Jedna od malobrojnih tradicionalnih ribarskih družina u Boki kotorskoj prije dva dana iz ribolova se vratila skoro praznih ruku, jer od ulova jedva da je bilo dvije gajbe ribe. Mukotrpno izvlačenje mreža konopima sa obale na pet posti tokom jutarnjih sati nije urodilo plodom, jer su mreže bile skoro prazne.

–Malo sarduna, sardela, jedna sipa, par labrica, to je sve što smo ulovili, jedva dvije gajbe, a izvlačili smo mreže na pet posti, kažu ribari sa Mula, ne krijući razočarenje, ali i ne gubeći volju da ponovo okušaju ribarsku sreću. Na pitanje kakva je perspektiva privrednog ribolova u Crnoj Gori odgovaraju: „Eto, vidite i sami po praznim mrežama”. Izlaze u ribolov svakoga dana, postavljaju mreže poslije podne, zatim ih sutradan zorom izvlače, plaćaju gorivo za barke, za auto koje ih prati sa kopna, obnavljaju stare mreže, nabavljaju dozvole, troškovi idu, a ulova nema, pa nema ni prihoda.

– Nadamo se ipak da će novi zakonski propisi u skladu sa evropskim normama u ribarstvu biti podsticajni i za domaće ribolovce, posebno za tradicionalne družine u Boki da mogu da zarade svoj hljeb ribajući „na ferale” u zalivu i „na parangale” na otvorenom moru- kažu ribari.

I u zalivu Bigove mnogo je manje ribe nego što je uobičajno za ovaj period godine, saglasni su tamošnji ribari. Iako je za dobar ulov potrebno i malo ribarske sreće, u mrežama, ističu, nema male ribe, prije svega bukve.

-Sada je vrijeme male ribe koja je trebala početi oko 15. januara, ali još uvijek nije, što me čudi. Sva riba kasni, to jest ne pojavljuje se. Nema bukve, palamide, tunića, filuna. Primjera radi, u ovom periodu lani lovio sam od 50 do 100 kilograma bukve dnevno, a sada je apsolutno nema. Neznam šta je u pitanju, jedino ako korona nije i u moru, u šali kaže Stanko Lazarević, jedan od nekolcine registrovanih ribara.

Smatra da je ipak u pitanju loše vrijeme, jer je u januaru bilo mnogo kišnih dana.

Prije par dana je, kaže, na parangale ulovio svega tri pešikana, nekoliko kokota i desetak kilograma luca.

-Ulov se smanjio, a ne znam pravi razlog – dodaje Lazarević koji se u aktuelnoj situaciji pandemije korona virusa, kada su restorani često zatvoreni, na razne načine snalazi da proda svoj ulov.

-Restorani koji su nam bili glavni za plasman ulova, sada rade u skraćenom radnom vremenu, sa manjim brojem gostiju ili su zatvoreni, pa snalazimo kako znamo i umijemo da ribu prodamo. Uglavnom je prodajemo po selima, zatim prijateljima, ali stalni otkup nemamo – naglašava Lazarević, a na pitanje da li u zalivu ima krivolovaca koji ribu love uz pomoć dinamita, odgovara da ih „trenutno nema”.

Za akvarijum “Boka” obezbidio pešikana od oko metar

Osim veće barke „Danijele” kojom češće izlazi na more, u posjedu Stanka Lazarevića je i drvena barka „Spasoje” koja je u Boku uplovila 1914. godine.

-Barkom „Spasoje” ribao je moj otac. On je preminuo, a ta barka i dalje postoji. Njom rijetko izlazim na more, čuvamo je i održavamo kao neku porodičnu tradiciju, pa će možda nekada da je koristi moj sin – kaže Lazarević koji je za akvarijum „Boka”, čije naseljavanje morskim organizmima je u toku, a otvaranje predviđeno za april, obezbijedio mladog pešikana dužine oko metar.

– Nakon što sam ga ulovio, držao sam ga u velikoj posudi u morskoj vodi, dok nisu došli iz Instituta da ga preuzmu. Nadam se da je nastavio svoj život. Pešikan je inače jedna vrsta ajkule, ali jestiva, koja može narasti i do dva metra- objašnjava Lazarević.

/M.D.P.- B.M./