Na prioritetnoj dionici auto-puta Bar – Boljare realizovano je 80 odsto radova, dok će most Moračica biti spojen narednog mjeseca, saopšteno je iz poslovne jedinice Monteputa za upravljanje tim projektom i kineske China Road and Bridge Corporation ().
Predstavnici kineske kompanije CRBC, koja je glavni izvođač radova na prioritetnoj dionici od Smokovca do Mateševa, kazali su Pobjedi da je preostalo da se završi još desetak metara rasponske konstrukcije ovog mosta.
Glavni inženjer kompanije CRBC-a na mostu Moračica i sekciji jedan auto-puta, Duško Rondović, kazao je da su pri kraju posla na rasponskoj konstrukciji mosta Moračica.
„Ostala su nam samo četiri centralna segmenta koja treba da odradimo na kolovoznoj, odnosno rasponskoj konstrukciji, tako da očekujemo da ćemo tokom septembra spojiti kompletan most“, rekao je Rondović.
On je precizirao da je ukupna dužina ta četiri završna segmenta desetak metara.
„U narednom periodu radićemo ivične grede sa anker pločama za vjetrobrane, koji se postavljaju sa obje strane mosta i visine su četiri metra“, rekao je Rondović i objasnio da su vjetrobrani prozirni i kroz njih praktično može da se gleda.
„Vjetrobrani su tako projektantski riješeni, sa propustima zbog razbijanja vjetra, jer bi jaki udari vjerovatno naštetili vjetrobranima“, objasnio je Rondović.
On je naveo da je most Moračica projektovan za brzine vjetra od 30 metara u sekundi, što je vrijednost koja odgovara orkanskim udarima vjetra.
Rondović je naveo da je na izgradnji mosta angažovano konstantno od 130 do 150 radnika, u zavisnosti od potrebe.
Prema njegovim riječima, do sada je u samu konstrukciju mosta Moračica ugrađeno 100 hiljada kubika betona.
„Samo za jednu stopu mosta utrošeno je oko pet hiljada kubika betona. U most je ugrađeno oko 15 hiljada tona željeza i nešto manje od deset hiljada tona kablova, pošto je ovo prenapregnuti beton, tako da imamo i dosta veliku veličinu tih kablova“, kazao je Rondović.
Direktor poslovne jedinice Monteputa za upravljanje projektom auto-puta, Goran Vujović, kazao je da je do sada u potpunosti završena rasponska konstrukcija na osam mostova, od kojih su šest realizovani u složenim geološkim uslovima.
„Na pet mostova je završena rasponska konstrukcija u jednoj kolovoznoj traci, dok je na otvorenoj trasi auto-puta do sada završeno oko 80 odsto ukupnih zemljanih radova“, naveo je Vujović.
Prema podacima Monteputa, trenutno je na prioritetnoj dionici angažovano 2,91 hiljada radnika.
„Ovaj broj uključuje sve angažovano osoblje, kako sa gradilišta, tako i iz sektora za projektovanje i upravljanje projektom. U CRBC-u je zaposleno 169 domaćih radnika, a kod podizvođača 728 radnika“, precizirao je Vujović.
Grupa entuzijasta okupljena oko NVO “Primorska” pokrenula je veliki multimedijalni projekat “Katastrofa – (SAMO)uništenje 1979-2019”, pripremajući izložbu povodom 40 godina od razornog zemljotresa, koja će kao dio velikog septembarskog festivala knjizevnosti “Ćirilicom”, biti predstavljena od 6. do 15. septembra na nekoliko lokacija u Starom gradu.
Kako ističu organizatori, radi se o najkompleksnijoj lokalnoj izložbi koja se realizuje ove godine, sa više desetina učesnika i saradnika, u saradnji sa JU “Narodna biblioteka Budve” i Zavodom za izgradnju “Budva” AD.
Autori izložbe su: mr Jelena Lazic, Nemanja Kuljača, Merin Smailagić, Miloš Boreta, Marko Kentera i Igor Trnski.
Razgovor o izložbi biće organizovan 6. septembra na Trgu između crkava u Starom gradu, sa početkom u 21 sat, kada će izložba biti svečano i otvorena. Na izložbi će govoriti: mr Jelena Lazić, Vanja Kuznjecov i Željko Mitrović.
