Praksa Vade Crne Gore i ovdašnjih sudova da privatnim vlasnicima nepokretnosti na morskoj obali ograničavaju vlasnička prava bez isplate pravične nadoknade za formalno im oduzetu imovinu, je nezakonita  i krši odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Epilog je to upravo donešene konačne presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Nešić protiv Crne Gore“ iz 2018.godine. U presudi koju je donio 9.juna, Evropski sud za ljudska prava u potpunosti je prihvatio navode iz tužbe Ilije Nešića iz Krašića kod Tivta, a kojeg je u ovom sporu zastupala Advokatska kancelarija „Miljanić“ iz Tivta, da mu je država Crna Gora nezakonito uskratila svojinska prava nad njegove dvije parcele na samoj obali mora u tom dijelu Boke. Nešić koji je srpski državljanin, još 1980. je od drugih fizičkih liza-privatnih vlasnika, legalno kupio dvije parcele na obali u Krašićima, ukupne površine 349 kvadrata. Kao i većini drugih ljudi koji su bili legalni vlansici zemljišta na morskoj obali, i Nešiću je država Crne Gora u međuvremenu, pozivajući se na Zakon o morskom dobru iz 1992 i Zakon o državnoj imovini iz 2009. formalno oduzela njegovu imovinu, upisavši se na parcele na morskoj obali kao vlasnik, a Nešiću je ostavila pravo korišćenja tih nekretnina. Sve to država je uradila bez donošenja pojedinačnog pravnog akta – riješenja o ekspropijaciji Nešićeve privatne imovine i isplate zakonom predviđene naknade za eskporopijaciju. Nešić je stoga prije 11 godine krenuo u dugotrajan i isrcpljujući sudski proces protiv države Crne Gore. Osnovni sud u Kotoru, Viši sud u Podgorici i Vrhovni sud Crne Gore nisu uvažili argumentaciju srpskog državljanina i njegovog advokata Zorana Miljanića, već su odbijali sve njihove predstavke da se ime Ilije Nešića vrati u katastarsku evidenciju kao vlasnika, a ne korisnika dviju parcela na obali mora u Krašićima. Čak je i Ustavni sud Crne Gore odbio ustavnu žalbu koju je u februaru 2016. izjavio advokat Miljanić pozivajući se na član 58 Ustava koji propisuje da se „jamči pravo svojine i da niko ne može biti lišen ili ograničen prava svojine, osim kada to zahtijeva javni interes, uz pravičnu naknadu.“ Takvu žalbu vijeće Ustavnog suda kojom je predsjedavala sutkinja Mevlida Muratović je odbilo krajem oktobra 2017. konstatujući da Nešiću „nije povrijeđeno pravi svojine“.

Srpski državljanin i njegovi pravni zastupnici iz advokatske kancelarije Miljanić međutim, nisu odustali i obratili su se Evrskom sudu za ljudska prava u Strazburu čije je sedmočlano sudsko vijeće na čelu sa predsjedavajućim, sudijom Robertom Spanom, 9.juna presudilo u korist Ilije Nešića, konstatujući da je postupak države Crne Gore prema njemu bio protivan članu 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Evropski sud nije prihvati argumentaciju koju im je u ovom postupku iznijela stalna zastupnica interesa Crne Gore u Strazburu, Valentina Pavličić, koja je osporila osnovanost Nešićeve predstavke. Zanimljivo je da pred vijećem u Strazburu, Pavlilić kao predstavnica Vlade, nije osporavala da je „bilo zadiranja  u prava svojine“ Nešića i konstatovala da se „radilo o kontroli nad korišćenjem imovine“. Pavličić je tvrdila da je zadiranje u svojinska prava Nešića bilo zakonito, da de facto nije preduzeta nijedna radnja da se sporno zemjište oduzme od njega i da je zadiranje u njegova prava bilo proporcionalno širem javnom interesu.

„Vlada navodi i da su postojale posebne okolnosti koje su opravdavale izostanak naknade, a obzirom da bi podnosilac prestavke (Nešić) osstao zakoniti nosilac prava korišćenja predmetnog zemljišta sve do njegovog izuzimanja. U slučaju da je zemljište stvarno izuzeto, bio bi pokretnut postupak ekspropijacije i dosljedno bi mu bila isplaćena naknada.“- dio je argumentacije koja je u Strazburu koristila predstavnica Crne Gore Valentina Pavličić.

