23.2 C
Kotor

Slušaj online radio

Prodrmana EU namjerava da pojača odbranu

Samita Evropske unije u Versaju Foto: Kay Nietfeld/dpa

Evropska unija se u politici bezbjednosti dugo, uljuljkano oslanjala na SAD, pa samit lidera EU u Versaju ukazuje da je ruska invazija Ukrajine bila poput neočekivanog šamara. Kijev od razbuđene Evrope sada može da očekuje više oružja.

Predlog podrške Ukrajini u Versaju je potekao od šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, koji je u petak ocenio da će ga šefovi država i vlada EU prihvatiti.

Plan je hitan i prvi paket oružja i opreme vredan 500 miliona evra odobren je još krajem februara. Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i evropski partneri su u četvrtak do kasno u noć raspravljali o daljoj navigaciji kroz ukrajinsku krizu.

U petak, drugog dana samita, trebalo je da odluče o mehanizmu odvraćanja Rusije. “Mislim das u svi složni da su se stvari od 24. februara promjenile”, izjavila je u petak estonska premijerka Kaja Kalas (Kallas).

Ona je naglasila da se raspravlja o planovima zajedničkih vojnih kapaciteta EU kakve ni jedna od država članica pojedinačno ne može da finansira.

Holandskki premijer Mark Rute (Rutte) rekao je se razgovaralo o prekoj potrebi za većim davanjima na odbranu uz “bolju koordinaciju” članica Unije. Njegov kolega iz Belgije, Aleksander De Kro (Alexander De Croo) se “apsolutno slaže sa većim ulaganjem u odbranu”.

Nacrt deklaracije sa samita najavljuje veće i preciznije ulaganje u kapacitete odbrane i inovativnu tehnologiju, u interesu bolje zaštite. EU je do sada, posebno u značajnijim vojnim misijama, uveliko zavisila od SAD.

Nemačka je kao odogovor na rat u Ukrajini i pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina zapadu još krajem februara najavila formiranje fonda od 100 milijardi evra za modernizaciju vojske i povećanje budžeta za odbranu na namanje dva odsto BDP.

U raspravi lidera 27 članica EU u četvrtak o zauzimanju kursa prema Rusiji i Ukrajini, pod najveći pritisak je dospeo Šolc, koji se protivi embargu na uvoz ruskih energenata i drži inicijativu o ubrzanom prijemu Ukrajine pod kočnicu. To nije bilo po volji Estonije, Litvanije i Slovenije, koje se zalažu brzi prijem Kijeva.

Izjavom u petak rano ujutro, evropski lideri Ukrajini pre svega obećavaju moralnu podršku i perspektivu članstva u dugom roku. Ukrajina je deo evropske porodice i EU će raditi na jačanju veza i produbljenju partnerstva, navodi dokument.

Šolc ponovio da se protivi embargu na energente, naglasivši da sankcije Moskvi treba što manje da koštaju samu EU, kao i da u slučaju zabrane ne vidi garancije da će Nemačka energentima moći da se snebdeva iz drugih izvora.

“To je svesna, obrazložena i razumna odluka, jer mi u Evropi ne možemo da stopiramo postojeći uvoz energenata,” rekao je Šolc u petak popodne.

Nemački kancelar je dodao da evropske države neuporedivo više od pojedinih saveznika, na primer SAD i Kanade, zavise od ruskih energenata. “Znate da Evropa ne može da uradi stvari koje oni mogu,” rekao je.

Sličan stav zastupa austrijski kancelar Karl Nehamer (Nehammer), koji je rekao da “ni Austrija ne želi da se odrekne ruskog gasa, jer joj je potreban”.

Trgovina energentima je na meti zagovarača takvog širenja sankcija jer Rusija izvozom gasa, nafte i uglja zarađuje milijarde evra koje može da upotrebi za rat u Ukrajini.

Izvor:dpa

Najčitanije