Posebnu zanimljivost izložbe predstavlja ekskluzivni film sa većim brojem sagovornika o svim važnim segmentima kako samog zemljotresa tako i njegove obnove.
Izložba će biti postavljena na panoima od ulaza u Stari grad do Trga između crkava, kao i u crkvi Santa Maria.
Organizatori trećeg književnog festivala “Ćirilicom“, koji će se u Budvi održati od 1. do 15. septembra, su JU Narodna biblioteka Budve i Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore.
U svim vidovima registzrovanog smještaja na Tivatskoj rivijeri trenutno boravi ukupno 6.290 zvanićno prijavlkjenih turista što je čak 40 odsto više nego na isti dan prošle godine – saopštila je juče Turistička organizacija najmanjeg grada u Boki.
Od ukupnog broja gostiju, njih 6.257 su iz inostranstva, a samo 33 su posjetioci iz Crne Gore. Najviše turista – njih 5.254 boravi u privatnom smještaju, u hotelima je odsjelo 877 posjetilaca, dok odmarališta bilježe posjetu 122, a u kampovioma ljetuje 37 turista.
Aerodrom Tivat
Na aerodromu Tivat inače, u subotu ujutro očekuje se milioniti ovogodišnji putnik, i to na jednom od redovnih jutarnjih letova iz Tivta za Moskvu. Promet od milion putnika u tivatskoj vazdušnoj luci ove je godine dosegnut deset dana ranije nego prošle, što pokazuje da je ova turistička sezona i za aerodrom bila vrlo uspješna.
Izgled novih simbola Opštine Herceg Novi utvrdili su na današnjem zasijedanju odbornici Skupštine opštine Herceg Novi, usvajanjem Odluke o izmjeni i dopuni Statuta Opštine Herceg Novi, a nakon usaglašavanja oblika i sadržine grba sa Ministarstvom kulture Crne Gore. Autor predloga gradskih simbola je arhitekta, konzervator i heraldičar, Novljanin Srđan Marlović.
Svečani, veliki grb Herceg Novog čine heraldički štit plave tinkture, šarže kula i dva koplja u srebrnom emajlu, muralna kruna sa tri merlona u zlatnom emajlu, čuvari štita grifoni, zlatno emajlirana lenta sa naličjem u plavoj tinkturi. Srednji nastaju redukovanjem elemenata velikog štita.
– Centralna heraldička figura na štitu je kula koja predstavlja simbolički kontinuitet sa gradskim pečatom usvojenim 1883. godine na kome je prikazana sat kula, Tora, glavna gradska kapija u tadašnjem izgledu, a koja je uz izvjesne modifikacije tokom 30ih, 70ih i 80ih godina 20. vijeka opstala kao nosilac vizuelnog identiteta Herceg Novog. Kula na grbu sada predstavlja sublimat svih prethodnih stilizacija, a srebrna boja kojom je definisana označava čistotu, iskrenost, mudrost i mir apostrofirajući ih kao vrhunske municipalne vrednosti, objasnio je ranije autor Srđan Marlović.
Zastava Opstine HN
Zlatna boja muralne krune govori o podatku da je Herceg Novi osnovao kralj. Grifoni, čuvari štita inspirisani su najstarijim sačuvanim prikazima heraldičkih figura grifona pronađenim u crkvi Sv. Stefana na Sušćepanu, koji su kulturno dobro od nacionalnog značaja.
Grifoni imaju ogrlice sa godinama hercegnovskih počasti – 1382. (godina osnivanja grada) i 1718. godina osnivanja Topaljske komunitadi i sticanja autonomije i prava na nezavisnu upravu u sklopu Mletačke republike koju drugi gradovi na našoj obali nisu imali.
Povodom nove Hidžretske godine, glavni imam za Boku Kotorsku i Budvu Meho efendija Martinovic priredio je danas u hotelu „Franca“ u Tivtu koktel za vjerske velikodostojnike iz Boke.
Prijemu su prisustvovali luštički paroh, protojer Nikola Urdešić, stolivski župnik don Ivo Ćorić, pater Ludvig Vestarmajn iz Bavarske, sveštenik Rimokatoličke crkve u Njemčakoj i čelnik jedne tamošnje cvrkvene humanitarne organizacije koja je do sada u Crnu Goru preko humanitarne organizacije “Caritas” Kotorske biskupije plasirala preko 600 kamiona raznovrsne humanitarne pomoći, kao i Boris Marđonović, predstavnik Caritasa i Ekumenskog centra “Don Branko Sbutega” sa Prčanja. Sa svima njima Islamska zajednica u Boki Kotorskoj, kako se čulo, ima vrlo blisku saradnju i odlične odnose pune međusobnog poštovanja i uvažavanja.
