Žene u crnom i ANIMA će, u znak sećanja na žrtve zločina počinjenih u Dubrovniku prije trideset godina, održati 6. decembra 2021. godine, akciju u Beogradu i Kotoru. Akcija pod nazivom “Pamtimo ubijanje grada i ljudi”, izvodi se istovremeno u Kotoru (Trg od oružja) i Beogradu (Knez Mihailova ulica, ispred Ruskog cara), u 17 sati.
Direktivom generalštaba agresorske JNA, naređena je blokada Dubrovnika, UNESCO- ve baštine, demilitarizovane, u krugu od 30 km. U “Ratu za mir”, združene snage JNA, crnogorske teritorijalne odbrane i paravojne formacije Crne Gore i Istočne Hercegovine, uspostavile su 17. septembra 1991. godine totalnu blokadu. Stanovništvo je ostalo bez vode i struje i bez mogućnosti primanja humanitarne pomoći, bilo kojim putem.
Od 1. oktobra do 20. novembra, sistematski su granatirana, pljačkana i spaljivana sela Konavala i Primorja. 50.000 stanovnika/ca je protjterano iz svojih domova i mučeno priozvoljnim granatiranjem, glađu, hladnoćom i isleđivanjem. Zarobljeni ljudi su mučeni u logorima u Bileći i Morinju.
Najžešći napad na Stari grad bio je 6. decembra i trajao je 12 sati. U tom napadu ispaljeno je preko 5000 projektila, kasetnih i sumpornih bombi, koje su zabranjene međunarodnim konvencijama. Uništeno je 30 % Starog grada, a do kraja opsade poginuo je veliki broj građana/ki. Opsada iz vazduha, sa kopna i mora trajala je do maja 1992. Namjera političkih vođa iz Podgorice i Beograda bila je da silom stvore “Dubrovačku republiku” koja bi bila priključena “Velikoj Srbiji”.
Za zločine u Dubrovniku, u Haškom tribunal osuđeni su general Pavle Strugar i viceadmiral Miodrag Jokić. Republika Srbija je odbila da sudi ratnom gradonačelniku Trebinja Božidaru Vučureviću. Crna Gora je za zločine u logoru Morinj osudila nekolicinu direktnih izvršilaca a za Dubrovnik nije ni pokrenut istražni postupak. Tužilaštvo ni jedne ni druge države nije, trideset godina posle zločina optužilo planere, organizatore i naredbodavce granatiranja Dubrovnika.
