29.4 C
Kotor

Slušaj online radio

Prilog o Crnoj Gori – Naši ljudi, priroda i kultura okom kamere ARD TV

Sa snimanja na Njegušima

Prilog o Crnoj Gori prikazan 23. aprila u emisiji „Evropa magazin- Zapadni Balkan“ za gledaoce u Njemačkoj, sada ekskluzivno za pratioce/pratiteljke portala Boka news

Naši ljudi, priroda i kultura okom kamere ARD TV

Pratioci i pratiteljke portala Boka news imaju priliku da pogledaju emisiju „Zapadni Balkan“ u čijem prvom dijelu je prilog koji se odnosi na prilike u Crnoj Gori. U snimanju su 22. marta učestvovali volonteri PD „Vjeverica“, simulirajući pješačenje od Kotora do Lovćena. Emisiju je osmislio Nikolaus  Neumaier, direktor ARD-ja za Jugoistočnu Evropu sa sjedištem u Beču, a vodio Markus Prajs, u saradnji sa vrsnim novinarom Zoranom Ikonićem, šefom dopisništva ARD-a u Beogradu, koji nam je, nakon prikazivanja 23. aprila na prvom programu njemačke televizije ARD-TV u emisiji „Evropa magazin“, poslao i link na kome možete pogledati cijelu emisiju.

 U okviru tog polučasovnog magazina su obrađene četiri priče iz Crne Gore, Albanije i Makedonije, koje se tiču budućih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ljubaznošću Ikonića naši pratioci mogu da pročitaju i prevod sadržaja priloga o Crnoj Gori.

Zoran Ikonić: UKRATKO O EMISIJI „ZAPADNI BALKAN“

Film / emisija o Zapadnom Balkanuje rađen(a) je kao neka vrsta putopisa jednog od vrlo popularnih voditelja (Markus Preiss – Markus Prajs) na Njemačkom javnom servisu ARD. Tome je pridodato nekoliko (dopisničkih) priloga iz svake od zemalja koju je Markus posetio, osim Srbije i Kosova. Kako će na jesen ove ili na proleće sledeće godine da se radi zasebna emisija o Srbiji – njoj i Kosovu je u ovoj emisiji posvećeno najmanje vremena.

Markus u našem filmu agira iz perspektive prosečno obaveštenog Nemca koji o regionu zna vrlo malo, a i to što zna je najčešće na nivou klišea.

Džombasti putevi, očaravajuća lepota – moji prvi utisci o Zapadnom Balkanu.

Region na jugoistoku Evrope o kojem znamo veoma malo, osim da se njegovim najvećim delom nekada prostirala Jugoslavija.

00:29 – 00:40

Krenuli smo na ovaj put da saznamo malo više o ljudima ovog regiona, njihovim stremljenjima, konfliktima ali i sjajnoj kuhinji koja ima da ponudi znatno više od ćevapčića.

ZAPADNI BALKAN

00:50 – 01:18

Šest zemalja pripada Zapadnom Balkanu: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Kosovo. Ovde živi 18 miliona ljudi i svi oni žele u EU.

Zemlja koja se ponajviše približila tom cilju je Crna Gora – ujedno i početna stanica našeg putovanja. Zemlja koja ima stanovnika otprilike koliko i Štutgart ali kroz koju prolazi jedna od najspektakularnijih pruga Evrope.

01:27 – 01:38

Na put krećemo iz Kolašina, gradića u brdima. Naš cilj: Bar, na Jadranskom moru. Već nakon nekoliko kilometara – krajolik koji vas ostavlja bez daha.

01:43 – 01:51

Prolazimo kroz kanjone u kojima je sniman Džejms Bond i preko najvišeg železničkog mosta Evrope.

02:00 – 02:21

Naša sledeća stanica je Podgorica, glavni grad Crne Gore i tamo će mi se priključiti moj kolega Nikolaus Neumaier (Nikolaus Nojmajer). On godinama izveštava sa Zapadnog Balkana i jednom prilikom mi je rekao da u CG postoji nešto što bi se moglo nazvati „svetom obavezom svakog Crnogorca“. Potrebno je naime da se poseti jedno posebno mesto koje se nalazi na popriličnoj visini – tamo gore.

Nojmajer i Ikonić

NAŠ PRILOG

02:24

Na trgu ispred katedrale u Kotoru okupila se jedna grupa planinara. Danas planiraju nešto posebno. Žele da se popnu na Lovćen, mitski vrh Crne Gore. Da bi se prevalio ovaj put potrebno im je najmanje šest sati. Polazi se iz Starog grada na obali i prevaljuje se uspon od 1600 metara. Gore na vrhu se nalazi mauzolej Petra Petrovića Njegoša, vladike i pesnika, najvažnije figure crnogorske samosvojnosti. „Dužnost“ svakog Crnogorca je da se uspenje do Njegoševog mauzoleja makar jednom u životu.

Izjava Petre Raičević, koja prvi put pješači do Lovćena

02:59 – 03:08

Nikada do sada nisam bila na Lovćenu. Sprečavale su me obaveze, majčinstvo, posao. Ovo mi je prvi put da idem gore i jako sam uzbudjena zbog toga.

03:16 – 03:30 – 03:43

U planinskom selu Njeguši na nadmorskoj visino od 800 metara Vido Batričević proverava svoje blago, delikates po kojem je ovo selo poznato – Njeguški pršut.

