slatke, poznaju samo momenat kada je nema na česmi, tušu, ili kada je odjednom brancin 50 eura za porciju od 400 grama!
Nemojte više, ako duše imate, ako je još kap ljubavi prema ovom nebu, moru, rekama i jezerima u vama ostala, a nidje plavo nije kao ovde!
U pamet se braćo Crnogorci, evo vas nanovo pozivamo, posle skoro osam godina! Nadamo se da ste uz nas sada, kao i tada što ste bili!
Delite, šerujte, objavljujte ovo, a mi ćemo sa ovim pred “čelne” ljude, pred medije, pred ambasade!
Neće nas zvati, jer ih je sramota (možda), ali, bit ćemo uporni, kao što smo bili 2017. godine, kada smo sa celom ovom pričom i krenuli….
Negde će “proći” !
Samo da sačuvamo, što se sačuvati može!!!
Idemo dalje….
Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici “Stav” nisu nužno i stavovi redakcije portakla Boka News.
