Ko zarađuje, dok Kotor propada…

Broj­ne su slič­no­sti iz­me­đu Ve­ne­ci­je i Ko­to­ra… Po­red slič­nog isto­rij­skog i kul­tur­nog na­sle­đa, oba gra­da su „na­pad­nu­ta“ istim sin­dro­mom na­zva­nim „te­o­re­ma Ve­ne­ci­ja“. Gra­đa­ni Ko­to­ra ima­li su pri­li­ku da u ki­nu ,,Bo­ka” po dru­gi put od­gle­da­ju pro­jek­ci­ju do­ku­men­tar­ca „Ve­ne­ci­jan­ski sin­drom“ re­di­te­lja An­dre­a­sa Pi­šle­ra, i da gle­da­ju­ći ka­dro­ve o kru­zing tu­ri­zmu u Ve­ne­ci­ji za­mi­šlja­ju Sta­ri grad Ko­tor. Oba gra­da su u cje­li­ni pod­re­đe­na kru­zer­skom bi­zni­su. Ne upra­vlja Ko­tor kru­zer­skom in­du­stri­jom, ka­žu gra­đa­ni, već kru­zer­ski bi­znis upra­vlja Ko­to­rom i „to je ono što je stra­šno“.

Pro­jek­ci­ja ko­ju su, u čast Me­đu­na­rod­nog da­na gra­do­va or­ga­ni­zo­va­li NVO ,,Ex­pe­di­tio”, Kul­tur­ni cen­tar „Ni­ko­la Đur­ko­vić“ i NVO ,,Ki­no­o­kus Du­brov­nik”, bi­la je i po­vod za ko­men­ta­re po­što­va­la­ca ci­vi­li­za­cij­skih te­ko­vi­na Ko­to­ra.

Pri­mi­je­ti­li su da je vlast u Ko­to­ru „stra­šno po­no­sna što sva­ke go­di­ne oba­ra re­kord, sve je vi­še tu­ri­sta, sve je vi­še bro­do­va, a ne­ki na­ro­či­to vo­le kad se is­pred Vra­ta od gra­da ve­že brod, baš kao što bro­do­vi pro­la­ze kroz Ka­nal Gran­de i za­kla­nja vi­dik Ve­ne­ci­je“.Gra­đa­ni is­ti­ču da je kru­zer­ski tu­ri­zam je­di­na in­du­stri­ja ko­ja je u Ko­to­ru osta­la, da ni­je nje, ovaj grad bi „umro to­tal­no“, jer je ap­so­lut­no za­vi­stan od ove vr­ste tu­ri­zma. Ne­ma­ju ni­šta pro­tiv kru­zin­ga, sa­mo tra­že da ova dje­lat­nost bu­de kon­tro­li­sa­na- da se na­pra­vi stu­di­ja odr­ži­vog raz­vo­ja, da se zna ko­li­ko go­sti­ju Sta­ri grad mo­že da pri­mi i ka­ko mo­že kva­li­tet­no da ih op­slu­ži, a da to ne bu­de na šte­tu, već u ko­rist gra­đa­na.

-Ne­ma ot­po­ra ni kod vla­sti, ni kod gra­đa­na. I dr­žav­na ma­fi­ja i ova na­ša lo­kal­na ma­fi­ja osje­ti­le su da su pa­re ov­dje i bru­tal­no is­ko­ri­šća­va­ju grad… Uzi­ma­ju ogrom­ne pa­re, a gra­du se ni­šta ne vra­ća. Iz Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra ob­ja­vi­li su da je ove go­di­ne na­pla­će­no 120 hi­lja­da ka­ra­ta za tvr­đa­vu San Đo­va­ni, pu­ta tri eura to je 360 hi­lja­da eura. Od tih pa­ra ni­je­dan cent se ni­je vra­tio gra­du, sve je po­tro­še­no za dru­ge stva­ri. Pot­pu­no isto se de­ša­va i s gra­dom, ko­ji se is­ko­ri­šća­va, ogrom­na sred­stva se ubi­ra­ju na ra­čun gra­da, a ni­šta se ne vra­ća, ka­zao je Alek­san­dar Den­der, do­da­ju­ći da su ure­đe­ne dr­ža­ve, po­put Hr­vat­ske ili Ita­li­je, dav­no na­pra­vi­le stu­di­je uti­ca­ja kru­zer­skog tu­ri­zma na za­šti­će­no pri­rod­no i kul­tur­no pod­ruč­je.

