25.8 C
Kotor

Slušaj online radio

Šolc razgovarao sa Putinom, zahtjeva diplomatsko rešenje

Olaf Šolc – foto Kappeler/dpa

Njemački kancelar Olaf Šolc (Scholc) je posle višemjesečne pause, ponovo telefonom razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Šolcov pokušaj da rat u Ukrajini usmjeri ka diplomatskom rešavanju ostao je neprihvaćen.

Tokom 90 minuta razgovora u utorak, Šolc je insistirao na hitnom diplomatskom rešenju za ruski rat u Ukrajini. Osnova treba da bude prekid vatre, potpuno povlačenje ruskih snaga i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, rekao je portparol vlade Štefen Hebeštrajt (Steffen Hebestreit).

“Kancelar je naglasio da eventualni dalji koraci u pravcu aneksije (ukrajinskih teritorija) neće ostati bez odgovora i nipošto neće biti priznati”, rekao je Hebeštrajt.

Saopštenje Kremlja o razgovoru upućuje na to da Putin nije spreman ni na kakve ustupke. On je, navodi ruska strana, kancelara obavestio o “nečuvenim zločinima” Ukrajinaca protiv međunarodnog humanitarnog prava.

Ukrajinska vojska, tvrdi Kremlj, bombarduje gradove u Donbasu i ubija tamošnje civile.

Tema je bilo i snabdevanje gasom – Putin je naglasio kako je Rusija pouzdan dobavljač, a prekid isporuke baltičkim gasovodom Severni tok 1 je pripisao zapadnim sankcijama, odnosno tehničkim problemima u održavanju.

Berlin tu tvrdnju, koja nije nova, u više navrata odbacio kao najobičniji izgovor.

Hebeštrajt je rekao da se Šolc sa Putinom poslednji put čuo krajem maja. Tada je sa ruskim predsednikom razgovarao zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron).

Od tada, na ratištu u Ukrajini je došlo do dodatnog dramatičnog razvoja situacije.

Tako je u razgovoru u utorak bilo reči i o situaciji oko ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje. Šolc je naglasio da Moskva treba da garantuje bezbednost centrale, jer kontroliše je ruska vojska.

Uz to, kancelar je tražio da Rusija izbegava poteze koji mogu da vode eskalaciji i da neodložno realizuje mere koje je preporučila Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA), rekao je Hebeštrajt.

Putin je odgovorio da su za pretnju nuklearne havarije odgovorni Ukrajinci jer navodno gađaju centralu.

Tema razgovora bila je, prema rečima portparola, i globalna situacija sa hranom, koja je zbog ruske agresije situacije posebno napeta.

Rusija je 2014. anektirala Krim i oblasti u istočnoj Ukrajini, a krajem februara je poslala vojsku u napadački rat u drugim delovima susedne države.

Poslednjih dana Ukrajina je u snažnoj ofanzivi i vratila je kontrolu nad značajnim delom teritorije koju je ruska vojska prethodno okupirala.

Izvor:dpa

Najčitanije