Iako je on nešto veći nego lani, iznos agrobudžeta koji je namijenjen za podršku morskom i slatkovodnom ribarstvu i akvakulturi nije dovoljan za potrebe ribara, posebno kada se ima u vidu ono što će uslijediti kada Crna Gora uđe u Evripsku Uniju – čulo se danas na prezentaciji dijela agrobudžeta za 2019. namijenjenom ribarima i uzgajivačima ribe i školjaka u Boki, a koji su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja (MPRR) priredili u Kotoru.
Dvadesetak profesionalnih tzv. malih i velikih ribara iz Kotora, Tivta i Herceg Novog okupilo se u Instititu za biologiju mora gdje su im direktorica Direktorata za ribarstvo u MPRR Slavica Pavlović i njeni saradnici predstavili program i iznose na koje mogu računati za dodjelu bespovratnih sredstava iz državnog budćžeta. Objavljena su tri javna poziva za morsko ribarstvo – poziv za dodjelu podrške za modernizaciju profesionalne ribolovne flote za ulov demerzalnih resursa, poziv za modernizaciju profesionalne ribolovne flote za ulov pelagičnih resursa i poziv za modernizaciju profesionalne ribolovne flote u malom privrednom ribolovu za plovila do 10 metara. Takođe, objavljeni su javni pozivi za poboljšanje konkuretnosti i efikasnosti sektora marikulture, kao i slatkovodne akvakulture, a za sve to zajedno na raspolaganju je 1,79 miliona eura.
Profesionalni ribari na moru mogu da dobiju bespovratnu podršku u iznosu do 50 odsto prihvatljivih investicija za rekonstrukciju i opremanje ribarskih brodova i čamaca, zamjenu pogonskih motora, nabavku opreme za ribolov i plovidbu i opreme za čuvanje ribe u cilju podizanja standarda bezbjednosti hrane. Pored takvih investicija, ribari u malom obalnom ribolovu mogu ostvariti i podršku za kupovinu plovila, u skladu sa određenim kriterijumima propisanim javnim pozivom.
Za unapređenje flote za demerzalni ribolov određeno je ukuono 90.000 eura što znači da maksimalan iznos od po 10.000 eura za remont i modernizaciju broda, može dobiti tek devet od ukupno 17 nosilaca dozvole za kočarenje. Vlasnici plivaričara kojih je u Crnoj Gori nekoliko, mogu računati na ukupan fond za unepređenje svojih brodova od samo 30.000 eura, dok je za modernizaciju flote u malom privrednom robolovu, odnosno za ribarske čamce do 10 metara dužine, predviđen ukupan iznos subvencija od 80 hiljada eura, ograničen na maksimalno do 5 hiljada eura po plovilu. Iz tog programa ove se godine može konkurisati i za nabavku novih ribarskih čamaca, ali kako su ocijenili ribari na skupu u Kotoru, subvencija od 5 hiljada euura za kupovinu iole ozboljnijeg ribarskog brodića dugog 7 metara koji košta najmanje 40 hiljade eura, gotovo da je zanemarljiva.
“Ovo je kao da ste nas 20 pozvali na gala ručak i svima nam tamo iznijeli ukupno po 100 grama prušta i sira, pa ako ko uhvati kakvu feticu, dobro mu je. Ovo nije ozbijan stimulans za razvoj našeg ribarstva”- kazao je Marko Kise iz Udruženja ribara Crne Gore, ističući da po njihovim analizama, samo budžet namijenjen unapređenju flote bez nabavke novih većih ribarskih brodova, treba da bude najmanje pola miliona eura više od predloženog.
On je naglasio da ribarima problem stvara i to što u Crnoj Gori nema brodogradilšta koje im pruža remontne usluge te da su stoga prinuđeni da se snalaze kod raznih privatnih majstora koji nisu registrivani kao preduzetnici, pa od njih i ne mogu dobiti fiskalne račune sa kojima bi se kasnije javili za subvencije MPRR. Uprkos tome što kod nas gotoovo da nema nikakve proizvodnje ribarskih plovila, opreme i alata, država do sada nije prihvatila zahteve ribara da se smanji stopa PDV-a i carinske dadžbine za njihov uvoz, pa naprimjer, metar mreže plivarice ovdje košta i do 30 eura, dok se u Albaniji ona može kupiti za 18 eura.
“Sa Ministarstvom finansija pregovaramo da se smanji stopa PDV-a za ribarske brodove i opremu, ali ostaje da se vidi da li ćemo i koliko u tome uspjeti.”- kazala je šefica Direktorata za ribarstvo u MPRR Slavica Pavlović naglašavajući pozitivne trendove koji se posljednih godina bilježe u toj oblasti – od efikasnijih i češćih kontrola ribarske inspekcije, preko narastajućeg agrobudžeta, povećanja standardna sigurnosti na ribarskim brodovima,uvođenja elektronske evidencije ulova, do predstojećeg uređenja ribarskih luka i mjesta tzv. prvog iskrcaja ulova. Prema njenim riječima prošle je godine 56 ribara koristilo subvencije i oni su navodno bili zadovoljni dobijenim iznosima, iako su učesnici rasprave skrenuli pažnju da su planirana sredstva za remonte i obnovu flote i više nego nedovoljna. Pavlovič je najavila usvajanje novog Zakona o morskom ribarstvu koji će uz ribarske inspektore, uvesti i ribočuvare i podvukla da je procedura koju MPRR sprovodi za dodjelu subvencija takva da se naši ribari nauče kako da uskoro mogu konkurisati za mnogo veća sredstva kada im ona budu na rapsolaganju iz evropskih fondova. Ona je odbila sugestije Kisea istakavši da je “nemoguće da se subvencije dijele po glavi registrovanih ribara, već po realizovanoj investiciji”, i kazala da im “nije cilj da odbijamo ljude, već da im pomognemo da uspune uslove javnog poziva”.
Pavlović je istakla da će uskoro u saradnji sa IRF-om biti ponuđene nove kreditne linije za ozbiljniju obnovu ribarske flote jer je Svjetska banka spremna da Crnoj Gori za to da grant od 4 miliona eura. Nije međutim, mogla da precizora kad će to biti iako su je prisutni upozoravali na loše stanje naše male i stare ribarske flote i na odredbe EU propisa po kojima će Crna Gora, kada bude u EU, moći da ima samo isti onoliki broj i tonažu ribarskih brodova koliko ima u momentu ulaska u Uniju.
