Rukovodilac Laboratorije za opštu biologiju i zaštitu mora u Institutu za biologiju mora (IBMK) u Kotoru, dr Vesna Mačić uputila je otrvoreno pismo rektorki Univerzitata CG Radmili Vojvodić i ministarki nauke dr Sanji Vlahović povodom lošeg odnosa UCG i Vlade prema zapošljavanju stručnih mladih kadrova u IBMK. Mačić je navela da u laboratoriji koja se bavi ogromnim aspektom poslova, trenutno pored nje koja je specijalista za fitobentos, rade još samo dva naučna saradnika za fitoplankton i za bodoljokošce.
“Da situacija da nije tužna, bila bi smiješna.”- ocijenila je dr Mačić koja važi za jednu od najistaknutijih i najagilnijih naučnica u IBMK. Ona navodi da njena koleginica dr Branka Pestorić koja specijalizovala za oblast zooplanktona, skoro dvije godine čeka na odobrenje za izbor u naučno zvanje. U istoj situaciji je i dr Zdravko Ikica (ribarstvo), a slično je i sa Aleksandrom Huter (mikrobiologija). Njih troje je primljeno u IBMK da bi u okviru nacionalnih naučnih projekata za doktorante, uradili svoje doktorske disretacije za oblasti koje su Crnoj Gori potrebne i koje je finansiralo Ministarstvo nauke od 2008.
“Sada, kada su to usavršeni kadrovi koji su nam neophodni, postavlja se pitanje da li mogu da dobiju radni angažman. Morate priznati da je onda najlogičnije pitanje-pa što smo do sada ulagali u njih, u njihove doktorate i usavršavanje ako ih nećemo zadržati? Nema baš veze sa logikom zar ne? Takođe, koleginici Sandri Marković je od ovog mjeseca istekao ugovor i ona više nije radnik Instituta.
Da vas podsjetim, od februara mjeseca 2015.g. Laboratorija za opštu biologiju i zaštitu mora je akreditovana za mikrobiološke analize morske vode, što nam, između ostalog, daje mogućnost da se kandidujemo za tendere kod Morskog dobra i drugih i da time prihodujemo i za UCG. Ali, koleginica Marković je bila nadležna za akreditovani sektor mikrobiologije, tako da u suštini bez nje, ni akreditacija u koju je uloženo dosta rada i više hiljada eura, neće moći da se održi. Veza sa logikom? Opet je nema.”- navela je dr Vesna Mačič u pismu rektorki Vojvodić i ministarki nauke Vlahović.
Ona naglašava da je od 2004 kada je IBMK postao dio UCG, u kotorskoj naučnoj ustanovi izgubljeno 10 radnih mjesta, pa sada u IBMK radi samo 28 ljudi. Mačić je bivšeg rektora Predraga Miranovića prozvala da “nije ispoštovao naš dogovor da se novi, mladi ljudi zapošljavaju na mjesto onih koji odlaze u penziju”. Za par mjeseci još nekoliko mlađih kadrova IBMK biče u sličnoj situaciji kao troje iz laboratorije kojom rukovodi dr Mačić.
“Ja znam da mnogi od vas misle da biolog treba da zna sve vrste riba, žaba, ptica, buba, korova, meduza…. Ali znate, kad neko slomi ruku, ne ide ni kod interniste, ni kod pedijatra, ni kod ginekologa. Sve su to ljekari i oni će vam sigurno pružiti prvu pomoć, ali svi ćemo ipak potražiti specijalistu ortopeda. Kao biolog ja vam sada pišem da vas informišem o meduzama koje su se masovno pojavile u Bokokotorskom zalivu. Ovo nisu jedine meduze kojih sada ima, nisu ni najbrojnije, ali za ove (kao biolog koji se bavi morskim travama) znam da žare i smatram za neophodno da vas informišem, jer kad počne turistička sezona posebno je nezgodno ako žarne ćelije dođu u dodir sa okom, dok opekotine na koži lakše zarastaju. Za ostale detalje, ako interesuje vas ili novinare ili bilo koga, moraćete da pitate specijalistu za zooplankton.”- navela je dr Mačić, pitajući se “kuda sve to ide”.
Ona je podsjetila da je rektorka Vojvodić, prilikom nedavne posjete IBMK izjavila da zna kako ta ustanova ima veliki broj inostranih projekata i kako bi UCG praktično trebao imati posebnu kancelariju za administraciju samo projekata IBMK, “što valjda dovoljno govori o tome koliko se trudimo da iz inostranih fondova povučemo sredstva i razvijamo istraživanje i očuvanje mora.” Mačić je kolegama sa UCG koji prigovaraju zbog plata zaposlenih u IBMK, poručila da “ono veliko plavetnilo koje se zove more i pokriva više od 70% naše planete, ne služi samo za ljetno kupanje, tako da ne može da se istražuje sa plaže, niti iz kancelarije.”. Dodala je da njene mlade kolege koje ostaju bez posla, imaju već objavljenih sopstvenih naučlnih radova u SCI bazi “više nego pojedini redovni profesori na nekim fakultetima”.
“Zahvaljujući našim rezultatima koji se ustupaju nadležnim institucijama, obezbjeđuje se dobar dio podataka koji je obaveza svake zemlje u smislu monitoringa životne sredine i sprovođenja ratifikovanih međunarodnih konvencija. Zahvaljujući konkretno međunarodnim projektima u koje sam uključena, do sada sam višestruko državi Crnoj Gori vratila sve moje plate zajedno, od kad sam počela da radim 1997, a na UCG i Ministarstvu nauke imate sve te podatke. Ipak, treba priznati da od svega toga, najviše vrijednosti je bilo u sprovođenju istraživanja dubokog Jadrana, pa zatim nabavci sitnije opreme (ronilačku opremu koja mi je osnovno sredstvo za rad imam lično svoju), zatim troškovi putovanja za kongrese, treninge, a čistog keša je UCG od mene prihodovao vrlo malo, priznajem. Moje mlade pomenute kolege, bi upravo sada trebali da povlače sredstva iz EU fondova i da na taj način vrate državi ono što je uloženo u njihovo usavršavanje, ali izgleda da neko ne razumije što je interes Crne Gore. Ili vas to ne interesuje? Ja stvarno ne razumijem.”- napisala je Mačić rektorki i ministarki nauke, ističući da je njeno otvoreno pismo “krik iz očaja”.
“Sigurno znam da se to neće svidjeti mom direktoru, jer smo se već razmimoilazili u sličnim prilikama. Ja ipak mislim da je sloboda govara zagarantovana (makar formalno), i smatrala sam da vam kao rukovodilac Laboratorije za opštu biologiju i zaštitu mora, i pored svih dosadašnjih zvaničnih dopisa i razgovora, moram skrenuti pažnju na kadrovske probleme koji značajno utiču na naš dalji rad. Ako vam se baš mnogo ne sviđa moja sloboda govora, radovaće vas činjenica da i meni ističe ugovor za oko godinu dana pa mi slobodno možete pripremiti otkaz već sada.
Ukoliko se u najskorije vrijeme i dugoročno ne riješi radni status pomenutih kolega, onda bi najlogičnije bilo da zatvorimo IBMK i da se više ne zamajavamo pričom o istraživanju mora, nauci, održivom razvoju, EU i međunarodnim konvencijama. To bi barem bilo realno, jer pričati o opštoj biologiji mora sa tri čovjeka, meni zaista postaje degutantno.” zaključila je dr Vesna Mačić.
