Žičara Kotor – Lovćen – foto Roko Stjepčević Boka News
Sekretarijat za razvoj preduzetništva, komunalne poslove i saobraćaj Opštine Kotor pokrenuo je sajt www.investinkotor.me, namijenjen privredi i investitorima.
Izrada sajta, odnodno platforme za privredu i investitore, planirana je Programom razvoja preduzetništva i Strategijom zapošljavanja Opštine Kotor od 2021. do ove godine.
– Osnovni ciljevi ovog projekta su da informišemo građane, privredu i investitore o mogućnostima i potencijalima za poslovanje u Opštini Kotor, unaprijedimo saradnju svih aktera koji su uključeni u proces lokalnog ekonomskog razvoja i unaprijedimo javno-privatni dijalog – navodi se u obavještenju na sajtu te lokalne samouprave.
Da bi sajt “zaživio”, kako su dodali, potrebna je saradnja svih ključnih aktera na lokalnom nivou.
– Stoga očekujemo sugestije od privrede, posebno u djelu informacija za koje smatraju da treba da budu dostupne na sajtu, kao i konkretne predloge za unapređenje poslovnog ambijenta – rekli su iz opštine.
Veče sjećanja na velikog muzičara Dragoljuba Đuričića biće održano sutra u 20 sati u hercegnovskoj Dvorani Park. Programom iz dva dijela obilježiće se tri godine od njegove smrti.
U prvom dijelu programa pod nazivom “Veče na velikog čovjeka” biće emitovan dokumentarni film Bobana Jovanovića u kome će o Dragoljubu Đuričiću govoriti Vlatko Stefanovski, Bodan Arsovski i Kokan Dimuševski ( Leb i sol), Žika Jelić (JU grupa) Rambo Amadeus, Bilja Krstić (Bistrik), Petar Peca Popović rok novinar Ivan Ivačković rok novinar i kum Dragoljuba Đuričića Boban Jovanović, novinar i producent dr Aleksandar Ljuboja, ljekar koji je proveo posljednje dane pored Dragoljuba.
U drugom dijelu programa biće održan koncert Kokana Dimuševskog pod nazivom „Sjećanje na velikog čovjeka“. Kokan Dimuševski je svirao zajedno sa Dragoljubom u grupi Leb i SoL, a prošle godine je objavio solo album koji je hrvatska kritika proglasila za „Najbolju Jazz ploču stoljeća“ na kom za nalazi kompozicija „Rememberance of a great man” posvećena upravo Dragoljubu Đuričiću.
Dvodnevna vježba kojom je simulirana reakcija na zagađenje Jadranskog mora održana je ove sedmice u Baru u okviru petog sastanka za izradu Sub-regionalnog plana za reagovanje na zagađenje Jadranskog mora.
Vježba je sprovedena u organizaciji REMPEC-a (Regionalnog centra za reagovanje na zagađenje Sredozemnog mora), a održana je u Baru. Scenario je podrazumijevao zagađenje u teritorijalnim vodama Crne Gore, a vježba je podrazumijevala reakciju i aktivaciju plana Uprave pomorske sigurnosti i upravljanja lukama u slučaju eventualnog zagađenja mora i mogućih posljedica.
“Za Crnu Goru je od velikog značaja da učestvuje u kreiranju i impelmentaciji sub-regionalnog plana. Izrazio bih veliku zahvalnost svim državama učesnicama na nesebičnoj razmjeni znanja i iskustava i nadamo se da ćemo u budućnosti nastaviti ovako lijepu saradnju sa ciljem zaštite Jadrana od zagdjenja”, kazao je Haris Husić, v.d. direktora Uprave pomorske sigurnosti i upravljanju lukama, koji je istakao važnost saradnje država Jadranskog mora u projektima od zajedničkog značaja.
Vježba
Projekat izrade plana podržale su sve jadranske države, a finansirala ga je Vlada Italije.
Pored Crne Gore na vježbi su učestvovali i ostale zemalje koje okružuju Jadransko more i to Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija i Italija.
Vježba je trajala dva dana, dok je treći dan bio posvećen njenoj analizi kao i reviziji Sub-regionalnog plana koji podrazumijeva bližu saradnju među državama u slučaju zagađenja mora.
Ispred Ministarstva saobraćaja i pomorstva, vježbu je otvorio državni sekretar Pavle Tripković.
