Kada radite na obrazovanju mladih ljudi i njihovoj pripremi za buduću karijeru, najljepša i najveća motivacija i iskaz zahvalnosti jesu vijesti o njihovim uspjesima. Jedna takva vijest stigla je do nas ovih dana u vezi sa našim alumnistom Milošem Lakovićem sa studijskog programa Brodomašinstvo koji je nedavno promovisan u jednog od najmlađih prvih oficira (mašine) na norveškoj kompaniji Norwegian Cruise Line (NCL). Zahvaljujući održanim kontaktima sa našim studentima, bili smo u prilici da Miloša zamolimo da nam ispriča svoju priču, prenese svoje utiske, doživljaje, razmišljanja, i sa zadovoljstvom ih dijelimo sa vama:
“Slušajući priče i doživljaje svog, sada već pokojnog oca koji je bio pomorac, vrlo rano sam odlučio da i ja krenem tim stopama. U početku se moja porodica baš i nije slagala sa tom odlukom, ali sam bio istrajan u tome i na kraju su me ipak podržali.
Upisao sam Srednju pomorsku školu u Kotoru 2005. godine, smjer Brodomašinstvo, završio 2009. i odmah upisao Pomorski fakultet Kotor. Diplomirao sam 2012. godine i nakon obavljene papirologije, kurseva, pribavljenih sertifikata potrebnih za prvi ukrcaj, uspio sam da se ukrcam na brod kao kadet mašine 2013. godine na kompaniju Mitsui Osk Lines preko agencije Azalea iz Bijele, koja nas je stvarno profesionalno pripremala za prvi ukrcaj. Imali smo izuzetne obuke, posebno u vezi sa sigurnošću. Brod na koji sam otišao prvi put – VLCC MT Chokaisan, bio je brod za obuku kadeta; imali smo posebnog instruktora za kadete, tako da smo tih šest mjeseci mogli dosta da naučimo. Za prvi ukrcaj je najvažnija komunikacija, dobro poznavanje engleskog jezika i, naravno, zainteresovanost i volja da se napreduje, da pitamo, učimo, da se trudimo. Kako nam je i sam instruktor rekao kada smo prvi put došli, ne postoje glupa pitanja, samo glupi odgovori.
Drugi brod je bio MT Duqm, tu sam unaprijedio svoje znanje, pratio sam oficire i učio i trudio se što sam više mogao. Naravno bilo je i teških momenata, čovjeku nedostaje porodica, prijatelji dom, posebno što tada nije bilo interneta. Komunikacija je bila preko e-mail-a jednom dnevno ili satelitskog telefona koji je vjerujem i danas preskup. Sad većina brodova ima internet, tako da je nama pomorcima to mnogo olakšalo komunikaciju i život na brodu.
Nakon završene kadeture, polagao sam i dobio licencu za trećeg oficira stroja, a pošto je Mitsui u tom trenutku imao dosta kadeta koji su čekali prvi ukrcaj i rekli su nam da može potrajati, odlučio sam da apliciram kod drugih kompanija. Prošli su mjeseci i u nekim trenucima sam gubio nadu, jer su svi tražili oficira sa iskustvom, a ja to nisam imao. Uglavnom, krajem januara 2015. godine, dobio sam e-mail od kompanije NCL i njihovog recruitera, odradio intervju i odmah su mi ponudili posao jer im je hitno trebao treći oficir mašine na jednom od brodova. Mojoj sreći u tom trenutku nije bilo kraja!
Sjećam se prvog ukrcaja u Barseloni, prvi put na kruzeru… posle tankera osjećao sam se potpuno izgubljeno! Prvih par dana nisam mogao da nađem put od kabine i do engine control room-a. Prve dvije nedelje imao sam handover i sjećam se da sam mislio da neću moći da pohvatam sve… bilo mi je vrlo teško, drugačija sredina, potpuno drugi sistem rada, nisam mogao da se naviknem na gvardije, nespavanje, sve je to uticalo na to da sam u određenim trenucima htio da odustanem, Ali stisnuo sam zube i uz pomoć porodice i prijatelja nastavio dalje i posle određenog vremena sam se navikao i svakim danom bio sve bolji. Shvatio sam da upravo ovakvi trenuci kad je teško, kad dajemo sve od sebe da ne odustanemo i borimo se, to su momenti kad postajemo jači, iskusniji, bolji… kako kažu, mirno more nikad nije napravilo dobrog mornara!