Evropski sud za ljudaka prava međutim, u presudi je naveo da je Nešić bio zakoniti vlasnik tog zemljišta i da  mu je upisivanjem tih nekretnina na državu kao vlasnika što su prethodno podržali svi crnogorski sudovi, oduzeta njegova imovina.

„Njegovo kontinuirano pravo na korišćenje predmetnog zemljišta ne mijenja ovo, s obzirom na činjenicu da je on izgubio vlasništvo. Stoga, u ovom konkretnom predmetu, bilo je zadiranja u pravo podnosioca predstavke na mirno uživanje njegovog vlasništva, što je dovelo do „oduzimanja“ imovine u smislu druge rečenice prvog stava člana 1 Protokola br.1“-piše u presudi Evroskog suda za ljudska prava, uz poseban naglasak na činjenicu da Nešiću država nikada nije isplatila zakonsku naknadu za njegovu imovinu koju je na sebe upisala, a što nije sporila ni sama država Crne Gora. Evropski sud  stoga je u svojoj odluci u slučaju Nešić posebno problematizovao postupanje crnogorskih sudova koji su prethodno odbacili njegove žalbe i tužbe protiv države, utvrdivši da je Nešić legalno izgubio pravo vlasništva u korist Vlade, ali istovremeno su i priznali da se još nije dogodilo izuzimanje njegiove imovine putem formalne ekspropijacije.

„Nejasno je u ovom konkretnom slučaju u odnosu na koga bi ta ekspropijacija bila preduzimana, s obzirom da podnosilac predstavke (Nešić) više nije vasnik predmetnog zemljišta“- konstatovao je Evropski sud za ljudska prava naglašavajući da zadiranje u imovinska prava Nešića nije bilo u skladu sa zakonom i povrijedilo je odredbe člana 1. Protokola 11 Evropske konvencije o ljudkim pravima.“ S obzirom da srpski državljanin nije ispostavio odšteni zahtjev, Evropski sud mu ga nije ni dodijelio, ali je obavezao državu Crnu Goru da Nešiću u roku od tri mjeseca, nadoknadi ukupno 5.400 eura troškova koje je imao pred domaćim i sudom u Strazburu.

MILJANIĆ: TEKTONSKI POREMEĆAJ ZA CRNOGORSKU SUDSKU PRAKSU

Zadovoljan sam što je Evropski sud za ljudska prava donošenjem ovakve presude u slučaju „Nešić protiv Crne Gore“, u cjelini potvrdio naše pravno shvatanje ovakvog slučaja, koje smo bezuspješno pokušavali da kao relevenatno, nametnemo pred domaćim pravosuđem u proteklih više od 10 godina. To za našu kancelariju predstavlja veliku profesionalnu satisfakciju.“- kazao je tim povodom „Viiestima“ advokat Zoran Miljanić. On je podsvukao da je Evropski sud za ljudska prava potvrdio stavove Advokatske kancelarije „Miljanič“ „da nema prelaska privatne u državnu svojinu be odgovarajućeg pojedinanog pravnog akta, kao i plaćanja odgovarajuće naknade“.

„Evropski sud je jasno utvrdio da drugačiji pravni stavovi koje su zauzeli domaći redovni sudovi, kao i Ustavni sud u ovom predmetu, predstavljaju kršenje člana 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Smatramo da će ova presuda u potpunosti promijeniti sudsku praksu kada su u pitanju ovakvi i slični predmeti, kao i dovesti do izmjene propisa koji regulišu ovu materiju jer je Evropski sud ovdje zauszeo stav „o nejasnoći relevatnog zakona“ u Crnoj Gori.“- istakao je Mijanić.

Presuda „Nešič protiv Crne Gore“ osim što bi trebalo da sada po automatizmu u katastru riješi brojne zahtjeve privatnih vlasnika nekretnina na morskoj obali da im se vrati u svojinu imovina koju je država dekretom prepisala na sebe pozivajući se na Zakon o morskom dobru i Zakon o državnoj imoini, sada bi mogla da rezultira i ogromnim odštenim zahtjevima zbog takvog nezakonitog zadiranja u svojinska prava primoraca i izgubljene dobiti jer oni nisu u punom obimu, mogli da raspolažu sopstvenom djedovinom ili legalno kupljenom imovinom.