Otvaranje muzeja holokausta Foto: Piroschka van de Wouw / REUTERS
Izraelskog predsjednika, koji je u nedjelju stigao u Amsterdam na otvaranje Nacionalnog muzeja holokausta, dočekali su propalestinski prosvjednici tražeći hitan prekid vatre između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.
Demonstranti su na trgu nedaleko od muzeja izvikivali “Nikada više je sad” i “Prekid vatre odmah”, ističući palestinske zastave i transparente na kojima je pisalo “Židovi protiv genocida” i “Unuk osobe koja je preživjela holokaust kaže: Prekinite holokaust u Gazi”.
Grupa koja se zalaže za ljudska prava Amnesty International oko muzeja je postavila znakove za obilazak kojima su Herzoga usmjeravali prema zgradi Međunarodnoga suda pravde (ICJ) u Haagu.
Nizozemska židovska anticionistička organizacija Erev Rave, koja je organizirala prosvjed u suradnji s nizozemskom Palestinskom zajednicom i Socijalističkom internacionalom, rekla je da, premda poštuje sjećanje na žrtve holokausta, ne može stajati po strani dok se nastavlja rat u Gazi.
Suočen s međunarodnim kritikama kada je posrijedi kampanja koju vodi, Izrael ističe da ta zemlja nije započela rat te da čini sve što može kako bi se civilne žrtve svele na minimum. Istodobno optužuje Hamas za sukobe u gusto naseljenim područjima.
Herzog je, prije nego što je postao predsjednik, a riječ je uglavnom o ceremonijalnoj ulozi, bio čelnik izraelske Laburističke stranke koja je kroz povijest zagovarala mir s Palestincima.
Uprava muzeja medijima je rekla da je Herzog na otvaranje muzeja holokausta pozvan prije Hamasova napada i prije izraelske ofenzive na Pojas Gaze koja je nakon toga uslijedila.
Njemački nacisti su za vrijeme Drugoga svjetskog rata pobili šest milijuna Židova. Moderni Izrael osnovan je 1948. kao sigurno utočište za njih.
U nedjelju bi se s Herzogom trebao sastati nizozemski kralj Willem-Alexander.
Čitaoci našeg portala, odlučili su javno pitati nadležne iz Agencija za izgradnju i razvoj Herceg Novog kada će na red doći asfaltiranje ulice u Velji Vinogradi u Zelenici, s obzirom da već godinama imaju samo obećanja.
“Godinama obećavaju da će ulicu asfaltirati. Naravno da je sve ostalo na praznim pričama, nadležni nisu u stanju da zakrpe rupe u ulici koja je veoma frekventna svakog dana. Mještani svakodnevno lome automobile a pješaci rizikuju da se povrijede jer nemaju kuda da prođu od rupa koje su svaki dan sve šire i dublje. Ovo je više nego sramota da u 21-om vijeku smo došli do toga da pričamo o krpljenju rupa koje bi trebalo da budu sastavni dio minimalnog održavanja puteva, a kamoli obnova ulice koja je jedna od najgorih u Zelenici!” – poručuju mještani.
Zelenika – foto čitaoci
Svjedocimo smo da Agencija za izgradnju i razvoj Herceg Novog u prethodnom periodu obnovila brojne lokalne puteve i ulice ali nikako i ovu našu koja je u izuzetno lošem stanju, o čemu svjedoče fotografije koje smo priložili, poručili oni.
Prof. dr Miodrag Ostojić kardiolog, čovjek blistave karijere i besprekorne biografije redovni član Srpske Akademije Nauka i Umjetnosti, profesor na američkom univerzitetu, rukovodilac Kardiologije u Kliničkom centru Srbije, radio i na Institutu za kardiovaskularne bolesti na Dedinju, ordinira na Klinici Konzilijum u Podgorici, autor brojnih stručnih knjiga i radova.
Profesor Ostojić čitava ljeta i svaki slobodan trenutak provodi u Budvi i Krimovici sa svojom porodicom.
Profesore Ostojiću, kako ste poslali ljekar kako ste odlučili da se time bavite?