„Nova Hidžretska godina je prilika da provjerimo svoje srce, koliko je spremno da se žrtvuje za druge, kako bi nam svima bilo bolje. Zajedno jedemo ovu baklavu i pijemo ovu kafu jer smo duhovno srećni i ispunjenisrećni i želimo da ovako zajedno, ljubavlju nahranimo naše duše“ – rekao je imam Martinović.
On je kolege iz drugih vjerskih zajednica upoznao sa novostima u Islamskoj zajednici u Boki i Budvi, istakavši da pored medžlisa u Tivtu, imaju i prostorije za okupljanje vjernika i molitvu u Herceg Novom, a do kraja godine trebalo bi da počne i izgradnja manjeg Islamskog centra u Kumboru. On je istakao da je muslimanima u Boki trentno najveći problem to što ovdje nemaju svoje groblje – mezarje.
U prijatnom razgovoru raspravljalo se o vjerskim pitanjima i tradicionalno dobrom suživotu vjerskih i etničkih različitosti u Boki, sa posebnim naglaskom na ekumenizam i interreligijski dijalog.
Prva regata u klasi “krstaš” u predivnom akvatorijumu zaliva Trašte i Rosa, Luštica Bay Cup 2019, održaće se ovog vikenda (31. avgust – 1. septembar) u organizaciji Luštica Bay i Jedriličarskog kluba “Delfin” (JK Delfin).
Jedriličarska regata izuzetne ture – od marine Luštica Bay do ostrva Lastavica i nazad, biće sasvim sigurno jedna od najuzbudljivijih ruta za ovaj sport u bokokotorskom akvatorijumu i pružiti nesumnjiv izazov jedriličarima ali i užitak zaljubljenicima u jedrenje koji će sa kopna posmatrati nadmetanje.
U subotu, 31. jula, biće upriličena revijalna transfer regata, od Rosa od Luštica Bay marine, gdje je obezbijeđen vez za sve učesnike regate. U nedjelju će se održati Luštica Bay Cup, čiji finiš će biti dodjela nagrada u 17 časova.
Prijave za regatu su moguće danas od 9 do 19 časova u kancelarijama JK Delfin u Tivtu, te u sjutra (subota) u Luštica Bay marina kancelariji, od 15 do 19 časova.
“Dugogodišnja podrška Luštice Bay mladim jedriličarima JK Delfin, uz prepoznatljivost crnogorskog jedrenja i ideju da se Tivat još bolje pozicionira na međunarodnoj regatnoj sceni, doveli su do osmišljavanja regatnog polja u zalivu Trašte za “krstaše” na uzbudljivoj ruti koja će jedriličarima omogućiti izazovno nadmetanje na otvorenom moru uz obod poluostrva Luštica. Regata će postati tradicionalna, a mi smo sa velikim zadovoljstvom prigrlili jedrilice”, saopštila je Slavica Milić iz marketinga Luštica Development.
Nautičarima je neprocjenjiv pristup obali koji pruža Luštica Bay marina, kao nesumnjivo atraktivna destinacija za razvoj nautičkog turizma. Infrastruktura i logistika Luštice Bay učinili su dostupnim jedrenje u zalivu Trašte a time i izlazak na otvoreno more koji je vrlo značajan za jedriličare.
Početkom juna, održana je mala regata u zalivu Trašte, za klase Optimist i Laser.
U Velikom gradskom parku danas je postavljena klupa sjećanja u čast glumca Vlastimira Đuze Stoiljkovića. Klupu su zvanično otvorili Neven Staničić, direkor Centra za kulturu Tivat i
Predrag Gajić, izvršni direktor kompanije Brand New Tivat, kao nosioci akcije sjećanja na velikane glumišta tivatske pozorišne scene.
U ovoj akciji ovog ljeta je postavljena i klupa u čast Milene Dravić.
Sa akcijom će se nastaviti i u narednom periodu kada će biti postavljene i druge klupe u čast istaknutih glumaca koji su bili dio produkcije Centra za kulturu Tivat, a koji su obilježili festival “Purgatorije”.
