Pričama iz Boke započinje emitovanje treće sezone serijala „Na veslu priča“ na srpskom javnom servisu od ponedeljka 18. juna u 21:35 na RTS Svet i od 25. juna u 18:04 i 21:00 na RTS3
TV serija „Na veslu priča – Boka“ u devet epizoda u ruke nekih od literarno najtalentovanijih Bokelja stavlja veslo da upravljaju tim minijaturnim svetom na vodi dok pričaju svoje originalne kratke priče. I gledaoci mogu da vide, čuju i osete atmosferu Boke, njenu originalnost i vekovnu vrednost. Redak usud spajanja lepota duha i prirode.
Vuk Krnjević, u svom poslednjem pojavljivanju na televiziji, čijem je razvoju posvetio dobar deo života, govori o domovini, kamenu i moru. Vlasta Mandić, arhitektkinja, književnica i pevačica, slatkim i sjajnim medaljonima osvetljava momente prošlosti života u tvrđavi grada Kotora. Mašo Čekić, javni radnik i pisac, vesla iznad Bobovca i levitira sa metaforama fantastične prošlosti vanzemaljskih uticaja. Neven Staničić, publicista, urednik i neumorni kreator kulturne scene, u svojoj priči uvodi ratnike, neukrotive konje, samopožrtvovanost heroja i boginju plodnosti, ili Bogorodicu. Olivera Doklestić, renesansna naučnica, espert za vodoprivredu, i autorka velikog broja objavljenih knjiga, vodi nas na žrvanj mlina Vukovića. Siniša Luković, novinar i publicista, dramatično otkriva vrednost zaostavštine carstva. Zoran Mujbegović, slikar iz Beograda i sa Bjelila, autor četiri romana i dve zbirke pesama, hvata dah legendi Krtola na otvorenom moru. Željko Starčević, arheolog i publicista, i na ivici zaliva, ispod bjelog grada Herceg Novog, priču drži visoko na Orjenu. Deveta epizoda ovoga mini-ciklusa, „Suhomeđa“, donosi sučeljavanje mišljenja o svetu, kulturi i ekologiji svih aktera snimljenih u Boki. Serija će biti premijerno emitovana svakog radnog dana na RTS Svet počev od ponedeljka 18. 6. u terminu od 21: 35, sa reprizom u 11:40 idućeg dana, dok će na RTS 3 biti emitovane dve epizode dnevno u terminima od 18:00 i 21:00 počev od ponedeljka 25. juna, uz po dva reprizna termina. Nakon epizoda iz Boke, premijerno će se na srpskom javnom servisu emitovati priče iz Petrovca na Mlavi, Valjeva, Beograda i Obrenovca, da bi u septembru bile emitovane premijerne epizode iz Vojvodine (Zrenjanin, Pančevo, Kanjiža).
Serija „Na veslu priča – Boka“ snimljena je leta 2017. godine u koprodukciji beogradskog udruženja „Šta hoćeš“ i Matice Boke, uz podršku Opštine Tivat, Opštine Herceg Novi, Turističke organizacije Tivat, Porto Montenegra i Luštica Beja. Izvršni producent Željko Komnenović o iskustvu rada na seriji izjavio je da: „Za Maticu Boke bilo je prirodno učiniti sve da se pokrenu svi potencijali da se ovako divan koncept čuvanja duhovnog i prirodnog blaga primeni i na našoj Boki Kotorskoj. Srećom, pa pripadnost Boki prevazilazi sve podele u našem društvu. Mašte i originalnosti i dalje imamo u izobilju da možemo ući u otvoreni dijalog sa svim kulturnim sredinama. Sa druge strane, raditi sa takvim profesionalcima kao što je ekipa „Šta hoćeš“ bilo je lako, ne mogu se setiti ni jednog problema tokom saradnje sa njima, a to je postalo neobično. Planiramo da nastavimo saradnju na snimanju serije „Na veslu priča“ širom našeg dela obale.“
Rastko Šejić, autor koncepta i reditelj serije: „Ovo putovanje „na veslu“ započeli smo 2012. godine sa reke Kolubare i u međuvremenu smo bili na mnogim rekama, jezerima i različitim vodama, do sada smo snimili ukupno 64 epizode serije, u desetak različitih sredina, književnih scena koje sve objedinjuje jedan jezik, ili jedna ista kulturna tradicija. Tradicija književnosti kojoj pripadamo jeste u osnovi usmena književnost i naš eksperiment i izazov književnicima danas jeste da pokušaju putem besede da prenesu svoj pripovedački dar, i da to smeste u kratku priču o prirodi. Ta plovidba vodila je naravno kroz različite izazove, Scile i Haridbe, kroz magle i bure, pored riba koje iskaču i reka koje cvetaju, ali je jedna