Ja sam generacija odmah posle rata, kada je biti doktor bila velika stvar, ne biti professor, nego terenski doktor. Meni je majka to razvila, kada terenski doktor uđe kod nas u stan, mali stan na mansardi u Džordža Vašingtona 32 u Beogradu, “u krugu dvojke”, to je kao da je ušao Bog. Kasnije se desilo, kada sam imao deset godina da sam oboleo od reumatske groznice, to je od bolesti krajnika i bakterije streptokok, bole zglobovi ali ujeda srce. Išao sam često na kontrole kod kardiologa i tako, polako, od ubačenog tog velikog poštovanja prema profesiji lekara, znao sam već kao desetogodišnjak, već u osnovnoj školi da ću ja biti doktor. Dugo sam u medicini i neke platforme sa kojih sada nastupam su dva medicinska fakulteta, Medicinski fakultet 1971.godine, Fakultet u Banja Luci od 2015. I dve Akademije nauka, dopisni sam član od 1999. inostrani dolazim sa dve platforme.
Bavili ste se šahom i šah je imao veliki uticaj na to da postanete ljekar. Objasnite nam tu vezu, šah i medicina.
Šah je bio neki moj tajni saveznik, jer šah te uči koncentraciji i strpljivosti, u šahu postoji strategija, što je bitno u životu, ali i taktika, vrlo su važne ideje, gde raspoređuješ svoje snage. Šah je jedna jako poštena igra jer pobeđuje bolji i nije važno šta su ti otac, majka, kakvog si materijalnog stanja, tako da, igrajući šah, još od pionirskih dana naučio sam, kada me je otac odveo u Dom armije u Beogradu, na trećem spratu je bio Šahovski klub “Partizan”, kasnije sam igrao u omladinskoj reprezentaciji, na omladinskim prvenstvima. Kada sam upisao fakultet, 1965. Igrao sam na Omladinskom prvenstvu u Groningenu, gde sam bio treći, što je za mene veliki uspeh. Šah te uči nečemu što ti je važno u životu, od poštenja do truda, a i ono što je vrlo važno, u šahu naučiš da ceniš i boljeg od sebe i uvek želiš da se družiš sa boljim od sebe, jer tako sebe poboljšavaš.
Radeći ovaj posao kako sam ga ja radio na tri polja koja su usko vezana, to je zdravstvo, da lečimo bolesnike, odnosno, da preveniramo da oni obole, što kaže naš narod, bolje sprečiti nego lečiti, u vezi toga je da učimo i da imamo naslednike, to je edukacija i zato sam i postao professor na Medicinskom fakultetu i treće, to je naučno-istraživački rad. Danas i nema toliko želje kao što je postojala u moje vreme da se uđe u tu edukaciju da postaneš asistent, docent, profesot, a to je vrlo važno zato što poboljšava i tvoju sposobnost da lečiš bolesnike. Osnovno je da bi ušao u tu edukaciju i naučno-istraživački rad da pratiš svoje bolesnike, ne sad si ga pogledao i on se izgubio. Ja posedujem čitavu bazu podataka skoro svakog ko je bio kod mene imam telefon, telefon komšije i ako mi se ne javi, ja se javljam njima. Da vidim da li je taj čovek dobro, jednostavno da li je živ. Tako da u tom trostrukom igranju, ja bih rekao da je to jedno igranje, ako tebi to nije igranje, onda to ne možeš da radiš. Znači, pacijent, edukacija, naučno-istraživački rad jedno vuče drugo.
Vi ste professor na univerzitetu u Americi, jesu li bolji naši student ili američki? Kome radije prenosite znanje?
Mi smo, da ne zvuči rasisitički jedna vrlo pametna nacija, pametna grupa ljudi. Svi naši student koji su otišli u Aeriku dobro su prošli. Razlikuju se sistemi edukacije. Tamo je sistem edukacije takav da je student stalno na poslu. Od ujutru do uveče. Za ručak, dobije besplatan ručak, ali tu, dok jede on ima neku konferenciju, odnosno prikaz slučajeva, najnovije stvari, onda, popodne ima užinu, a za to vreme mu prikazuju šta je bilo u Sali za kateterizaciju. Ujutru ima opet neku užinu, tu mu prikazuju šta je bilo u eho-kardiografskom kabinetu. Znači, rad tamo je na neki način organizovaniji i zato tamo kad neko samo upiše medicinu, on može kod banke da dobije kredit za kuću jer se zna da će taj čovjek završiti nešto jako vredno i zarađivati vredno. Ti fakulteti koštaju. Najgore dve stvari koje mogu da se dese Amerikancu je da treba da školuje decu i da se razboli. To košta. Međutim, tamo najbolji studenti su oslobođeni dosta tih plaćanja, sportisti.. Imamo masu naših mladih studenata koji su dobri sportisti i koji su dobili stipendije na tim čuvenim fakultetima od Čikaga, Jejla, Prinstona, Harvarda, Hjustona… gde god zagrebeš naći ćeš nekog našeg čoveka. Sad jedna moja doktorantkinja bivša koja je završila i odbranila taj doktorat ide na Mej kliniku i ja sam tamo video da li neko može da joj pomogne od naših ljudi, znate koliko ima naših ljudi na Mejo klinici, fantastično. Ima čovek koji je zaista svetska klasa, Ognjen Gajić, pulmolog, on je pomogao da ta moja bivša doktorantkinja tamo ode. Tako da nas ima svuda i da hoćemo da pomognemo jedni drugima.