Ostrvo Goli otok u Jadranskom moru, takođe poznato kao “hrvatski Alkatraz”, bilo je od 1949. do 1956. godine jedini logor “političkog prevaspitanja” na području bivše Jugoslavije. U početku je osnovan kako bi kažnjavali jugoslovenske staljiniste, odnosno one koji su podržali Rezoluciju Informbiroa o Jugoslaviji (1948.) i bili zbog toga proglašeni za “neprijatelje jugoslovenskog naroda”. Ruska redakcija Radija Slobodna Evropa objavila je memoare jednog od njegovih zatvorenika, Vladimira Poplavskog.
Danas je Goli otok napušten, a jedini posetioci su radoznali turisti, nudisti i retki istraživači. Dopisnica Radija Slobodna Evropa posetila je Goli otok i razgovarala sa bivšim zatvorenicima i njihovim najbližima o ovom mračnom periodu jugoslovenske istorije.
Na Jadranu je sunčan dan. Turistička barka “Mala Maris” se lagano približava Golom otoku, ostrvu površine oko 4,7 kilometara. Goli otok je najmanji od tri ostrva u blizini popularne turističke destinacije Rab. Barka se zaustavlja na tom istom mestu gde je 9. jula 1949. godine stigla brodom “Pilat” prva grupa političkih zatvorenika.
Pre osnivanja logora, ostrvo je bilo nenaseljeno. Većinu ovog kompleksa su izgradili zatvorenici. Istoričari smatraju da je prvi logor na Golom otoku osnovan za vreme Austrougarske, tokom Prvog svetskog rata. Njegovi zatvorenici su navodno bili ruski ratni zarobljenici. Hrvatski romanopisac i pesnik Ante Zemljar, koji je bio na Golom otoku od 1949. do 1953., napisao je da su zatvorenici tokom izgradnje zatvorskog kompleksa, pronašli rusku vojnu uniformu. Međutim, s obzirom da nisu izvršena nikakva arheološka iskopavanja, priča o prvim žrtvama ostrva ostaje poput legende.
Od 1956. do 1980. godine, kompleks je zvanično korišćen kao logor za prevaspitavanje “protivnika komunizma”. Nakon smrti predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, 1980. godine, logor je pretvoren u koloniju za maloletnike, koja je bila zatvorena iste godine, jer su međunarodne organizacije za ljudska prava optužile Jugoslaviju zbog nehumanog tretmana zatvorenika. Posle konačnog zatvaranja kompleksa 1988. godine, otišli su i njegovi poslednji čuvari.
Ostale su samo ovce, koje dovoze na ispašu meštani sa Raba, i zečevi koje uzgajaju za lov stanovnici okolnih ostrva. Zbog nedostatka vode, retko naiđe neka zmija. Dugogodišnja sadnja drveća je bila neuspešna – danas su ostala samo suva debla. Pored napuštenih zgrada, ova debla ostaju svojevrsni spomenik mučenjima koja su pretrpeli politički zatvorenici: jedno od mučenja je bilo naređenje da se posadi drvo i da ga štiti od sunca svojim telom. Za svako drvo je bilo obezbeđeno 0,5–0,7 litara vode (na Golom otoku nema nijednog izvora pijaće vode), dok je zatvorenicima bilo namenjeno do 0,2 litre, odnosno jedna čaša dnevno.
Kako su se posvađali Josif Visarionovič i Josip Broz
Komunistički Informacioni biro (Informbiro) je osnovan 27. septembra 1947. godine u Poljskoj, sa sedištem u Beogradu. Sukob između Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i SSSR-a, zbog kojeg je Jugoslavija izbačena iz Informbiroa, počeo je samo nekoliko meseci nakon njegovog osnivanja.
U martu 1948. godine Staljin je uputio pismo čelnicima Jugoslavije, u kome je kritikovao KPJ. Jugoslovensko rukovodstvo je onda odlučilo da Tito neće prisustvovati konsultacijama Informbiroa u Bukureštu planiranim u junu 1948. Vođa poljskih komunista Vladislav Gomulka i šef Bugarske komunističke partije Georgij Dimitrov takođe su odbili da idu na taj sastanak. Nakon zasedanja učesnici su usvojili rezoluciju “O stanju u KPJ”, poznatiju kao Rezolucija Informbiroa, u kojoj stoji da Komunistička partija Jugoslavije sprovodi neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Savezu, da partijom rukovode špijuni i strani plaćenici koji ne slušaju savete ostalih komunističkih partija.