I državna mafija i naša lokalna mafija osjetile su da su pare ovdje i brutalno iskorišćavaju grad… Uzimaju ogromne pare, a gradu se ništa ne vraća

– Od po­čet­ka in­va­zi­je kru­ze­ra na Ko­tor pro­šlo je de­se­tak go­di­na, ni dr­ža­va ni op­šti­na ni­su na­pra­vi­le ana­li­ze o po­zi­tiv­nim i ne­ga­tiv­nim uti­ca­ji­ma kru­zer­ske in­du­stri­je na Sta­ri grad.Ne­ma­mo ni­je­dan po­da­tak, ni­jed­no is­tra­ži­va­nje ko­ji­ma bi­smo utvr­di­li ka­kav je uti­caj na mor­sko dno, na flo­ru i fa­u­nu, na za­ga­đe­nje va­zdu­ha. U svi­je­tu po­sto­je ja­sna ogra­ni­če­nja što se ti­če tih iz­duv­nih pli­no­va i pro­pi­sa­ne su po­seb­ne vr­ste go­ri­va za sre­di­ne ko­je su za­šti­će­ne. Ov­dje to ni­ko ne kon­tro­li­še, svje­do­ci smo cr­nog di­ma ka­da ko­ji „po­klo­pi“ Ko­tor kad kru­ze­ri do­la­ze ili od­la­ze. Da ne go­vo­ri­mo o opa­sno­sti­ma ko­je do­no­si ve­zi­va­nje kru­ze­ra za ko­tor­sku ri­vu. Uspje­lo se ba­rem u Pe­ra­stu da ostr­vo Go­spa od Škr­pje­la bu­de sa­ču­va­no, vi­dje­li smo šta se de­ša­va sa Ve­ne­ci­jom, tre­se se i pro­pa­da od bu­ke s kru­ze­ra. O Ko­to­ru ni­ko ne bri­ne, u Ko­to­ru mo­že da se ra­di šta god ho­će, ni­je va­žno, sa­mo da „pa­ra ide“- ka­zao je Den­der.

Od op­štin­skih funk­ci­o­ne­ra je­di­no je Tvrt­ko Cre­pu­lja pri­su­stvo­vao pro­jek­ci­ji, ali ni­je ko­men­ta­ri­sao, jer je „do­šao pri­vat­no”. Gru­pa po­sje­ti­la­ca iz Bu­dve iz­ra­zi­la je že­lju da se film pri­ka­že i u Bu­dvi, a Ta­tja­na Ra­jić, ar­hi­tek­ta iz NVO ,,Ex­pe­di­tio” na­ja­vi­la je mo­guć­nost pri­ka­zi­va­nja još jed­nog do­ku­me­na­tr­nog fil­ma sa ak­tu­el­nom te­mom „be­to­ni­ra­nja“ oba­le Špa­ni­je. Pro­jek­ci­ja fil­ma „Ve­ne­ci­jan­ski sin­drom“ omo­gu­će­na je kroz pre­ko­gra­nič­ni pro­je­kat  „StroN­GO”, ko­ji fi­nan­si­ra Evrop­ska Uni­ja.

Za 35 go­di­na sta­nov­ni­štvo de­set­ko­va­no

Kao i Ve­ne­ci­ja, i Ko­tor gu­bi sta­nov­ni­ke- pri­je ze­mljo­tre­sa grad je unu­tar zi­di­na imao tri i po hi­lja­de sta­nov­ni­ka, a sa­da pre­ma po­pi­su iz 2011.go­di­ne ima 971 sta­nov­ni­ka, u ko­je su ura­ču­na­ti i svi oni ko­ji su ku­pi­li sta­no­ve – En­gle­zi, Fran­cu­zi, Ru­si. Od ta­da se broj još sma­njio i trend se sa­svim si­gur­no ne za­u­sta­vlja. Gra­đa­ni rje­ša­va­ju svo­ja ži­vot­na pi­ta­nja pro­da­jom sta­no­va u Sta­rom gra­du, a za­tim iste sta­no­ve adap­ti­ra­ju u su­ve­nir­ni­ce, ka­fi­će, ho­ste­le – 95 od­sto vla­sni­ka- ko­ri­sni­ka po­slov­nih pro­sto­ra ne ži­vi u gra­du, „do­đu, uzmu pa­re i idu“. S dru­ge stra­ne, grad ne­ma svo­ju am­bu­lan­tu za hit­ne slu­ča­je­ve, ma­lo je pre­hram­be­nih tr­go­vi­na, ne­ma ni­jed­ne za­nat­ske rad­nje…

U Kotoru 102 suvenirnice

Grad-su­ve­nir­ni­ca

-Grad nam po­sta­je jed­na ve­li­ka su­ve­nir­ni­ca, ve­li­ki ho­stel. Sa­mo je pri­vid­no živ, živ je za­to što do­đu dvi­je-tri hi­lja­de tu­ri­sta i odu, slo­ži­li su se gra­đa­ni, pi­ta­ju­ći šta je Mje­sna za­jed­ni­ca Sta­ri grad uči­ni­la da na­pu­ni lo­kal­nu ka­su i gdje se ula­že tak­sa od 54 eura go­di­šnje, ko­ja se na ime „ko­ri­šće­nja kul­tur­nih do­ba­ra“ na­pla­ću­je ugo­sti­te­lji­ma i tr­gov­ci­ma.

M.D.P.