Vi ste autor brojnih stručnih radova, publikacija, knjiga.. između ostalog ste napisali knjigu “Stres i iznenadna smrt”, recenzent ste bili u knjizi “Iznenadna smrt u sportu”, možete li da nam kažete kako stress može da dovede do smrti i kako dolazi do iznenadne smrti u sportu?
Budući da sam se bavio skoro svim oblastima u kardiologiji posvećivao sam se i sportistima. Jedno vreme sam čak šef zdravstvenog stručnog štaba FK “Crvena Zvezda”. Tu me nisu najbolje razumeli, ali ja sam bio jedan od retkih koji nije tražio te karte za utakmice, jer mene više interesuje tenis i košarka i igrao sam i šah, ali sam se posvećivao tim sportistima, pisao sam o tome članke. Tu su moguća dva scenarija. Jedan je da imaš izvesne urođene sklonosti ka iznenadnoj srčanoj smrti. Postoje takozvana strukturna oboljenja takozvane hipertrofične miokardiopatije gde srčani zid zadeblja i onda je podložniji aritmijama, jer je iznenadna srčana smrt uglavnom aritmijska. Javi se aritmija, srce počne da radi jako brzo, 400, 500 otkucaja u minuti, nema vremena da se napuni, samo treperi i onda ako neko ne masira ili se uradi elektro-šok čovek umire. To je jedan aspect, drugi je da može da dođe do virusnih miokardiopatija.
Dr Ostojić
Zašto je kod nas toliko veliki broj srčanih bolesti, šta dovodi do srčanih bolesti?
Mi smo jedno vreme bili treći u svetu po broju srčanih oboljenja, pogotovu ishemijske bolesti srca u odnosu na broj stanovnika. To je ono kada se srčane arterije suze, zapuše i čovek dobije srčani udar. Šezdesetih godina vrlo malo smo oboljevali, a onda smo eksponencijalno, do nekih, tamo devedesetih i nastavili do 2000. Da to podižemo. Tu je došlo do poremećaja, naročito u stilu života. Kod nas je stres bio jako prisutan, stres na poslu, stres u društvu, stres u porodici, pušenje je dost bilo zastupljeno, a i dalje je zastupljeno, nepravilna ishrana… Mi smo od jednog ruralnog društva prešli u jedno urbano društvo, ipak je u seoskim uslovima ishrana bila daleko pravilnija, gojaznost, šećerna bolest, znači svi ti faktori rizika su doveli da mi oboljevamo znatno više nego ranije.
Koliko je naše zdravstvo moglo to da prati? Koliko smo mi u korak sa svetom išli?