plovidba kojoj ne dozvoljavamo da se zaustavi, koja kao i ta priča ne sme da stane. I ako je nešto naša dužnost, kao stvaraoca na ovom prostoru, jeste da se potrudimo da ta neka vrednost koju imamo bude sačuvana i unapređena, da bude vidljiva i važna. Da stvaraoci budu u prvom planu, jer živimo u društvu koje se bavi ponavljanjem tuđih obrazaca i ideja. Ovde pričamo o novim idejama, o našim idejama. Zato je plovidba vredna života. Pomorci u Boki to odlično shvataju. I verovatno nam je zato u Boki bilo kao kod svoje kuće, u prirodi. Nadamo se da će i javni servis Crne Gore imati sluha za ove vredne priče.“
Vladimir Lešić, kompozitor originalne muzike za seriju „Na veslu priča“: „Evo nas, „Na veslu priča“, prva petoljetka…od severa do juga Srbije, pa smo prešli čak i u Boku Kotorsku. Audio-vizuleno, književničko, autorsko putovanje sa bezbroj interesantnih sagovornika na lepim mestima, rekama, jezerima, moru. Nadam se da smo tek na početku. Učešće u snimanju mi je dalo priliku da napravim most između autora, književnika, video dela, audio delom i sinhronizacijom, snimljenim atmosferskim prilikama, da dam deo pečata koji čini našu produkciju jedinstvenom. Koristeći naratore, autore književnih dela, kao glavni vokal, stvarajući oko toga jednu pesmu, kompoziciju, različitog trajanja. Retko koji pevač toliko snažno stoji iza svojih reči. Svaki kraj ima poseban zvuk, instrumentarij, deo tradicije, pa se u epizodama često čuju i muzičari i pevači koje smo snimali na lokacijama, što je dalo poseban kolorit celini serije. Ja jesam mislio da smo kao scena uglavnom u reprodukciji. Međutim, videvši sada na ovim putovanjima i snimanjima, kada smo zagrebali i po pitanjima književnosti i audio – vizuelnih umetnosti – nismo, imamo puno autora, i to svekolike umetnosti, samo treba mi njima da pomognemo, kao i oni nama, da se autorski glas čuje. Autori su samosvojstvena bića, retko ko od njih je spreman da se upusti u avanturu marketinga i advertajzinga. Oni rade puno na sebi, ali su to u principu samotnjaci, svi autori.“
Časlav Petrović, direktor fotografije: „Nije ovo bilo lako snimanje, da je lako, ne bi nama dopalo. Čamci uzani, tesni, klate se, uskladiti sliku i njene planove, ustajati ranom zorom da bi se uhvatila neka jutarnja magla, čekati zalazak sunca…s druge strane, bilo je zanimljivo, lepo i korisno. Korisno za mene kao snimatelja, jer sam video i upoznao neke predele, krajeve, koje inače ne bih. Vozili su nas čamcima lokalni poznavaoci terena, otkrivali su nam delove voda i obala na koje teško možete slučajno naići, a koji su za priče naših autora bili izuzetno lepi i fotogenični, omogućivši nam da pisce prikažemo u najboljem svetlu i najlepšem ambijentu. Ono što je meni bilo zanimljivo na svim ovim snimanjima i mestima u prirodi je osećaj da ne verujem da ću ikada više uspeti da dođem na ta mesta. Trudio sam se da ih obiđem, pogledam sa svih strana, da pronađem sve važne detalje. Vilini konjici na Mlavi, bube-hodači na Peskari kod Mužlja, stanovnike rezervata Solila, korenje drveća, listovi, ribe koje iskaču, ptice koje nadleću, lišće koje okružuje vode, i njegove promene po godišnjim dobima, pokušao sam da uhvatim te neponovljive detalje. Mnoge od priča koje su književnici koje smo snimali ispričali nisu bile vezane za mesto na kome smo se nalazili, zato mi je bilo važno da na neki način, pozadinom, uglom, detaljem, nagovestim tu asocijativnu vezu sa smislom priče, što je bio i zahtev reditelja.“
Kritika o seriji „Na veslu priča“
