Recesija istorisjkih proporcija, tako je Evropska komisija označila pad od 7,7 odsto koje će ove godine imati ekonomije zone evra.
Pad je posledica pandemije korona virusa koja je pogodila Evropu u prvoj polovini 2020. godine.
“Evropa se suočava sa neviđenim ekonomskim šokom, najvećim od Velike depresije”, rekao je evropski komesar za privredu i bivši italijanski premijer Paolo Đentiloni.
Oporavak neizvestan
Evropska komisija saopštila je i da evro zonu sledeće godine očekuje skok od 6,3 odsto, ali je upozorila da je oporavak prilično neizvestan i da se neće osetiti podjedanko u svim delovima evrozone.
Predviđanja EK su da će Italija biti pogođena recesijom od 9,5 odsto u 2020. godini, dok će sledeće godine zabeležiti oporavak od 6,5 odsto.
Grčka recesija biće još veća, pa će tako ta zemlja zabeležiti pad od 9,7 procenata, čime će biti poništeni svi napori učinjeni nakon dužničke krize u kojoj se ta zemlja našla 2011.
Predviđeni oporavak za Grčku u 2021. iznosiće samo 7,9 odsto.
Brži oporavak za bogatije
Mnogo brži oporavak očekuje najsnažniju evropsku ekonomiju, Nemačku, gde je predivđen pad od 6,5 procenata u 2020. i skok od 5.9 procenata sledeće godine.
Velike ekonomske posledice će osetiti i najpogođenija zemlja EU, kada je korona virus u pitanju, Italija, gde će deficit porasti za 11,1 odsto godišnjeg BDP-a.
U slučaju Francuske i Španije, deficit će porasti za oko deset procenata.
Dozvoljeni deficit, koje je EU postavila u Mastrihtskom ugovoru, za članice zajedničke valute iznosi 3 odsto.
Pitanje jednakosti i solidarnosti među članicama evro zone je poslednjih nedelja u centru pažnje.
Bogatije zemlje, poput Nemačke i Holandije, imaju dovoljno sopstvenih resursa kojima bi mogle da pomognu ekonomski oporavak.
Međutim, one ne žele da previše novca ulože u finansiranje zaduženijih zemalja, poput Italije i Španije, koje su i teško pogođene pandemijom korona virusa.
Oštre podele između “bogatijeg” severa i “siomašnijeg” juga u EU datiraju iz vremena svetske ekonomske krize, koja je dovela i do krize evra.
Tada bogatije države nisu bile spremne da finansiraju dugove siromašnijih.
Grčkoj, koja je tada bila najpogođenija krizom, prećeno je čak izbacivanjem iz zone evra ukoliko ne prihvati plan oštrih mera štednje.