Što se tiče te prevencije, bolje sprečiti nego lečiti, mi smo tu malo zaostajali, ali što se tiče lečenja samih posledica, kad neko dobije srčani udar, mi smo, na primer u Kliničkom centru Srbije gde sam ja dugo bio rukovodilac, uspeli da uradimo te, takozvane brze “vodoinstalaterske” arterije. Kada se dogodi srčani udar, zapuši se jedna arterija, kao cev u vodovodnoj mreži. Mi smo brzo, u roku od sat uspeli da skupimo tim, kroz nogu, ruku uđemo i to otpušimo i to je spasavalo živote. Mi smo jedno vreme bili klinika sa najvećim brojem takvih pacijenata u svetu, 1.500 godišnje. Jedan Novosibirsk koji zauzima veliku oblast bio je negde blizu nas, oko 1.200. Znači mi smo uspeli da te posledice stresa, pušenja, gojaznosti, nepravilnog načina života saniramo i spasavamo ljudske živote. Ali, ključ je u prevenciji. Mi smo to radili stentovima i zato smo ušli u tu evropsku akciju “Stent za život” i bili smo među prvih šest zemalja koje su odabrane da uđemo u tu evropsku akciju. Tu smo se pokazali jako dobri, ne samo mi, ne samo doktori, ne učestvuju tu samo doktori, učestvuju i tehničari, to je čitav jedan tim, ali imali smo veliku pomoć društvene zajednice, društva, Ministarstva zdravlja, edukacije, prosvete, informacije. Mi smo išli na televizije, objašnjavali kad bolesnici da se jave, ako osete bol u grudima ili bilo šta što liči na srčani udar. To smatram mojim ličnim najvećim uspehom u životu što smo to uveli u Srbiji ito dalje i masovnije ide. Ranije smo imali u četiri grada te sale za kateterizaciju, što je koštalo oko million i po do dva miliona maraka, sada je to palo na 600.000. Sada 25 gradova ima te sale za kateterizaciju. Ima Sombor, Subotica, Leskovac, to je sada fantastično. To je bitno kada neko oseti te simptome, da se javi i da se vozi parvo u salu za kateterizaciju, nema tu mnogo razmišljanja i odma mu to vodoinstalaterski otčepljuješ. Tu je ta deviza kao što kažu ljudi “vreme je novac,”, a ovde je “vreme je mišić”, što ranije uđeš, spasio si mišić i produžio čoveku život.
A terapija matičnim ćelijama?
Da i to, mi u Srbiji smo bili među retkim zemljama sa Mejo klinikom uključeni u tu studiju i ta naša prva ispitivanja sa takozvanom drugom generacijom matičnih ćelija je bila pozitivna. Međutim, nismo uspeli da dokažemo još da ćemo matičnim ćelijama produžiti život, tako da je i entuzijazam što se tiče matičnih ćelija malo opao. Radi se sada i nekim drugim pristupima. Umjesto da se ubacuju direktno matične ćelije koje su uzimane iz ilijačne kosti, da se ubacuju izvesni produkti ćelija koji će uticati da se mišić bolje oporavi.
Akademik Ostojić
Šta vi savjetujete, kako da sačuvamo zdravo srce? Kako da se hranimo, šta je to danas zdrava hrana, Koliko da spavamo, Koliko da budemo fizički aktivni?
Stalno izlaze ti članci, kako postići neku dugovečnost i smatra se da su bitna tri, četiri faktora, imate zdravu ishranu, da ne pušite, da niste gojazni i da fizički vežbate. Što se tiče zdrave ishrane smatra se da dnevno treba da bude pet obroka i da u njima bude bar jedno 400 do 500 grama voća i povrća. Svakog jutra trbalo bi popiti sok od polovine pomorandže, jednog limuna, polovine nara, polovine grejpfruta, ali sa pulpom. Najidealnija kombinacija za doručak je ovas, ovsena kaša sa jednom čašom zelenog čaja, malo kurkume, cimeta, organskog kakaoa, možete dodati borovnice, brusnicu, lešnik, badem, orah i malo mleka. Ovas sadrži beta glucan koji je izuzetno značajan za očuvanje našeg zdravlja. On pozitivno utiče na snižavanje holesterola i na poboljšanje ukupnog imuniteta. Sada postoje preparati koji sadrže sve te sastojke, kao što je Bobeks beta glukan. Važno je imati tri puta nedeljno ribu, plava riba je zdravija nego bela, uzimati beli luk, smatra se da je to pola češnja ili 2,7 grama, uzimati badem, orah, lešnik, crnu čokoladu, nar, vino.. Ranije se smatralo da je dobro da muškarci popiju dve čaše vina, žene jednu, sada je to drastično smanjeno. Rađene su velike studije sa magnetnom rezonancom mozga i pokazalo se da, ipak, alkohol i u toj količini dovodi do raznih komplikacija, tako da je to smanjeno. Muškarci možda jednu čašu, žene pola. Od 5. februara 2023. Svetska zdravstvena organizacija iznela upozorenje da je i ta količina štetna, što znači, alcohol ne treba piti, ne samo zbog srca nego zbog drugih bolesti. Fizičko vežbanje barem 200 minuta nedeljno, tri dana ili četiri dana po sat, ili sat i po. Ranije smo rekli dovoljne su šetnje, one su dosta zdrave i dostupne svima, sada se pokazalo da je veoma važan i taj trening podizanja tegova, da rastežeš federe, da se dižeš na vratilo i za to je potrebno jedno dva puta nedeljno po trideset minuta, tako da tu nema velikih tajni.
