Vlada je usvojila danas Plan restrukturiranja Instituta „Simo Milošević“, kojim se definišu konkretne mjere potrebne za dugoročnu održivost te ustanove i njeno dalje poslovanje u skladu sa savremenim ekonomskim i zdravstvenim standardima.

Iz Vlade su saopštili da je analiza trenutnog stanja Instituta pokazala da su iscrpljene sve druge tržišne mogućnosti i da je neophodna državna intervencija kako bi se osigurala njegova dugoročna održivost i očuvala njegova funkcija od opšteg ekonomskog interesa.

Plan restrukturiranja, kako su rekli, zasnovan je na nekoliko ključnih principa.

„Prvi i osnovni princip je očuvanje Instituta Igalo kao ključne zdravstvene ustanove u Crnoj Gori, koja ima značajnu ulogu ne samo u zdravstvenom sistemu zemlje, već i u segmentu zdravstvenog turizma“, kaže se u saopštenju.

Navodi se da se drugi princip odnosi na finansijsku sanaciju i stabilizaciju poslovanja kroz sprovođenje mjera koje će omogućiti Institutu Igalo da postane održiv i stabilan subjekt.

„Treći princip odnosi se na poboljšanje efikasnosti poslovanja kroz optimizaciju organizacione strukture i digitalizaciju poslovnih procesa, čime bi se povećala produktivnost i smanjili operativni troškovi“, rekli su iz Vlade.

Oni su kazali da četvrti princip podrazumijeva aktivno uključivanje manjinskih akcionara u proces restrukturiranja i dokapitalizacije Instituta Igalo, što bi dodatno osiguralo održivost predloženih mjera.

Iz Vlade su naveli da je, pored toga, neophodno sprovesti značajna ulaganja u obnovu infrastrukture, ali na racionalan način koji neće dodatno opteretiti finansijsku situaciju Instituta Igalo.

„Nakon sagledavanja ukupno šest predloženih strategijskih opcija mogućeg restrukturiranja, Vlada se opredijelila za opciju koja predviđa rehabilitaciju u Fazi II, uz srazmjernu dokapitalizaciju i dezinvestiranje“, kaže se u saopštenju.

Taj model, kako se navodi, podrazumijeva učešće manjinskih akcionara, a naročito onih sa značajnim učešćem, u realizaciji mjera predviđenih Planom.

„Osnovni motiv za odabir takvog načina restrukturiranja prepoznat je u značajnom smanjenju investiocionog ulaganja, te činjenica da nema otkupa akcija od manjinskog akcionara sa značajnim učešćem je smanjio iznos državne pomoći“, kaže se u saopštenju.

Iz Vlade su rekli da, takođe, manjinski akcionari učestvuju u Planu restrukturiranja srazmjerno vlasničkom udjelu, što dodatno smanjuje iznos državne pomoći, kao i iznos koji sam Institut Igalo treba da obezbijedi za Plan.

Vlada je danas na sjednici utvrdila Predlog izmjena i dopuna Zakona o tržištu kapitala sa izvještajem sa javne rasprave.

„Donošenjem predmetne izmjene Zakona vrši se usklađivanje crnogorskog zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije (EU), otklanjaju se nedoumnice u tumačenju odredbi Zakona, problem nedovoljno preciznog interpretiranja i prenošenja normi iz direktiva EU“, kaže se u saopštenju.

Navodi se da je, takođe, predviđeno detaljnije i preciznije propisivanje nadzorne uloge Komisije, osnivanje investicionih društava u obliku društva sa ograničenom odgovornošću, rokova usklađivanja rokova, izmjene definicija pojedinih izraza i pojmova, zahtjeva za izdavanje dozvole investicionim društvima, u smislu pojačanog nadzora, saradnja sa crnogorskim državnim institucijama, finansijskim i drugim institucijama.

Sve to, kako je istaknuto na sjednici, predstavlja temelj za učvršćivanje transparentnosti, efikasnosti i integriteta crnogorskog tržišta kapitala, koje podrazumijeva visok stepen zaštite interesa akcionara i šire investicione zajednice, što je neophodno za održivo jačanje povjerenja i stimulisanje aktivne investicione klime u Crnoj Gori.

Vlada je donijela odluka o osnivanju Agencije za planiranje prostora Crne Gore.

Kako je saopšteno, jedno od ključinih rješenja nove politike uređenja prostora sadržane u Zakonu o uredenju prostora je da izrada planskih dokumenata, kojim se uređuje prostor kao najvažniji i najznačajnij resurs, treba da bude u isključivoj nadleżnosti države, odnosno lokalne samouprave.

„Sljedstveno tome, članom 34 Zakona predviđeno je da planske dokumente izrađuje preduzeće koje ispunjava uslove propisane ovim Zakonom, i to privredno društvo koje osniva Vlada za izradu državnih planskih dokumenata, a privredno društvo koje osniva skupština jedinice lokalne samouprave za izradu lokalnih planskih dokumenata“, kaže se u saopštenju.

Kako se navodi, pored poslova na izradi državnog planskog dokumenta, to preduzeće pribavlja podatke, podloge i ostala dokumenta neophodna za izradu planskog dokumenta, upoznaje javnost sa izradom planskog dokumenta, vrši reviziju lokalnih planskih dokumenata, kao i druge poslove utvrđene zakonom i aktom o osnivanju.

„Finansijska sredstva potrebna za osnivanje preduzeća obezbjediće se iz budžeta sa pozicije organa državne uprave nadležnog za planiranje prostora, urbanizam i državnu imovinu u iznosu od 500 hiljada EUR“, dodaje se u saopštenju.