Situacija u Institutu Igalo sve je gora i gora. Naime, na kraju prvog kvartala ove godine akumulirani gubitak i kratkoročne i dugoročne obaveze dostigle su iznos od 39,5 miliona eura, što je u odnosu na početak prošle godine više za skoro sedam miliona, odnosno za preko 20 odsto.
Prema finansijskim iskazima Instituta Igalo, čiji je većinski vlasnik država, akumulirani gubitak na kraju marta je iznosio 29,4 miliona eura, što je za 4,6 miliona eura više u odnosu na početak 2022. godine, odnosno period od prije 15 mjeseci. Kratkoročne obaveze Instituta su za 15 mjeseci povećane za preko tri miliona i na kraju marta ove godine iznosile su 8,3 miliona. Dugoročne obaveze su iznosile 1,857 miliona i u odnosu na početak 2022. godine smanjene su za blizu 8,5 miliona eura.
Prvi kvartal preduzeće je završilo sa minusom od 1,27 miliona eura. Institut je imao 701,77 hiljada eura prihoda, što je za 87 hiljade više nego u istom periodu lani. Troškovi poslovanja za tri mjeseca ove godine iznosili su 847 hiljada, što je za 84 hiljade manje nego u istom periodu lani.
Na troškove zarada za tri mjeseca utrošili su 1,1 milion eura, približno isto kao lani, s tim što se radnicima duguje nekoliko plata i što mjesecima pokušavaju da se izbore za redovnu isplatu zarada, kao i za usvajanje kolektivnog ugovora od strane Vlade.
Institut Igalo je još prošle godine počeo da traži avansne uplate od Vlade, odnosno Fonda zdravstva, kako bi mogao da funkcioniše, jer mu je račun skoro pa konstantno u blokadi. Prema podacima CBCG na dan 31. maj, zdravstveno-rehabilitaciona ustanova je bila u blokadi na iznos od 276,3 hiljade eura.
Račun je bio blokiran uglavnom od strane radnika, a u jednom navratu i od Elektroprivrede. Institut je dobio avans od Vlade najprije u iznosu od 1,2 miliona, a nedavno je dobio još 600 hiljada avansa. Taj novac je utrošen za isplatu duga za plate radnicima, a prvi avans, prema riječima predsjednika odbora direktora preduzeća Draška Raškovića, Institut je vratio državi u roku od dva mjeseca.
Svakako, ni 1,2 miliona avansa, a ni 600 hiljada avansa, ne mogu da riješe probleme Instituta i dug i obaveze od skoro 40 miliona eura.
Osim isplate avansa, država nije pomagala Institut, niti, kako se može zaključiti, to namjerava da uradi.
Ono što je država pokušala da uradi, tačnije vlade koje je vodio DPS, jeste da privatizuje Institut. U toj namjeri, međutim, nije uspjela, iako je više puta raspisivala tender i u više navrata obavljala razgovore sa zainteresovanim ponuđačima. Poslednji ponuđač koji je odustao od daljih pregovora sa Vladom oko kupovine 56,5 odsto akcija Instituta bio je češki Filibert. Oni su zajedno sa crnogorskom kompanijom “Vile Oliva” dostavili ponudu od 10 miliona za akcije, te preko 30 miliona investicija, ali je vlada Duška Markovića poništila tender. Vlada Dritana Abazovića, nakon odluke Upravnog suda, obnovila je pregovore sa Česima. Ipak, nijesu uspjeli da se dogovore ni oko obnove pregovora, jer Vlada nije bila spremna da preuzme dio dugova Instituta Igalo, niti da zemljište Instituta prepiše novim vlasnicima, odnosno Institutu. To su bili glavni problemi u pregovorima između države i češko-crnogorskog konzorcijuma, koji su i zvanično propali početkom maja.
Tada su Česi saopštili da u sadašnjem političkom momentu ne mogu nastaviti pregovore i da da će razmotriti svoju odluku ako se nakon izbora politička situacija stabilizuje i država i dalje bude zainteresovana da proda svoj udio.
Zemljište i objekti procijenjeni na 117 miliona eura
Stalna imovina Instituta Igalo vrijedi 118,9 miliona, od čega se na zemljište i objekte odnosi 117 miliona eura.
Aktiva i pasiva društva u prvom kvartalu iznosili su 119,6 miliona eura, dok je kapital bio 87,2 miliona. Osnovni kapital bio je 59,24 miliona eura.
Rezerve društva na kraju marta iznosile su 57,4 miliona eura, a dugoročna rezervisanja i obaveze 2,45 miliona. Od toga se na dugoročne kredite odnosi 1,75 miliona eura.
Odložene poreske obaveze Instituta iznose 6,3 miliona eura, dok su kratkoročna rezervisanja i obaveze 23,4 miliona eura.
Kratkoročne obaveze iznose 8,3 miliona, a na obaveze po osnovu kredita odnosi se 1,44 miliona. Obaveze prema dobavljačima su 2,2 miliona, dok su ostale obaveze iz poslovanja, 4,4 miliona, pokazuju finansijski iskazi društva čiji je izvršni direktor Savo Marić.
/Draško Milačić/