“Informbiro osuđuje ovu antipartijsku politiku i postupak Centralnog komiteta KPJ. Informacioni biro konstatuje da je, usled svega ovoga, CK KPJ isključio sebe i Komunističku partiju Jugoslavije iz porodice bratskih komunističkih partija, iz jedinstvenog komunističkog fronta i, prema tome, iz redova Informacionog biroa”, stoji u ovom dokumentu.
Deo istoričara tvrdi da je Staljin, u jesen 1952. godine, planirao napad na Jugoslaviju, pod kodnim nazivom “Operacija Jugoslavija”. Na granici sa Bugarskom bile su raspoređene snage pod komandom Georgija Žukova. U novembru 1952. godine, tenkovski korpus Crvene armije je krenuo u pravcu jugoslovenske granice, ali nakon nekog vremena vratio se u kasarnu. Prema podacima Arhiva Jugoslavije u Beogradu, tokom sukoba Tita i Staljina dogodilo je 7.877 graničnih incidenata u kojima je poginulo 17 jugoslovenskih graničara.
goli otok
Nakon Staljinove smrti, prvi korak ka jugoslovensko-sovjetskom pomirenju napravio je Nikita Hruščov, koji je u Beograd stigao u maju 1955. godine. Odnosi između zemalja su se poboljšali. Već sledeće godine je došlo do ublažavanja tretmana zatvorenika na Golom otoku.
Život na Golom otoku
Na ostrvu zatvorenici su bili mučeni. Mnogi svedoci su pričali o mučenju zvanom “topli zec” – odmah po dolasku na ostrvo, novi zatvorenici (tj. “Topli zečevi”) su morali proći kroz redove gde su ih tukli stari zatvorenici. “Moj deda, beogradski novinar, Vuk Trnavski, je stigao na Goli otok 1951. godine”, govori za Radio Slobodna Evropa Miloš Trnavski, “njegova grupa je prolazila kroz mučenje “topli zec” u parovima: partneri su bili vezani lancima za noge, jedni za druge. Čoveka koji je išao zajedno sa dedom pretukli su na smrt, a deda ga je morao vući u logor”.
Porodica Trnavski je takođe prošla kroz patnju. “Komunistička partija je oduzela naš stan i uselila porodicu jednog člana partije. Srećom, on je bio dobar čovek i dozvolio je mojoj majci i baki da ostanu u jednoj od soba. One nisu imale gde da idu”.
Kažnjavanje Vuka Trnavskog se nastavilo i nakon puštanja na slobodu. “Kada je pokušao da se ponovo zaposli, pitali su ga šta je radio ranije, i moj deda je odgovorio da je bio novinar. U KPJ su odlučili da će njegov posao biti utovar u vagone novina koje su štampane u Beogradu i potom distribuirani po celoj zemlji. No moj deda je na kraju imao sreće, prepoznao ga je visoki član partije i rekao je na sastanku da je “Politika”, gde je deda radio pre zatvora, postaje sve gora i gora, a pravi novinari moraju da vuku novine po železničkim stanicama. Tako su dedu vratili na prethodni posao.
Zatvorenici su najčešće bili kažnjavani van suda, a službenih dokumenata iz tog perioda u javnom pristupu gotovo da i nema. Međutim, iz priča svedoka koji su se pojavili u medijima 1970-ih godina, znamo da je za progon bilo sasvim dovoljno postaviti neugodno pitanje ili pristati na “sumnjiv” predlog. Beogradski fotograf Jelena Mrđa, kćerka zatvorenika, ispričala je za Radio Slobodna Evropa kako su njeni roditelji u studentskim godinama završili u logoru.
“Moja majka Radmila Stevanović je 1949. godine studirala drugu godinu na Poljoprivrednom fakultetu. Znala je kucati na pisaćoj mašini, i jedan provokator je zamolio da ona nešto otkuca. Ona je pristala i bila je uhapšena, iako nikad nije dobila ovaj dokument”.
Mrđa dodaje da je njena majka dobila nadimak “Čajka”, što na ruskom znači “galeb”, zbog sličnosti sa glumicom uz ruskog filma iz 1915. godine.