Šta je još važno za duži život?
Smatra se da oni koji su u braku duže žive, porodični mir, porodična sreća produžavaju život bar desetak posto. I to je ta neka tajna. Naravno, čak i ako si bolestan od nečega, pokazalo se da ako se pridržavaš ovoga produžavaš sebi život. Znači, ako imaš visok pritisak uz lekove i ovo što sam naveo produžavaš život. Danas je ljudski vek produžen. Živjeti danas 85, 87 godina nije nikakvo čudo. U Srbiji je životni vek produžen nešto više kod žena nego kod muškaraca, ali mi ovde imamo stogodišnjake. Otac od mog kolege hirurga živi ovde, u Crnoj Gori, ima sto i nešto godina, sam cepa drva, tu živi sam u jednom selu. Zagađenost vazduha je jako bitna. Ako hoćeš da živiš dugo u nekom gradu, bolje je da nađeš nekog gradonačelnika koji će da drži čist vazduh i zdrav vazduh u tom gradu nego da tražiš dobrog kardiologa. Koliko je to važan faktor. Ja imam jednog svog pacijenta koga jako dugo pratim, koji je živeo ovde u Đenovićima, on je 94 godine i koga ja pratim više od 50 godina, imao je neke zdravstvene probleme, ali to smo rešili, ali zdrav vazduh, pravilna ishrana, fizičko viježbanje, 7, 8 sati spavanja, izbjegavanje stresa, kontrole, ljekovi i život može dug da bude.
Ovdje često dolazite?
Ja volim more, naročito volim naše more. Živio sam u Hjustonu, takođe na moru, pa sam bio u Galvestonu, takođe i u Kaliforniji i na Floridi, ali ne može to da se poredi. Naše more je naše more. Za mene je ovde veliki odmor i opuštanje, što je takođe jako značajno da ljudi imaju. Važno je neko vreme koje će ljudi u godini sebi posvetiti da pripreme taj imuni sistem koji je toliko važan.
Udruženje zakupaca plaža uputilo je hitan poziv premijeru Milojku Spajiću, izražavajući zabrinutost zbog situacije koja prijeti da ozbiljno ugrozi turističku sezonu. U svom apelu zakupci traže od premijera da hitno donese odluku koja bi dozvolila starim zakupcima da nastave sa obavljanjem djelatnosti do novembra, omogućavajući time Ministarstvu urbanizma, prostornog planiranja i državne imovine dovoljno vremena za pripremu kvalitetnog plana privremenih lokacija i Atlasa plaža koji, po njihovim saznanjima, nije još završen.
Kako su kazali zakupci, postoji realna opasnost da kupališta neće biti otvorena do 1. maja i da na plažama neće biti prisutni spasioci.
– Turisti već počinju da dolaze, pa je pitanje ko će preuzeti odgovornost za ovu situaciju – poručuju zakupci.
Reforma Atlasa plaža
Oni su kazali da imaju informacije da Atlas plaža, koji je Morsko dobro dostavilo Ministarstvu urbanizma, trenutno prolazi kroz značajne promjene. Oni ističu da su mnoge hotelske plaže pretvorene u javne, dok su neka kupališta, posebno u Ulcinju, podijeljena na manje djelove, tj. ,,rasparčana“ su.
Zakupci podsjećaju na sličnu situaciju koja se desila 2019. godine, kada je Vlada donijela odluku da pet budvanskih diskoteka na šetalištu radi još jednu sezonu. Oni ističu potrebu za takvom odlukom kako bi se izbjegle ozbiljne posljedice po turističku sezonu i ugled crnogorskih plaža.
– Ovom dinamikom, kada treba prvo raspisati tender za plaže, zatim za privremene objekte, a na kraju za terase, što ukupno čini 1.600 lokacija, plaže bi bile nepripremljene do sredine juna, što bi dovelo do nefunkcionisanja spasilačkih službi i potencijalno ugrozilo bezbjednost turista. U slučaju promjene zakupca, na plažama bi se pojavile mašine za uklanjanje objekata starih zakupaca. Mi smo uvjereni da premijer i Vlada ne žele takav prizor na crnogorskim plažama tokom jula – poručuju iz Udruženja zakupaca.
