Karlsrue (dpa) – Njemačko savezno tužilaštvo je u hitnom postupku počelo da prikuplja podatke o mogućim ruskim ratnim zločinima u Ukrajini. Povod za istragu su izveštaji o napadima na stambene zgrade, bolnice i civilnu infrastrukturu, kao i o upotrebi kasetnih bombi, saznaje dpa.
Tužioci su pokrenuli takozvanu strukturnu istragu, rekao je ministar pravde Marko Bušman (Marco Buschmann) za Pasauer noje prese (Passauer Neue Presse).
Strukturnu istragu savezni tužioci su već pokretali, na primer slučajeva iz građanskog rata u Siriji i zločina terorističke grupe Islamska država. Procedura na početku podrazumeva prikupljanje što više dokaza bez sumnjičenja nekog konkretnog.
Pritom su izbeglice važan izvor informacija, a sada iz Ukrajine u Nemačku dolaze desetine hiljada ljudi. U najboljem slučaju ti podaci kasnije mogu da posluže za pokretanje krivične istrage protiv pojedinaca i za izvođenje odgovornih pred sud. Te informacije mogu da budu korisne međunarodnom pravosuđu.
Kada je o ratnim zločinima reč, primenjuje se, naime, princip univerzalne jurisdikcije – ratni zločinci ne smeju da nađu utočište nigde na svetu. A da bi savezno tužilaštvo moglo da postupa po nemačkom Zakonu o zločinima protiv međunarodnog prava, potrebno je da postoji veza sa Nemačkom.
U slučaju sukoba u Siriji to je stalno potencirano jer su utočište u Njemačkoj pronalazile ne samo žrtve, već i počinioci koji su dolazili kao izbeglice.
Kada je reč o agresiji Rusije na Ukrajinu, istraga u Njemačkoj ima konkretne indicije o već počinjenim ratnim zločinima, dok se strahuje od novih.
Pre svega, postoji sumnja o korišćenju zabranjenih metoda rata, o mogućim ratnim zločinima protiv humanitarnih operacija i ljudi. Nemačko savezno tužilaštvo od 2015. već vodi strukturnu istragu o zločinima u istočnoj Ukrajini.
Inače, u savezno tužilaštvo stižu i brojne krivične prijave zbog rata u Ukrajini. Dve su podneli bivša ministarka pravde Sabine Lojthojser-Šnarenberger (Leutheusser-Schnarrenberger) i bivši ministar unutrašnjih poslova Gerhart Baum.
U mnogim prijavama zahteva se da odgovara ruski predsednik Vladimir Putin, što je u Nemačkoj praktično nemoguće. Putin kao šef države ima imunitet, iako Zakon o zločinima protiv međunarodnog prava pominje i “zločin agresije.” Krivično gonjenje je moguće samo ako Njemac vodi agresivni rat ili je Njemačka žrtva agresije.
Međunarodni krivični sud u Hagu prošle nedelje je pokrenuo zvaničnu istragu o ratnim zločinima u Ukrajini. Takođe, Ukrajina je u Međunarodnom sudu pravde, najvišem sudu Ujedinjenih nacija, protiv Rusije pokrenula proces zbog kršenja Konvencije o genocidu iz 1948.