“Ovo je bilo sasvim dovoljno da bude proglašena simpatizerkom SSSR-a i poslata u logor. Otac Stojadin Mrđa počeo je da traži nestalu devojku. Otišao je u rodno selo majke, nedaleko od Beograda, i raspitivao se da li ju je iko video. Njega su uhapsili i takođe poslali na Goli otok. Mama je tamo bila četiri godine, a tata godinu i po. Nakon oslobađanja 1953. godine, ponovno su se sreli, a ja sam rođena 1956-te”.
Mrđa dodaje da su roditelji retko pričali šta su doživeli. “O tome se nije smelo govoriti, ali svi su znali da su oni bili na Golom otoku. Nikad nismo išli na more. Govorili su da im je bilo dosta mora u životu”. Kada je otac ostario, počeo je, nakon smrti supruge, da priča o mučenju. “Život je u logoru bio uređen tako da su zatvorenici bili prisiljeni da muče jedne druge. U suprotnom bi bili kažnjeni i pretučeni još gore. Mislim da su bivši zatvorenici ćutali ne samo zbog straha, već i sramote. Oni nisu hteli da pričaju kako su mučili druge ljude”, kaže Mrđa.
Na ostrvu smo se sreli sa Joškom Pinjatelom, lekarom iz Zadra, koji je u zatvoru proveo četiri meseca u periodu od 1957 do 1958. godini. Imao je tada 18 godina. Ovog leta, Pinjatela je došao na Goli otok prvi put nakon puštanja na slobodu. “Sve se toliko promenilo da teško mogu prepoznati zgrade”, kaže on. “Kasarni u kojima smo spavali više nema. U svakoj je bilo smešteno po 150-200 ljudi, spavali smo na na trokatnim ležajima”.
Pinjatela navodi da je u logoru postojala samouprava zatvorenika. “Možda se čini da je tako i bolje, ali zapravo je bilo još gore, jer su naši stariji nastojali da se dokažu kako bi ostali na vlasti”, navodi bivši zatvorenik. Pinjatela je poslat u zatvor zbog nepoštovanja jugoslovenskog identiteta i promocije hrvatskih simbola. “U to vreme moj takozvani aktivizam nije bio toliko politički: nisam ništa ni znao o politici. Bila je to samo ljubav prema zemlji, ali zbog toga sam bio proglašen za ustašu. U Zadru smo crtali po zidovima i koristili parole poput ‘Živela Hrvatska i hrvatski jezik!’. Nisam prihvatao srpskohrvatski. Za mene je to bio veštački jezik na koji sam bio prisiljen. Izbacili su me onda iz škole. Dobio sam potvrdu da mi je zabranjeno upisivanje u bilo koju obrazovnu ustanovu u Jugoslaviji. Da bih ponovo stekao pravo na obrazovanje, morao sam dokazati da sam promenio svoje mišljenje i ponašanje”.
goli otok
Pinjatela je stigao na Goli otok sredinom novembra. “Već je bilo hladno. Odmah su nas poslali pod ledeni tuš. Odeću smo ostavili ispred kupaonice, a kad smo izašli, na podu su nas čekale prugaste pidžame. Prvu cigaretu sam zapalio na Golom otoku. Pušili smo da bi se ugrejali. I dan danas pušim”, kaže on.
“Moj Goli otok u 1957. nije bio tako užasan kako to prikazuju u dokumentarnim filmovima o periodu 1949-1956. godina. Odnosi između Jugoslavije i SSSR-a su se poboljšali još pre mog zatvaranja. Nakon što je Hruščov posetio Beograd 1955. godine, tretman zatvorenika se promenio. Ali još uvek je bilo odjeka onih gnusnih kazni. Sećam se kako sam vozio kamenje na kolicima sa žicom na ručkama – ako ih spustiš, žica se rasteže i reže do krvi. Osim toga, bili smo primorani da čistimo stepenice, svih 170 koraka od vrha do dna, ne savijajući kolena. Bilo je ovo jako teško. Kad smo radili sporo ili loše, naravno da su nas tukli”, kaže bivši zatvorenik.
Kompleks Goli otok propada već nekoliko decenija. Iako je 2005. godine Hrvatski sabor podržao inicijativu da se logor proglasi memorijalnom zonom, ova ideja nije bila realizovana. Danas možete slobodno ući u bilo koju zgradu – u radionice, kasarne i upravne zgrade. Međutim, ove prostorije su nesigurne: krovovi i podovi su srušeni. Nema nijednog celog prozora, ostaci stakla su na zemlji. “Za vreme komunističkog režima, moja porodica nije zaboravila svoju religiju”, kaže Pinjatela. “Ispovedali smo tajno katoličku veru. Oprostio sam im jer je to hrišćanski”.