Milan Vlajčić, novinar, kritičar: „Dokumentarni ciklus „Na veslu priča“ ima jednostavnu zamisao, a zapravo otkriva mnogo o našoj kulturi, o našim savremenicima, ostavlja dokument o vremenu i mestima gde smo živeli. Desetine i desetine naših savremenika, pisaca, umetnika, dovedeni su na reku, na jezero, oni govore priče svog života. Neke priče su izmišljene, neke govore o životu kojim su prošli. To je zapravo jedna priča o našem podnevlju, koje ima svoje priče, svoje legende i svoje izmišljotine. Kad se to sve pogleda, jedno po jedno, onda čovek vidi koliko smo mi zanimljiv svet i kako ceo ovaj ciklus ostavlja jedan veliki dokument o nama danas, jer kad odemo, uskoro, o nama neće ostati ništa sem onoga što smo ostavili kao zapis o svom vremenu ili što smo ostavili kao svoje delo. Ovi ljudi su ponekad neočekivano zanimljivi i zabavni, ja bih ovakav ciklus gledao više puta.“
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević-Šešić: „Ova serija je višestruko važna, zato što književnosti ima sve manje u javnom životu. Ona donosi divne kratke priče. Važno je da se upravo emituju na javnom servisu tako da budu dostupne širokom krugu ljudi, da se ponovo probudi interesovanje za slušanje priča. Jer naša kultura je usmena kultura i mi smo svi odrastali na pričama koje su nam roditelji ili bake i deke čitali, pričali, prepričavali, i mi sami volimo da pričamo priče. Shodno tome, „Na veslu priča“ ima ogromnu tržišnu vrednost, i mereno rejtingom, ali i objektivnom vrednošću javnog dobra, značajem za sredinu. Pored ekološkog aspekta, ova serija je važna pre svega iz kulturoloških razloga. U našem školskom sistemu gotovo da nema učenja pripovedanja, a bezmalo da nema profesije danas koja bi mogla da zanemari sposobnost ili veštinu pričanja priča.“
Dr Igor Perišić, Institut za književnost i umetnost u Beogradu: „Serijal „Na veslu priča“ višestruko je inovativan i značajan za našu kulturnu sredinu, gledajući kako žanrovska pomeranja, i u izvesnom iskoraku društvenom ka angažovanosti književnosti i medijskog reprezentovanja književnosti, tako i u smislu deinstitucionalizacije samog književnog i kulturnog života. Žanr „Na veslu priča“ ili ta obnova usmenog pripovedanja je nastala i u ironijskom i u autoironijskom ključu, što na koncu dovodi do jedne sasvim originalne forme. Od Homera znamo da je književnost nastajala kao zapisivanje usmene tradicije ili pevanja uz određene instrumente, što se kroz celu istoriju književnosti ponavljalo, i sa francuskim trubadurima i truverima, pa čak i sa velikim delom poezije, sve do 20. veka. Serijal i ideja emisije „Na veslu priča“ uspostavlja ironijski kontakt sa tom dubokom tradicijom, koja je kod nas veoma jaka, pa i sa guslarskom tradicijom, ali tako što je istovremeno naravno nastavlja, a i ironiše. Nekada su ti usmeni književnici guslali, pričali narodu ili pevali narodu o raznim stvarima koje nas danas malo interesuju, ali autori ovoga serijala su uspeli da to reinterpretiraju u nekom urbano – liminalnom ključu, dakle to guslanje se preokrenulo ili transformisalo u veslanje. Po mom mišljenju, ovaj žanr će doprineti i razbijanju okoštalosti tog sistema hijerarhije književnih žanrova, koja naravno vlada u mejnstrimu književnosti, jer pisce podstiče da budu komunikativniji u svojoj pripovedačkoj umetnosti. Ovaj žanr zapravo tom reinterpretacijom tradicije, i ironijskom i autoironijskom, doprinosi tome da čitaoca i gledaoca pre svega zainteresuje za to iskonsko umeće pripovedanja, koje je antropološko svojstvo čoveka i koje ne može da se izgubi nikada dokgod smo ljudi, a ne u Pekićevom smislu roboti.
Ovaj žanr je učinio i veliki proboj u smislu razmrdavanja kulturnih programa i institucija, jer emisije „Na veslu priča“ su imale gledanost i preko 50.000 ljudi, što je veliki iskorak i u odnosu na najbolju zbirku priča koja se maksimalno pročita ili proda u 500 primeraka, dok su književni časopisi koji objavljuju priče osuđeni na publiku od najviše 50 ljudi. Ovde imamo višestruko povećanje te ciljne grupe, koje je posledica ovog žanrovskog plodotvornog hibrida, i ja sam zaista oduševljen. Mislim da su autori vrlo vrlo posredno ili lukavo, naterali književnike na društveni angažman, iz različitih diskursa ili kulturnih pozicija, pomirivši tu potrebu za očuvanjem sveta onakvim kakvim smo ga znali i očuvanjem te zlatne niti pripovedanja.
