Tijana Grumić: Program 31. KFPD je veoma uspješan – nema nijedne predstave koja djeci podilazi, potcenjuje ih ili iznosi pred njih problematične stavove i ideje
Poslednjih nekoliko godina dramaturškinja Tijana Grumić iz Beograda sa velikim zadovoljstvom prati Kotorskog festivala pozorišta za djecu, ali su njene predstave prvi put izvedene u ovom 31. festivalskom zdanju- i to ne jedna, nego tri. Predstavila se kao sjajna autorka tekstova ili dramatizacija za predstave: “Mogućnost zabavljanja kod ptica”- u izvedbi BITEF teatra, “Mulan”, produkcija Pozorišta za decu i mlade Kragujevac i “Snežna kraljica” Malog pozorišta “Duško Radović”. To je lijepa prilika da kroz tri različita djela dopre do dječijih srdaca i na taj način utiče na formiranje njihovih ličnosti. Ovako značajan prostor koji je Tijani Grumić ustupila selekcija festivala upućuje na to koliko cijene njeno stvaralaštvo, a za nju to, kaže, „predstavlja veliku čast i zadovoljstvo, ali na neki način i odgovornost“.
-Zanimljivo je što su ti tekstovi međusobno vrlo različiti, pa su samim tim i predstave različite i obraćaju se raznovrsnoj publici, te svako u njima može pronaći nešto što mu je interesantno, kaže u intervjuu za Boka news Tijana Grumić, predavačica na Katedri Dramaturgija pri Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu.
Učestvovali ste u okruglim stolovima Festivala – da li je došlo do konkretnih zaključaka? Dugi niz godina se samo priča na temu formiranja pozorišta u Kotoru, ali nikako da se učini taj korak naprijed – da li je moguć prelazak Festivala u instituciju, u kojoj mjeri je održiv menadžerski tip pozorišta?
-Format okruglih stolova na ovom i drugim festivalima je važan jer je to prilika da se na njima sretnu ljudi koji bi se u drugim okolnostima teže našli na istom mestu i razmenjivali ideje. Za Kotorski festival i Kotor uopšte važno je što se uopšte pokrenula priča o osnivanju pozorišta na ovaj način, a sledeći korak ipak ne zavisi samo od entuzijazma i volje ljudi uključenih u festival, već u najvećoj meri od donosilaca odluka. Mislim da smo na oba okrugla stola ove godine izneli neke konkretne ideje, razmenili iskustva i primere dobrih praksi iz regiona i, bar kad je u pitanju pozorište, te ideje i primeri naći će svoje mesto i na jednom dokumentu koji će predstavljati zaključak svega onoga o čemu smo govorili, a koji će kao predlog biti poslat gradskom Sekretarijatu za kulturu.
Koje su to teme, forme i kakav bi trebalo da bude medijski pristup u osnivanju teatra za starije od 11 godina?
-Platforma Od malih nog(u) čija sam jedna od osnivačica ove godine, uz podršku zaklade Kultura nova iz Hrvatske, sprovodi istraživanje koje će ispitivati upravo potrebe publike starije od 11 godina, a čiji će ishod biti kreiranje jednog priručnika za pozorišne umetnike i umetnice koji žele da se bave pozorištem za ovu uzrasnu grupu. Kroz naše međusobne razgovore, nas okupljenih oko platforme, a onda i na okruglim stolovima poput ovog na Kotorskom festivalu ili nekim drugim, uvideli smo da je ovo period kada pozorišta za decu gube svoju publiku, odnosno kada ta deca ulaze u tinejdžerski period i više ih ne zanima pozorište za mladu decu, a kada još uvek nisu dovoljno zrela da prate sadržaj za mlade (tinejdžere starije od 15 godina) ili odrasle. Ovo istraživanje, koje će biti sprovedeno u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Sloveniji, zato će ispitivati i koje su to teme i šta su forme koje su njima prijemčive.
Da li se teatar u dovoljnoj mjeri i na pravi način bavi temama koje zaokupljaju pažnju i život mladih danas?