Kako saznaju, Ministarstvo trenutno radi na prepravljanju Atlasa Morskog dobra, dok plan privremenih lokacija još nije dovršen.
– U Atlasu, koji je napravilo Morsko dobro, postoji značajan broj kupališta koja su imala plavu zastavicu, što potvrđuje da su ispunjavala međunarodne standarde. Međutim, ta kupališta su podijeljena na nekoliko djelova, posebno se to odnose na ulcinjsku plažu, neke plaže u Budvi i neke hotelske plaže u Boki Kotorskoj. Plan privremenih lokacija završen je samo za dvije opštine, a on je preduslov za tender. Međutim, Atlas i plan privremenih lokacija treba da budu usklađeni i objedinjeni, a onda se šalju Vladi na saglasnost – poručuju zakupci.
Prema njihovim riječima, kada sve bude završeno, što se očekuje do kraja mjeseca, dokumentacija će biti poslata opštinama na saglasnost. Opštine imaju rok od 15 dana da odgovore na plan, poslije čega će dokumentacija biti proslijeđena Vladi.
– Nakon toga, Vlada treba da usvoji dokument i da odobrenje Morskom dobru za raspisivanje javnog poziva. To znači da se približavamo 15. aprilu, a tenderski postupak traje mjesec. Prema ovoj dinamici, uzimajući u obzir i 10 neradnih dana u maju, kraj tenderskog postupka se ne može očekivati prije 20. maja, možda čak i kasnije. Stranke koje su učestvovale na tenderu treba da dobiju rješenje o rangiranju nakon tri do četiri dana, te imaju rok od sedam radnih dana za žalbu. To znači da smo već ušli u jun. Nakon dobijanja plaža, zakupci moraju izvaditi dokumentaciju, uključujući odobrenje od Ministarstva ekologije i saglasnost gradskog arhitekte. Kada dobiju sve ove saglasnosti, mogu pristupiti izgradnji objekata na plažama. Međutim, u slučaju da stari zakupci ne uklone svoje objekte, što se često događa, može proći i godina dok novi zakupac ne bude u mogućnosti da preuzme posjed. Takvi slučajevi su već zabilježeni u Ulcinju, što ukazuje na to da smo već duboko ,,zagazili“ u turističku sezonu – objasnili su nam zakupci.
Oni su saznali da je jedan od planova u Ministarstvu urbanizma bio da se tender raspiše na godinu po postojećim planovima, a zatim u oktobru da se raspiše novi.
– Međutim, s obzirom na to da ti planovi nijesu detaljno izrađeni, bilo bi potrebno ponovno izdavanje saglasnosti tokom tih nekoliko mjeseci kako bi se dobila dozvola za rad. Morsko dobro tvrdi da nemaju kapaciteta za provođenje dva tendera zbog velikog broja lokacija kojih je oko 1.600 – kažu iz Udruženja zakupaca.
Srpska nacionalna aviokompanija i ove godine uspostaviće subvencionisane avio-linije od Niša i Kraljeva do Tivta.
Iz Kraljeva će letovi održavati dva puta nedjeljno, sredom i petkom, od 19.juna do 13.septembra.
Iz Niša do Tivta, Air Serbia će letjeti svake srede i subote od 19.juna do 14.septembra. Sem ove direktne linije, Niš i Tivat su i van ovog termina povezani avio-linijom preko Beograda.
Najniže očekivane cijene karata za direktne letove iz Kraljeva i Tivta biće oko 50 eura.
O subvencionisanim linijama Republike Srbije
Postupak javne nabavke za izbor najpovoljnijeg ponuđača koji će u naredne četiri godine obavljati avio-prevoz na ukupno 10 linija u javnom interesu sa aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu i “Morava” u Kraljevu je okončan u decembru prošle godine i tom prilikom je određeno da izabrani ponuđač bude Air Serbia.
Ovaj tender za linije iz Niša i Kraljeva, obuhvata već postojeće destinacije, uključujući Frankfurt (Aerodrom Hahn), Keln, Ljubljanu, Istanbul, Beograd, sezonske linije do Atine i Tivta, kao i letove iz Kraljeva za Istanbul, sa sezonskim letovima do Tivta i Soluna.
