Unapređenje medijskog sektora u vrhu je prioriteta Ministarstva kulture i medija, poručila je resorna ministarka Tamara Vujović, navodeći da očekuje da novi medijski zakoni budu usvojeni najkasnije u maju.
Ona je, komentarišući medijsku scenu u Crnoj Gori, kazala da u državi postoji oko 180 registrovanih medija i više od dvije hiljade medijskih poslenika, pa se može reći da na papiru pluralizam postoji.
“Ono što je drugo pitanje jeste koji je kvalitet medija i ko sve može da se nazove medijem u pravom smislu te riječi, kao i ko izvršava obavezu da pravovremeno i objektivno informiše građane”, rekla je Vujović u intervjuu agenciji MINA.
Medijski sektor je, kako je dodala, raznovrstan i po kvalitetu i po sadržaju koji proizvodi.
Vujović je poručila da se zalažu za medijski pluralizam, navodeći da više medija svakako znači više demokratije.
„Željeli bismo da imamo što više nezavisnosti u tom sektoru, slobodu medija i slobodu izražavanja, zajedno sa pluralizmom. To bi bilo pravo medijsko ozračje koje želimo u Crnoj Gori“, kazala je Vujović i poručila da su mediji visoko u prioritetima resora na čijem je čelu.
Ona je kazala da je, sa jedne strane, potrebno sačuvati slobodu izražavanja i slobodu govora, a sa druge, voditi računa da to bude etičko, pravovremeno i objektivno izvještavanje.
„Postoji dosta prostora za unapređenje, ali ne možemo ni reći da je stanje jako loše, pogotovo kada govorimo o tradicionalnim medijima“, navela je Vujović.
Ona je kazala da još nije razgovarala sa medijskim udruženjima, ali da je veoma važno čuti šta oni koji zastupaju novinare imaju da kažu.
Vujović je navela da je, otkad je na funkciji, imala susrete sa predstavnicima međunarodne zajednice, ali da planira i razgovor sa predstavnicima medijskih udruženja.
Komentarišući zarade u medijima, ona je rekla da plate u tom sektoru moraju da budu veće.
U tom sektoru, kako je dodala Vujović, sigurno postoji mogućnost da se zarade povećaju.
„Međutim, tu ima jedna razlika između javnih emitera i privatnog sektora, tu je pojedinačno dogovaranje, nema kolektivnih ugovora. Tako da vjerujem da to nije tako lako riješiti”, rekla je Vujović.
Ona je, govoreći o zaradama u lokalnim emiterima, kazala da će Vlada novim zakonom njihovo finansiranje da uskladi sa budžetima lokalnih samouprava.
“Obezbijedićemo, nadam se, njihovo stabilno finansiranje, a time poboljšati uslove i plate novinara koji rade u lokalnim emiterima”, navela je Vujović.
Ona je, govoreći o novim medijskim zakonima, rekla da je prošla Vlada dobila mišljenje eksperata Savjeta Evrope (SE) na tekst zakona.
“Oni su usaglašeni što se tiče teksta zakona. Jedan od njih se nalazi pred Sekretarijatom za zakonodavstvo i tu se usaglašava tekst zakona. Sada ide interesorno usaglašavanje mišljenja drugih ministarstava, pa se onda šalje Evropskoj komisiji (EK)”, kazala je Vujović.
Ona je navela da će pozvati predstavnike medijske zajednice i eksperte SE na još jedno čitanje, kako bi se uslaglasili neki članovi zakona koji su izazvali diskusiju kod medijske zajednice.
Vujović je kazala da je prvi kvartal ove godine vremenski okvir za usvajanje novih medijskih zakona, a krajnji rok maj.
„Neće biti veliki zahvati na zakonima, tako da mislim da ćemo ih usvojiti u narednim mjesecima”, rekla je Vujović.
Ona je, govoreći o Medijskoj strategiji koju je usvojila prošla Vlada, navela da je to sveobuhvatan dokument i da služi kao polazna osnova kako unaprijediti medijski sektor u četvorogodišnjem mandatu.
Vujović je dodala da je Medijska strategija usmjerena i na povećanje medijske pismenosti u Crnoj Gori i formiranje mreže protiv govora mržnje i dezinformacija.
Ona je, govoreći o bezbjednosti medijskih radnika, kazala da nije bilo težih napada na novinare u protekloj godini, ali da opterećuju neriješeni slučajevi iz prošlosti.
Ona smatra da komisiji za praćenje istraga napada na novinare treba dati veća ovlašćenja.
Vujović je, govoreći o Nacionalnoj strategiji za kulturu, rekla da je usvojena u posljednjim sedmicama mandata prošle Vlade.
“To je jedan strateški dokument, dosta velika analiza stanja. Srećna sam da sam naišla na taj dokument, jer mnogo je više analiza stanja nego predlog mjera, tako da je za novog ministra benefit što je došao na urađenu analizu”, rekla je Vujović.
Govoreći o strateškim ciljevima u oblasti kulture, ona je kazala da je bilo riječi o tome da se radi revizija nacionalnog programa.
“Međutim, ja smatram da nemamo vremena za gubljenje, da možemo da popravljamo taj dokument, ili da radimo neke nove aktivnosti koje možda nijesu predviđene tim programom, ali da nam on može poslužiti kao baza”, rekla je Vujović.
Ona je kazala da je ta strategija pokazala da nema dovoljno komunikacije među akterima u kulturi.
To je, prema riječima Vujović, interesantan podatak za malu zemlju „gdje bi očekivali da smo svi upućeni jedni na druge”.
Vujpvić je kritikovala to što „država ne zna šta radi opština“, navodeći da nema nekakve interesorske saradnje, da ima dosta preklapanja programa i da postoji veliku diskrepancija između juga i sjevera, koji ne sarađuju.
Ona je kazala da je kultura centralizovana i da je, kako je rekla, najgore stanje na sjeveru.
„To moramo da kažemo. Na sjeveru ima malo programa kulture, zato je Ministarstvo i osmislilo konkurs Razvoj kulture na sjeveru”, navela je Vujović.
Ona smatra da nije loša ideja da svaka opština napravi lokalni plan razvoja kulture i da on bude u saglasju sa nacionalnim programom.
“Takođe, jako je važno promovisati kulturu i kulturne sadržaje među mladima, da oni budu i konzumenti kulture”, poručila je Vujović.
Ona je ocijenila da je potrebno unaprijediti podzakonske akte, kako bi situacija u kulturi postala bolja.
Vujović je rekla da će napraviti presjek stanja u oblastima za koje je zadužena nakon 100 dana.
“To je neminovno. Mislim da je važno da zacrtamo magistrale, strateško promišljanje i u kulturi i u medijima”, kazala je Vujović.