/Piše: Jovana Georgievski | Priredila: Julija Petrovskaja/
Ekološki brodovi Graciana i Elettra, koji obavljaju prevoz putnika u Bokokotorskom zalivu, od sutra će imati novi red vožnje.
Iz kompanije Bella Boka je saopšteno da su se, nakon skoro dvije sedmice probnih vožnji brodovima u Bokokotorskom zalivu, odlučili da promijene red vožnje, prije svega zbog zahtjeva putnika i blagih kašnjenja koji su postojali u prethodnom periodu.
Oni očekuju da će novi termini polazaka ekoloških brodova Graciane i Elettre otkloniti takve pojave.
Putnici će, od sutra, hibridnim brodom Gracijana od Tivta do Herceg Novog i obratno, stizati za 40-ak minuta.
Graciana će od Tivta, kao i do sada polaziti sa Pina, i do Herceg Novog saobraćati šest puta dnevno u terminima 8 sati i 30 minuta, 12 sati i 15 minuta, 14 sati i 45 minuta, 18 sati i 15 minuta, 20 sati i 45 minuta i 23 sata.
Na toj liniji predviđeno je i kratko zadržavanje u Kumboru, na stanici Portonovi, ukoliko bude zainteresovanih putnika.
„Od Herceg Novog do Tivta, polaziće se sa iste lokacije, Gradske luka Škver, u pet termina i to 9 sati i 45 minuta, 13 sati i 30 minuta, 16 sati, 19 sati i 30 minuta i 22 sata“, precizira se u saopštenju.
Graciana će dva puta dnevno ploviti i do Perasta iz Tivta u 11 sati i 17 sati, gdje je, pola sata kasnije, omogućena konekcija sa Kotorom drugim brodom – Elettrom.
Hibridni brod Graciana foto Boka News
Solarni brod Elettra nastaviće da saobraća na liniji Kotor – Prčanj – Donji Stoliv – Perast u sedam različitih termina.
Brod će polaziti iz Gradskog parka u Kotoru u 8 sati i 30 minuta, deset sati i 30 minuta, 12 sati i 30 minuta, 14 sati i 30 minuta, 16 sati i 30 minuta, 18 sati i 30 minuta i 20 sati i 30 minuta i do krajnjeg odredišta u Perastu stizati za 40-ak minuta.
„Veza iz Kotora sa Tivtom i Herceg Novim omogućena je u Perastu dva puta dnevno u 11 sati i 30 minuta i 17 sati i 30 minuta, kada će putnike koji to budu željeli preuzeti Graciana“, navodi se u saopštenju.
Iz Bella Boke su kazali da su dobili mnoštvo zahtjeva od mještana da uvedu nova mjesta na linijama.
„Molimo za strpljenje i napominjemo da je ovo samo pilot faza projekta javnog prevoza putnika brodovima u Boki. Planiramo da dogodine uvedemo nove linije i našu flotu osnažimo sa još brodova i na taj način dodatno rasteretimo drumski saobraćaj tokom i van sezone“, zaključuje se u saopštenju.
Specijalno vozilo za odnošenje nepravilno parkiranih automobila „pauk“, čiju nabavku je iz sopstvenih sredstava obezbijedio preduzeće Parking servis Tivat“, dopremljeno je u Tivat i biće operativno po okončanju postupka registracije, tokom sljedeće sedmice. Upotrerbu “pauka“ koordinisaće Kmomunaklna inspekcija Opštine Tivat.
Vozilo sa hidrauličnom dizalicom za podizanje nepropisno parkiranih vozila, po cijeni od 106,9 hiljada eura, isporučila je tivatska kompanija „Ben Kov“, kao najpovoljniji ponuđač.
Na šasiji kamiona „Iveco Eurocargo“ specijalnu hidrauličnu nadgradnju uradila je italijanska kompnaija „Fassi“, a novi „pauk“ opremljen je i sa više kamera koje će služiti da dokumentuju podizanje nepravilno parkiranih automobila i osiguraju da na njima tom prilikom neće bitio nanijeta oštećenja.