Krajem 2015. godine imao sam sreće jer je falio drugi oficir mašine i odlučili su mene da unaprijede, trud se isplatio. Shvatio sam da su kruzeri tip brodova na kojima želim da nastavim svoju karijeru jer se stalno nešto dešava, svaki dan ste negdje drugo, može se izaći… Na mom brodu radi 55 nacija, tako da upoznate mnogo ljudi koji imaju drugačije običaje, kulturu, karakter.
Za Norwegian Cruise Line radim evo već sedmu godinu. Prije par dana sam postao prvi oficir makine i zaista sam srećan i zahvalan što radim za jednu tako dobru kompaniju! I pored mnogo problema koje je Covid-19 donio kruzing industriji, NCL se trudio da ispoštuje svoje zaposlene. Kompanija gradi nove brodove tako da će trebati ljudi koji žele da rade na putničkim brodovima. Ljudi sa naših prostora ima sve više, dosta smo cijenjeni i nadam se da će se tako i nastaviti.
Sa većinom kolega sa Fakulteta ostao sam u komunikaciji i družimo se kad nam se putevi spoje. Na moj nagovor, par njih se odlučilo prebaciti na kruzer i prezadovoljni su uslovima i beneficijama koje imaju. Znam i par kolega koji su prešli na kruzere sa teretnih brodova, ali nisu mogli da se naviknu na taj sistem rada i života, sve je to individualno.
Najljepši trenuci u mojoj karijeri bili su kada je brod na kojemu radim posjetio Kotor i kad su moja porodica i prijatelji došli u posjetu. Takođe, pričao sam sa dosta putnika i svi su bili oduševljeni prizorom kad smo ulazili u Bokokotorski zaliv. Stvarno je to neprocjenljiv doživljaj! U tom trenutku sam bio baš ponosan! Takođe moram da spomenem da smo prošle godine par mjeseci proveli u Baru i mogu da kažem da su svi pomorci sa moje kompanije zahvalni Crnoj Gori i agenciji Allegra jer su olakšali iskrcaj i ukrcaj posade, za razliku od mnogih drugih zemalja koje nisu baš dobro tretirale pomorce tokom pandemije.
Što se tiče Pomorskog fakulteta, mislim da su naši pomorci dobro obrazovani, ali da nam fali praktične nastave. Kadeti iz Australije, na primjer, u toku svog školovanja provedu šest mjeseci na brodu, što je dobro jer onda se mnogo lakše poveže teorija i praksa. Pratim aktivnosti Fakulteta i vidim da se ostvaruju kontakti sa brodarskim kompanijama i pokušava se pomoći kadetima da nađu prvi ukrcaj, što je za svaku pohvalu, jer to je jedan od najtežih koraka na početku pomorske karijere. Zahvalan sam Srednjoj pomorskoj školi i Pomorskom Fakultetu na postavljanju temelja mog obrazovanja koje je uveliko uticalo na tok moje karijere. Želim takodje da podsjetim da su pomorci neki od najboljih ambasadora naše zemlje svuda u svijetu, radom trudom i zalaganjem predstavićemo je u najboljem svijetlu kako i zaslužuje!”
Miloševi profesori bi uz njegovu priču dodali da su zahvalni i ponosni, ne samo zbog toga što su Miloši i brojne njegove kolege naši najbolji ambasadori, već i zbog toga što i dalje sarađuju i sa Fakultetom i sa svojim kolegama i što pomažu i pružaju podršku jedni drugima. I ova priča je dio te saradnje i trajne veze koju želimo da održimo sa svojim studentima i kojima želimo dalje uspjehe u karijeri i ličnom životu i mirno more!
/Pomorski fakultet Kotor/