Po rečima Gojka Božovića, književnika, podpredsednika Srpskog Pen centra i urednika „Arhipelaga“, osnovni značaj serije jeste revitalizacija javnog glasa savremene književnosti: „Danas se mnogo brblja, a jako se malo priča. „Na veslu priča“ beleži jedan neponovljiv trenutak u kome pisci različitih generacija, suočeni sa nekim trenutkom svoga iskustva, požele da ispričaju priču na vodi, u dodiru sa vodom, a voda je osnovni element i svaki susret sa vodom ima ponešto mitsko u sebi. Ovaj TV serijal jeste i antologija priča i trenutni presek sasvim različitih poetika i različitih glasova savremene književnosti. On jeste, naravno, i posveta reci i ekologiji. Moglo bi se kazati da ono što nam je dato, priroda, i nije toliko loše koliko je problematično ono što sami stvaramo ili ono što smo propustili da stvorimo. Čini mi se da je uloga ovoga serijala upravo u tome što nam pokazuje koliko je književnost vitalna i koliko njen glas danas ima šta da nam kaže važno.“
Miroslav Cvetković, muzičar i muzički producent: „Na veslu priča, sam naziv mi se dopada iz razloga što sam ja odrastao na Savi i kad čujem veslo, čamac, reka, to mi odmah budi sećanje na radost detinjstva, i miris i sliku koje nagone čoveka na razmišljanje, opuštanje, na bolje sagledavanje života. Vrlo lep kratak format, i prilika da čovek upozna neke zanimljive ljude, odabrane, koji pričaju priče. Jako volim da čujem kako drugi ljudi vide svet, i u ovim emisijama sam video puno zanimljivih likova koje nisam imao prilike da sretnem. Ono što se fino pakuje u taj format je muzika, koja se savršeno uklopila, prateći sliku i priču. Fenomenalno je što Vlada pravi muziku koja je bliska i savremenom slušaocu, a opet ima težinu one muzike koju mi volimo iz našeg prethodnog života, u korenu je emocija. Sviđa mi se što se pojavljuju i instrumenti koji su karakteristični za te krajeve u kojima se trenutno snima emisija, što dočarava ambijent. Kratki segmenti nekog kvalitetnog života koji je neko preneo u priču. Jednom smo se ukrstili na putu, Bajaga i instruktori i ekipa „Šta hoćeš“, i konstatovali smo da je super što smo stalno u pokretu, viđamo razne ljude, i razmenjujemo iskustva.“
Docent dr Nebojša Bašić, direktor fotografije: „Produkcija „Šta hoćeš“ je napravila jednu zanimljivu seriju koja nosi naslov „Na veslu priča“. U pitanju su kratke priče, kratki format od deset minuta, i mislim da tu vrstu priča mogu da isprate generacije od najmlađih do starije populacije. Svi ti ljudi koji pričaju priče snimljeni su u prirodnom okruženju, na jezerima, rekama, moru…video sam neke epizode koje izgledaju stvarno predivno. Ta interakcija sa prirodom na neki način stimuliše gledaoca, a verovatno i protagoniste, deluje opuštajuće i inspirativno. Mislim da je moj kolega Časlav Petrović izuzetno dobro iskoristio to okruženje i u odnosu na priče uspeo da zabeleži na jedan funkcionalan način, bilo detaljima, širokim prelepim kadrovima, zanimljivom kompozicijom kadra, pokretom kamere, pozicijom svetla u odnosu na protagonistu i podsvesno uvede gledaoca u taj svet o kome priča priča. Stil u fotografiji je prilagođen naraciji, a pritom je rađeno na jedan zanimljiv način u produkcionom smislu, tu ima i podvodnih snimaka, snimaka iz vazduha, mislim da je način na koji je urađeno podiglo produkcioni nivo na jedan viši stepen.“
Miodrag Zupanc, reditelj i urednik Radio-televizije Srbije, komentarisao je mesto ovakve vrste programa u kurentnoj televizijskoj ponudi: „Reč rejting je nešto što prati razne budalaštine i bljuzgotine na televiziji. Rekao bih da serijal „Na veslu priča“ to ubedljivo pokazuje, da kvalitet uvek ima svoju standardnu publiku i broj gledalaca, jer prvu sezonu ove serije je gledalo u proseku 50.000 gledalaca. LJudi su željni takvih emisija. Pogledajte samo naslovne strane novina i prajmtajm svih televizija – tu se pojavljuju neki potpuno nebitni ljudi i postaju važni potpuno nevažni ljudi. Važni i vredni ljudi su u senci. Mislim da je serija „Na veslu priča“ postigla veliki uspeh i da se mora nastaviti, da bi viđali one za nas važne ljude. Interesantan je autorski postupak, strpati čoveka u čamac i ne puštati ga dok ga ne iscedite… Radi se o nekoj vrsti dramaturgije prostora. Ovaj naš program bukvalno ulazi u borbu za duše i za održavanje duha.“
