Svih pet članova ekspedicije na Himalaje, u kojoj su i Kotorani Marjan Šantić i Marko Janković, odustali su desetoga dana od uspona na vrh Ajlend Pik visok 6150 metara i to na 300 metra od cilja. Cijela ekipa koju je vodio istaknuti planinar Stipe Božić iz Hrvatske, odlučila je da odustane od daljeg pohoda zbog velike hladnoće i visinske bolesti. Šesti planinar koji je cijelo vrijeme išao sa njima promenio je smjer prema baznom kampu na visini od 5500mnv
“Poklopilo se kako ne treba i kraj. Ostalo nam je bilo još 300mnv do vrha” zapisao je Marjan Šantić na svom FB profilu.
-Krećemo nas petoro na uspon. 24 sata je. Vodič Kasni ,ali noć je kao izmišljena za penjanje. Prolazimo pored šatora gde se ljudi sa naših prostora takođe spremaju za isti uspon. Krećemo se mi na čelo kolone.Vodič žuri da bi pobjegao nadolazećim planinarima.Velika greška, jer smo umorni od prethodnih 9 dana. Nakon sata penjanja,mi nećemo više da hodamo.Nećemo ili ne možemo,dok nas svi ne preteknu.Tri momka se osjećaju veoma loše i odlučuju da se vrate u kamp.Izgledaju veoma loše,a kasnije mi pričaju da je jedan nekoliko puta povraćao,a drugi imao temperaturu.Vodič će ih vratiti u kamp. Pametna odluka.
Marko vidi i da ja jedva hodam i često zastajkujem, pa predlaže da i nas dva odustanemo.
Negodujem, jer sam se mjesecima spremao za ovo i on predlaže da nastavimo uspon. Kaže mi da se nikad nije bolje osjećao, a to se vidi i po njegovom hodu. Ja sam se dva dana ranije otrovao tabletama, a mislio sam da sam dobio visinsku bolest, pa se to odražavalo na moj uspon.
Marko govori vodiču da nas dvoje nastavljamo uspon.
Ovaj mu odgovara da su njih samo dva vodiča. Jedan je otišao sa ovim momcima, a da je on ostao sa nama dvojicom “Ili ćete oboje na uspon ili oboje u kamp. Nema razdvajanja na 5900mnv”, kaže vodič, Nepalac.
Marko dobija visinsku bolest.Vodič ga pita što misli? ”Mislim da mogu doći do vrha, a siguran sam da se neću moći vratiti”, kaže Marko. I ranije ga je vodič pitao da li bi odustao. Znam ja da on svaki put kaže da idemo do vrha, zbog mene.
Međutim, tako je loše izgledao, da sam rekao vodiču da odustajemo. Marko je insistirao do vrha. Vodič ga je dobro osmotrio i donio konačnu odluku, da je uspon gotov.Tri sata smo se spuštali.Takođe jedan vid pakla, zapisao je Šantić, prenoseći na svom FB profilu dio atmosfere tokom svih deset dana pohoda na Himalaje.
-Još jednom vam se zahvaljujem na riječima podrške i čitanja mojih objava. Sve vam zdravo I veselo bilo i u pravu ste za riječi da se zdravo vratimo. Neće planine nikud. Mladi nek oprobaju i ovaj vid sporta, a stari nek primire, poručio je naš Marjan.
Prethodne noći, kako je napisao, nije oka sklopio, a uveče je trebalo da se hoda na vrh Island peak i to cijelu noć.
“Sinoć oka nisam sklopio. Ne mogu udahnuti vazduh, kao da imam upalu pluća. Kao riba na suvo. Dobio sam visinsku bolest. Povraćam, prehladio se, dobio temperaturu, a u sobi ispod nule. Zaledio prozor sa unutrašnje strane. Sinoć je pao ogroman snijeg, a mi moramo jutros doći do šatora iz kojeg bi trebalo večeras krenuti”…
Prijatelji Marka i Marjana čestitaju im na hrabrosti i jakoj volji da se ispenju na čuvene Himalaje, te poručuju da ovaj pohod shvate kao uspjeh, s obzirom da je malo onih koji uspiju da izdrže u tako ekstremnim uslovima i da uživaju na toj visini u fantastičnoj panorami koja privlači planinare iz cijeloga svijeta. Ponos je imati u svojoj sredini ovakve hrabre i odvažne ljude.
BOKS: Iz dnevnika: Na vrhu bajka
“Hladan vazduh mi peče pluća. Kao da je neko naložio oganj u njima. Noge kao da su od olova. Kolona se kreće prema vrhu. Korak po korak, čuje se teško disanje.Treba nam 4h do vrha. Entuzijazam povelikih grupa sve visočije,sve više opada. U dolinu kao voz prolaze stotine planinara. Uskoro i helikopteri, kojih ovdje ima mnogo, lete ispod nas. Iz ljudi kapa znoj, sa čela iz nosa niz ruke. Ko ima rukavice,ubrzo mu budu mokre. Mnogi sjede,neki leže pored puta.Vodiči zabrinuto gledaju u njih. Kako im pomoći? Kašalj se čuje sa svih strana. Djevojka pala u nesvest od iznemoglosti. Kad se povratila vodič je vraće nazad, a sa njenom prijateljicom nastavlja prema vrhu. Vuče štapove za sobom. Ne može da preskoči ni najmanji kamen na stazi.Ne odustaje,tvrdoglava i na kraju se uspela.
Na vrhu bajka, prelijepo, raj, umor i zadovoljstvo”.
/M.D.P./