U Crnoj Gori nema nikoga ko ne poznaje ovo selo. Ovde je rodjen čovek čiji grob naši planinari danas pohode. Osim po Njegošu, selo je poznato i po svom pršutu. Gde god da vidite da se penje dim – znajte da se u tom domaćinstvu suši i proizvodi Njeguški pršut.

Izjava Vida Batrićevića, domaćina sa Njeguša

03:51 – 04:07

Ovo je tradicija ove kuće i ovog sela. Ništa ja tu nisam izmislio – samo sam nastavio ono što su započeli moji preci. To je postao naš porodični biznis od koga može da se živi sasvim lepo.

04:08 – 04:29

Naši planinari su u medjuvremenu prešli polovinu svog puta. Nedaleko od njih prizor ostavljenog otpada u prelepoj prirodi. Rasprostranjen problem na celom Balkanu, na žalost i u Crnoj Gori. Pri tome je CG toliko ponosna na svoje lepote da je potreba očuvanja prirode inkorporirana u njen ustav.

04:31 – 04:37

Uspon postaje strmiji, krajolik kamenitiji – ovaj predeo pripada nacionalnom parku.

04:43 – 05:12

Odmorište sa čuvenim pogledom na Bokokotorski zaliv. Razgovor se poveo oko pitanja da li CG može i traba uskoro da postane članica EU.

Igor: Dobro nam je ovde. Treba li nam EU uopšte? Pogledaj samo – ljepota Božja.

Mirjana: Mi smo već u Evropi, svuda tragovi Austrougarske, Venecije, mi smo UNESCO, svuda šarolikost. To je Evropa.

05:13 – 05:20

Dole u Njegušima Vido bira pršut za uveče. Naši planinari su naumili da svrate kod njega da se okrepe.

Izjava Vida Batrićevića

05:22 – 05:40

Domaći pršut od dvije godine. Na njemu se lepo vidi zaštitni sloj plesni. Ona ga štiti kao penicilin. Ona mu daje taj specifični ukus i miris – kad se jede daje mu posebnu aromu.

05:42 – 05:54

Poslednji metri do cilja. Na vrhu mauzolej i vidikovac. Odavde se pogled pruža na skoro celu Crnu Goru. Jedna od centralnih tačaka ove zemlje.

06:00 – 06:10

„Povečerje“ kod Vida. Domaćin gostima pripoveda o generacijskoj tradiciji pršuta u njegovom domu i poslužuje ih pršutom i sirom. Kraj jednog lepog dana.

Film se nastavlja razgovorom u vozu

Nikolaus se u Podgorici pridružuje Markusu u vozu za Bar.

06:12 Hej Markuse, zdravo Nikolaus

06:17 – 06:23

Markus Preiss: Crna Gora je, koliko čujem, najdalje odmakla na putu priključenja EU. Jesu li Crnogorci i dalje najbolji u „odeljenju“?

06:23 – 06:47

Nikolaus Neumaier: Da, i dalje su ispred ostalih ali ni njihov put nije bio bez prepreka. Ne trabe zaboraviti da su protiv još uvek aktuelnog predsednika koji je nedavno izgubio izbore nakon trideset godina vlasti svojevremeno vodjene istrage zbog navodnih kontakata sa mafijom i učešća u krijumčarenju cigareta. To medjutim nije neka crnogorska osobenost. U susednoj Albaniji je bilo slično. Ceo region pokazuje deficite.

06:49 – 07:34

Markus: Mi ovde govorimo o broju stanovnika koliki ima otprilike Holandija. Nisu mogli da žive u jednoj zemlji, svi su hteli da postanu samostalni i ističu do ekstrema svoj identitet. Zašto su ovde ta identitetska pitanja toliko izražena?

Nikolaus: Ceo region je sklon nacionalizmu pri čemu religija igra značajnu ulogu. Mesto rodjenja odredjuje tvoju nacionalnu i versku pripadnost. Pri tome već tvoje ime najčešće otkriva da li si pravoslavac, musliman ili katolik. Ova tema i podela je naročito izražena u Bosni i Hercegovini. Ovde vlada stalno nadmetanje o tome ko je najvažniji „igrač“ u zemlji ili najvažniji igrač na tom malom igralištu koje se zove Balkan, što često dovodi do apsurdnih svadja.

07:34 – 07:41

Markus: Ako se svi tako grčevito drže svojih identitea, ako svi toliko insistiraju na samosvojnosti – zašto onda hoće u EU?

07:42 – 07:54

Nikolaus: Novac!? Mnogi mladi ljudi nemaju perspektivu u ekonomskom smislu i zbog toga odlaze. Oni u EU vide motor koji može da generiše bolje uslove života,investicije,  stvaranje bolje poslovne klime.

08:00 – 08:25

Markus: Šta EU dobija ulaskom prijemom ovih zemalja u svoje redove?

Nikolaus: Najveća dobrobit za EU je mir na Balkanu. „Bure baruta“ ili burad baruta bi ostala bez fitilja.

Sa druge strane, što možemo videti i tokom ovog putovanja – reč je o zemljama sa fantastičnim turističkim potencijalom. Mir je, pak, preduslov za korišćenje tog potencijala.

08:38 – 08:53

Dolazak u Bar – poslednja stanica

Naseobina koja datira još iz rimskog doba sa utvrdjenjem iz srednjeg veka i Jadranskim morem nedaleko od njenih zidina. Upravo tu se opraštamo od Crne Gore.

08:55 – 08:59

Markus zaranja ruku u vodu i kaže:

„17 stepeni. I nije tako loše za april.“

https://www.ard-wien.de/

Najčitanije