-Pozorišni stvaraoci vrlo često potcenjuju decu i mlade kao publiku i prilaze im tako što im podilaze, međutim, uvek se nađu svetli primeri predstava koje se na dobar način hvataju u koštac sa temama koje se zaista tiču mladih, koje konsultuju publiku kojoj se obraćaju i tokom stvaranja predstave, kako bi oslušnuli njihove potrebe, a onda i pravili nešto što je relevantno za njih i što im je važno. Takav način rada i dalje nije u dovoljnoj meri zastupljen na repertoarima pozorišta, ali mislim da su festivali prilika da se na jednom mestu sakupe dobri primeri rada i da iz njih mnogo dobije kako publika, tako i umetnici i umetnice koji žele da rade u pozorištu za decu i mlade.
Kako ocjenjujete program ovoga izdanja KFPD? Na čemu bi trebalo još da se poradi nakon tri decenije opstajanja i postojanja?
–
Mislim da je program 31. Kotorskog festivala pozorišta za djecu i mlade veoma uspešan budući da nema nijedne predstave koja deci pristupa onako kako sam govorila u prethodnim odgovorima, a to je da im podilazi, da ih potcenjuje i da iznosi pred decu problematične stavove i ideje. Ovogodišnje festivalske predstave su zanimljive u svom pristupu, u istraživanju jezika pozorišta, u temama koje obrađuju, estetski su relevantne i daju deci priliku da razmišljaju. Mislim da bi za buduća izdanja festivala ovakva vrsta pristupa selekciji morala biti zadržana. Osim toga, nadam se da će se u budućim festivalskim izdanjima naći i nekoliko predstava više, ali svesna sam da to zavisi od mnogo faktora na koje ljudi koji se bave selekcijom ne mogu uvek da utiču.
Šta trenutno radite, šta pišete, dramatizujete…
-Upravo sam završila prvu fazu proba za novu predstavu u Gledališču Koper u Sloveniji koju radim sa rediteljkom Sonjom Petrović, a preko leta me čeka dramatizovanje knjige Kanjec filma Vere Cenić za pozorište ,,Bora Stanković“ u Vranju. Osim toga, ono čemu se posebno radujem, jeste što će do kraja godine početi probe mog novog teksta Svet zaslužuje kraj sveta koji je ove godine pobedio na jednom regionalnom konkursu. Što se tiče festivala, nakon završenog Sterijinog pozorja na kom sam se pozorijanskoj publici predstavila dvema predstavama, i sada nakon KFPD, čeka me mali odmor do nekih sledećih festivala.
Spuštena zavjesa 31. KFPD
Nagrade za „Mulan“ i „Ronju“
Nagrada Dječjeg žirija „Dragan Radulović“ 31. Kotorskog festivala pozorišta za djecu dodijeljena je predstavi „Mulan“ Pozorišta za decu i mlade Kragujevac.
Predstavi „Ronja, kći razbojnika“ Pozorišta za djecu i mlade iz Skoplja, laureat je Nagrade žirija Grada. Svečana dodjela nagrada održana je na Ljetnjoj pozornici uz prigodan program koji su vodili Miloš Kašćelan i Irina Maliković, uz „asistenciju“ Vile Alkime, koju je animirala glumica Jelena Đukić.
Djevojčica Djeljana Ibraimi vratila je ključeve grada lokalnoj samoupravi, ispred koje ih je preuzeo Nebojša Ševaljević, potpredsjednik Opštine. Prisutnima se obratila Tatjana Kriještorac, sekretarka Sekretarijata za nkulturu, sport i društvene djelatnosti, koja je Goranu Jovanoviću, predstavniku Fondacije „Budi human“ uručila poklon-vaučer sa 8 189, 73 eura, prikupljenih tokom Festivala od naplate ulaznica.
Predstavom „Pjeva mi se pjesma: Orkestra Pokoloka“ u izvedbi Teatra Poco Loco iz Hrvatske, spuštena je zavjesa 31. KFPD.
M.D.Popović
Foto: Portret Tijana Grumić- privatna arhiva
Fotografije sa predstava „Mogućnost zabavljanja kod ptica“, „Snežna kraljica“ i „Mulan“: Krsto Vulović
